Википедија

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (разговор) на последњ…
Ред 1:
{{Факултет
| назив = Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију
| изворно =
| лого = Лого_ФАСПЕР.png
| слика = ФАСПЕР зграда.JPG
| опис_слике = зграда факултета
| мото =
| датум_оснивања = [[1975]].
| тип = државни
| универзитет = [[Универзитет у Београду]]
| седиште_град = [[Београд]]
| седиште_држава = Република Србија
| декан = Проф. др [[Снежана Николић]]
| број_одсека = 6
| број_студената = <!-- није обавезно -->
| број_запослених = <!-- укупан број запослених; није обавезно -->
| број_наставног_особља =
| буџет = <!-- годишњи буџет факултета; није обавезно -->
| мрежно место = http://www.fasper.bg.ac.rs
}}
 
'''Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију''' (ФАСПЕР),ранији ранијеназив: '''Дефектолошки факултет, један''') је одчлан факултета[[Универзитет Универзитетау Београду|универзитета у Београду,]] којии припаданалази породицисе најстаријиху европскихулици универзитета.Високог ТрадицијаСтевана високогбр. образовања,2 којуна негује[[Дорћол|Дорћолу]]. УниверзитетФакултет ује Београдупочео постојиса вишерадом од10. 200новембра година1975. године.
Иако Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију постоји од 1975. године, својим интердисциплинарним програмима баштини дугу традицију фундаменталних и примењених наука, које се изучавају на Универзитету у Београду. Факултет се развио у препознатљиву и аутентичну високошколску институцију, која школује стручњаке за специфична и атрактивна занимања.
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију је образовно-научна установа, матична за научну област специјална едукација и рехабилитација који образује стручњаке за рад са децом, младим и одраслим особама са оштећењем вида, оштећењем слуха, моторичким поремећајима, тешкоћама у менталном развоју, говорно-језичким поремећајима и поремећајима понашања. У оквиру специјалне едукације и рехабилитације постоје следеће уже научне области: логопедија, олигофренологија, превенција и третман поремећаја понашања, соматопедија, сурдологија и тифлологија.
Факултет остварује своју делатност непосредно, спровођењем акредитованих студијских програма и то на следећим нивоима студија:
I Студије првог степена – основне академске студије
II Студије другог степена – мастер академске студије
III Студије трећег степена – докторске академске студије.
Студијски програми, који се реализују на Факултету, реформисани су у складу са савременим теоријама, моделима и концептима специјалне едукације и рехабилитације, у којима се истиче јединство биолошког, психолошког и социјалног ентитета особа са ометеношћу. Студијски програми интегришу научне области медицинских, психолошких, педагошких и других наука које, заједно са ужим научним областима специјалне едукације и рехабилитације, структурирају јединствени и интегрални образовни модул. По завршетку основних академских студија, зависно од студијског програма, студенти стичу одговарајући стручни назив дефектолог и логопед, чиме се потврђује да су оспособљени за рад у области специјалне едукације и рехабилитације, и то, у системима социјалне заштите, просвете, здравства, правосуђа, организација цивиног друштва, као и за наставак образовања на нивоу мастер академских студија.
 
Основне академске студије на ФакултетуФакултет за специјалну едукацију и рехабилитацију трају 4 године, односно 8има семестара.шест смерова:
* [[специјална едукација и рехабилитација глувих и наглувих особа;]]
Факултет организује основне академске студије на следећим студијским програмима:
* [[логопедија;]]
1. Студијски програм Дефектологија који има пет модула:
3.* Студијски програм Специјална[[специјална едукација и рехабилитација особа са оштећењем вида;]]▼
–– Моторичке сметње и поремећаји;
* [[специјална едукација и рехабилитација особа са тешкоћама у менталном развоју;]]
–– Превенција и третман поремећаја понашања;▼
* [[специјална едукација и рехабилитација особа са моторичким поремећајима;]]
–– Сметње и поремећаји вида;
▲––* Превенција[[превенција и третман поремећаја понашања;.]]
–– Сметње и поремећаји слуха;
–– Сензомоторичке сметње и поремећаји;
2. Студијски програм Логопедија;
▲3. Студијски програм Специјална едукација и рехабилитација особа са
тешкоћама у менталном развоју.
Завршетком основних академских студија Студијског програма Дефектологија стиче се академски назив Дипломирани дефектолог, а у додатку дипломе назначава се назив модула.
Завршетком основних академских студија Студијског програма Логопедија стиче се академски назив Дипломирани логопед.
Завршетком основних академских студија Студијског програма Специјална едукација и рехабилитација особа са тешкоћама у менталном развоју стиче се академски назив Дипломирани дефектолог.
 
== Историјат ==
Мастер академске студије трају једну студијску годину, односно два семестра.
Факултет организује мастер академске студије на следећим студијским програмима:
1. Студијски програм Дефектологија, који има пет модула:
–– Моторичке сметње и поремећаји;
–– Превенција и третман поремећаја понашања;
–– Сметње и поремећаји вида;
–– Сметње и поремећаји слуха;
–– Сензомоторичке сметње и поремећаји;
2. Студијски програм Логопедија;
3. Студијски програм Специјална едукација и рехабилитација особа са
тешкоћама у менталном развоју.
Завршетком мастер академских студија Студијског програма Дефектологија стиче се академски назив Мастер дефектолог, а у додатку дипломе назначава се назив модула.
Завршетком мастер академских студија Студијског програма Логопедија стиче се академски назив Мастер логопед.
Завршетком мастер академских студија Студијског програма Специјална едукација и рехабилитација особа са тешкоћама у менталном развоју стиче се академски назив Мастер дефектолог.
 
Образовање дефектолошких кадрова реализовало се од 1947. године на Дефектолошком одсеку Више педагошке школе у Београду. 1963. године отвара се Виша школа за специјалне педагоге, а 1967. године прераста у Вишу дефектолошку школу. На основу предлога Просветно-културног већа Скупштине СР Србије, Републичка заједница образовања је на Скупштини одржаној 24. априла 1974. године донела одлуку о основању Дефектолошког факултета. Факултет је почео са радом 10. новембра 1975. године.
Факултет организује докторске академске студијe на следећим студијским програмима:
1. Студијски програм Дефектологија;
== Спољашње везе ==
2. Студијски програм Логопедија;
{{Портал|Београд}}
3. Студијски програм Специјална едукација и рехабилитација.
* [http://www.fasper.bg.ac.rs Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду]
Завршетком докторских академских студија Студијског програма Дефектологија стиче се академски назив Доктор дефектолошких наукa.
* [http://www.bg.ac.rs Универзитет у Београду]
Завршетком докторских академских студија Студијског програма Логопедија стиче се научни назив Доктор наука – Логопедија.
 
Завршетком докторских академских студија Студијског програма Специјална едукација и рехабилитација стиче се научни назив Доктор наука – Специјална едукација и рехабилитација.
{{Универзитет у Београду}}
Доктор наука стиче компетенције за самостални научно – истраживачки рад у области дефектологије, логопедије и специјалне едукације и рехабилитације. Затим, влада методама прикупљања података, њихове систематизације, научне анализе и презентације; руководи научно – истраживачким пројектима; самостално пише извештаје, научне радове, монографије и друге публикације; даје научну интерпретацију у контексту нових научних открића.
 
[[Категорија: Универзитет у Београду]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Факултет_за_специјалну_едукацију_и_рехабилитацију_Универзитета_у_Београду”