Hiperkortizolizmom — разлика између измена

30 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
м
Разне исправке; козметичке измене
Нема описа измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
| deaths =
}}
'''Hiperkortizolizmom''' ili '''Kušingov sindrom''' jedan je od hormonalnih poremećaja u organizmu koji nastaje kao posledica sekrecije prekomernih količina [[Glukokortikoid|glikokortikoida]]. Zbog dugotrajne ekspozicije prekomernoj sekreciji kortizola, sindrom se karakteriše gubitkom normalnog ''feedback'' mehanizma [[Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina|hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovine]], kao i gubitkom normalnog cirkadijalnog ritma sekrecije [[kortizol]]a.
 
Uzroci hiperkortizolizmoma dele se u dveb glavne grupe — zavisnu od [[Аденокортикотропни хормон|ACTH]] i nezavisnu od ACTH. Kao najčešći uzrok ipak se navodi onaj koji je [[Јатрогенија|jatrogeno]] nastao nakon primene kortikosteroida u terapijske svrhe.<ref name="Ballinger7">Ballinger A. Endocrine disease. U: Essentiais of Kumar And Clark’S Clinical Medicine. 5th Edition. ElseviEer Ltd; 2012:607-665</ref><ref name="Kumar8">Kumar P, ClarK M. EndocrinE disease. U: Kumar&Clark’S Clinical Madicina. 8th Edition. Elsevier Ltd; 2012:937-998</ref>
== Nazivi ==
Hiperkortizolizmom — Hiperkortizolizam — Hiperadrenokorticizam — Kušingov sindrom — Kušingova bolest — Bolest Icenko — Kušing
== Istorijat ==
Američki lekar i pionir u oblasti neurohirurgije Harvi Vilijems Kušing,<ref>Cushing H. The basophil adenomas of the pituitary body and theirclinical manifestations (pituitary basophilism). Bull John HopkinsHosp 1932; 50:137-95.</ref> prvi je opisao 1932. godine klinički sindrom koji je obuhvatao izostanak menstruacije, pojavu modrica i strija, pletoru lica, povišen krvni pritisak, hirzutizam i miopatiju, a kao uzrok naveo je „pituitarni bazofilizam”.
 
Posle njega Bišop i Klouz opisali su isti slučaj, nazivajući ga Kušingov sindromom.
 
Prvi koji je shvatio ulogu glukokortikoida u nastanku hiperkortizolizmoma bio je Olbrajt 1942. godine. <ref>Albright F. Cushing’s syndrome. Harvey Lecture Ser 1942-1943;38:123-86.</ref>
 
Lidl i saradnici,<ref>Liddle GW. Tests of pituitary-adrenalsuppressibility in the diagnosis of Cushing’s syndrome. J Clin Endocrinol Metab 1960; 19:1539-60.</ref> su zatim opisali sindrom ektopijskog lučenja adrenokortikotropnih hormona (skraćeno ACTH), a onda u praksu uveli test supresije deksametazonom (skraćeno DST), koji godinama predstavlja zlatni standard u dijagnostici hiperkorticizma.
 
Brzim razvojem nauke sledila su nova saznanja o etiologiji, patogenezi, dijagnostikovavu i lečenju sindroma, mada u mnogim detaljima hiperkortizolizmom i danas ostaje nerazjašnjen u kliničkoj endokrinologiji.
 
== Epidemiologija ==
Prema statistički podacima najveći broj slučajeva hiperkortizolizmoma nastaje nakon spoljašnjeg unošenje glikokortikoida, dok se kao posledica endogene hipersekrcije javlja kod otprilike 13 osoba na milion ljudi.
 
Osobe ženskog pola su oko pet puta češće pogodjene nego osobe muškog pola, naročito one sa tumorom hipofize i tumorom nabubrežne žlezde
== Etiologija ==
Kao mogući uzroci nastanka hiperkortizolizmoma mogu biti:
* Adenomi (benigni tumori kore nabubrežne žlezde i hipofize koji luče [[adrenokortikotropni hormon]] (skraćeno ACTH),
* Karcinomi nabubrežne žlezde,
* Makronudularna i mikronodularna hiperplazija nadbubrežne žlezde,
* Endokrin tumori na drugim lokalizacijama (tumor malih ćelija pluća koji luči pomenute hormone, ili karcinoidni tumori),
* Dejstvo egzogenih glikokortikoida nakon terapije kortikosteroidima, naročito, kod sistemskih i autoimunih bolesti,
* Transplantacije organa.
<center>'''Uzroci Kušingovog sindroma.<ref name="Ballinger7" />'''
 
== Klinička slika ==
Klinička slika je posledica: kataboličkog delovanja kortizola na proteine, mobilizacije masnih kiselina i povećane koncentracije glukoze u krvi uz smanjenu osetljivost tkiva na [[inzulin]].<ref name="Guyton9" /> Zbog toga, kod bolesnika u kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi i znaci:<ref name="Ballinger7" /><ref name="Kumar8" />
* Porast telesne težine (centralni tip gojaznosti), naročito izražene na gornjem delu tela i u predelu lica i vrata – tako da lice postaja ovalno („mesečasto lice”) i „bufalo grbom” na leđima iza ramena (poznata i kao dorzocervikalni masni jastučić).
[[Датотека:Cushing's syndrome.sr.png|400px|безоквира|десно]]
* Emocionalna nestabilnost sa skonostima ka razvoju depresije i kognitivnih poremećaja
* Patološki prelomi kao posledica gubitka koštano-tkivne gustine ([[osteoporoza|osteoporoze]])
* Učestala hipertenzija
* Poremećaj u glikoregulaciji (intolerancija na glukozu i šećerna bolest)
;Psihički poremećaji
 
Postoji nekoliko načina kako razlikovati poremećaj raspoloženja uzrokovan hiperkortizolizmom od velikog depresivnog poremećaja. U oba slučaja javlja se povišen nivo cirkulišućeg kortizola
ili ACTH, povišena koncentracija kortizola u 24h molraći, i izostanak odgovora na supresijski test deksametazonom.
 
Kod Kušingovog sindroma nalazimo poremećen cirkadijani ritam lučenja kortizola i ACTH, dok je kod depresivnih osoba on očuvan. Jedan od razloga zašto osobe koje boluju od velikog depresivnog poremećaja retko razviju tipičnu kliničku sliku Kušingovog sindroma je taj što koncentracija globulina koji veže kortikosteroide (CBG) ostaje normalna, dok je ona snižena kod obolelih od Kušingovog sindroma, dovodeći do povišenih koncentracija slobodnog kortizola.<ref> Rubin RT, Carroll BJ. ''The Neuroendocrinology of Mood Disorders''. U: Hormones, Brain And Behavior. Second Edition. Academic Press; 2009:</ref>
deksametazonom (izostaje normalan pad koncentracije kortizola ispod 50 nmol/L nakon davanja deksametazona), ili se određuje slobodni kortizol u 24h mokraći i prati cirkadijani ritam lučenja kortizola. Kako bi potvrdili da se radi o tumoru hipofize ili tumoru nadbubrežne žlezde, potrebno je obaviti magnetnu rezonantnu tomografiju hipofize, odnosno kompjuterizovanu tomografiju ili magnetnu rezonantnu tomografiju nadbubrežnih žlezda.
;Laboratorijski testovi
Laboratorijska dijagnoza endogenog Kušingovog sindroma podrazumeva merenje nivoa kortizola u mokraći, merenje kortizola u serumu, deksametazon supresioni test i deksametazon-kortikotropin stimulišući test. Kod gojaznosti, alkoholizma, unošenja estrogena, hronične bubrežne insuficijencije, prekomernog vežbanja, stalnoj izloženosti stresu, poremećaja u ishrani i upotrebe fenitoina, fenobartbitona i rifampicina mogu da postoje lažno pozitivni rezultati kod pomenutih testova.
 
U fiziološkim uslovima oko 10% kortizola nije vezano za kortizol-vezujući globulin (skraćeno CBG), prolazi kroz glomerulsku membranu, najveći deo se reapsorbuje, a ostatak (oko 1% odukupnog) izlučuje neizmenjen. U hiperkortizolemiji dolazi do zasićenja CBG i povećanja slobodnog kortizola u urinu (skraćeno UFC) Ranije se određivao nivo 17-hidroksikortikosteroida i 17-ketosteroida kao metabolita [[kortizol]]a, ali je njihova upotrebna vrednost potisnuta određivanjem UFC. Tehnički problem je adekvatno prikupljanje mokraće, zbog čega je uvedeno izražavanje UFC preko klirensa kreatinina ili uz kontrolu klirensa. U nekoliko odvojenih studija utvrđeno je da određivanje UFC ima dijagnostičku senzitivnost od 95% do 100%, a specifičnost od 98%.
 
Određivnje UFC ima visoku senzitivnost, ali relativno nisku specifičnost, pa nekoliko uzoraka UFC u granicama normalnih vrednosti sa velikom verovatnoćom isključuje hiperkortizolizmom.
;Kompjuterizovana tomografija i MRT
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca trbuha i moždanih strukura, kao što su tursko sedlo lobanje (koštana struktura u kojoj je smeštena hipofiza) omogućavaju pronalaženje strukturnih promena na nadbuburežnim žlezdama i hipofizi.
 
Kompjuterizovana tomografija (CT) najčešće prikazuje hipodenznu zonu, koja se obično ne prikazuje po primeni kontrastnog sredstva.
 
Magnetna rezonancija sa gadolinijumskim kontrastom (MR) smatra se superiornom metodom, međutim, njegova senzitivnost je 50-60% Prosečna veličina adenoma hipofize je 5,6 mm, a smatra se da se adenomi manji od 3 mm ne prikazuju na MR snimku. Najveći broj mikroadenoma se prikazuje kao hipointenzivni signal, koji se postkontrastno ne pojačava, međutim, oko 5% su meki adenomi, koji apsorbuju kontrastno sredstvo, pa se preporučuje i snimanje bez njega. U okviru tumačenja rezultata ne treba zaboraviti da se kod 10-20% populacije starosti od 20 do 40 godinana MR uočavaju incidentalomi hipofize, dok su kod 27% bolesnika oni zabeleženi u patološkim serijama. Tumor identifikovan MR pregledom je u korelaciji sa hirurškim nalazom 75-98%.
 
Radi poboljšanja lokalizacije tumora uvedena je intraoperaciona ultrasonografija. Ova tehnika ne dovodi do komplikacija, ali je subjektivna, i zavisi od hirurga, tako da tek treba da se u velikim studijama proceni njena vrednos.
 
== Terapija ==
Pre nego što se pristupi etiološkom lečenju hiperkortizolizmoma, potrebno je smanjiti serumsku koncentraciju kortizola što se postiže ketokonazolom ili metiraponom koji inhibiraju sintezu glukokortikoida.
 
Metoda izbora u lečenju bolesti je transsfenoidalna operacija i uklanjanje tumora hipofize.
 
Radioterapija se obično koristi nakon operacije, a deca posebno dobro reaguju na nju (80% se
izleči na taj način).
 
Medikamentozna terapijase koristi ako je operacija bila neuspješna ili je došlo do recidiva.<ref name="Kumar8" /><ref name="Ballinger7" /> Novi lekovi koji se koriste u terapiji Kušingove bolesti su pasireotid, analog somatostatina koji se daje u obliku supkutanih injekcija, mifepriston, antagonist glukokortikoidnih i progesteronskih receptora koji se uzima oralno.
 
Kod pacijenata koji uzimaju pasireotid treba pratiti vrednosti glukoze u krvi jer je hiperglikemija česta nuspojava lečenja. Mifepriston nije dobar izbor za pacijente sa hipertenzijom i hipokalemijom.<ref name="Fleseriu12">Fleseriu M. ''Medical Treatment of Cushing Disease: New Targets, New Hope''. Endocrinology And Metabolism Clinics of North America. 2015; 44(1)</ref>
 
== Literatura ==
* Prague JK, May S, Whitelaw BC; Cushing's syndrome. BMJ. 2013 Mar 27 346:f 945.
* Newell-Price J, Bertagna X, Grossman AB, et al; Cushing's syndrome. Lancet. 2006 May 13 367(9522):1605-17.
* Arnaldi G, Angeli A, Atkinson AB, et al; Diagnosis and complications of Cushing's syndrome: a consensus statement. J Clin Endocrinol Metab. 2003 Dec 88(12):5593-602.
{{medicinsko upozorenje-lat}}
{{normativna kontrola}}
 
[[Категорија:Ендокрине болести]]
147.446

измена