Минерал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
. |
||
Ред 1:
[[Датотека:Amethyst. Magaliesburg, South Africa.jpg|мини|300п|[[Аметист]]ски кластер из Јужне Африке]]
[[Датотека:Minerals.jpg|250п|мини|десно|Минерали]]
'''Минерали''' су природна једињења настала природним (геолошким) процесима која су карактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску [[Хемијска структура|структуру]] и различите физичке карактеристике. Термин „минерал“ обухвата не само [[hemijska struktura|хемијски састав]] материјала, већ и структуру минерала ([[кристална решетка]]). Тако нпр. два минерала могу бити иста по хемијском саставу али да имају различиту кристалну решетку. Минерали се по саставу крећу од чистих [[Хемијски елемент|елемената]] (попут самородног злата, самородног сребра...) и једноставних [[Со|соли]] до веома сложених [[Силикати|силиката]] са хиљадама познатих облика (органска једињења се обично искључују). Проучавањем минерала се бави [[минералогија]].
Постоји [[Списак минерала|преко 5.300]] познатих минералних врста; {{As of|2017|03|lc=y}}, преко 5.230 којих је одобрила [[International Mineralogical Association|Међународна минеролошка асоцијација]] (-{''IMA''}-).<ref name="IMAMineralsCount">{{cite web |url= http://nrmima.nrm.se//imalist.htm |title= The New IMA List of Minerals – A Work in Progress | publisher=[[International Mineralogical Association|IMA]] – CNMNC (Commission on New Minerals Nomenclature and Classification) | work=The New IMA List of Minerals | date= 2017 | accessdate= 16. 5. 2017 | author=Pasero, Marco |display-editors=etal }}</ref> [[Силикатни минерали]] сачињавају преко 90% [[Земљина кора|Земљине коре]]. Разноликост и изобиље минералних врста је контролисано Земљином хемијом. [[Силицијум]] и [[кисеоник]] сачињавају апроксимативно 75% Земљине коре, чиме се одражава предоминантност силикатних минерала.
Минерали се одликују различитим [[Хемијска особина|хемијским]] и [[Физичка особина|физичким својствима]]. Минерали се разликују по њиховом [[Хемијски састав|хемијском саставу]] и [[Кристална структура|кристалној структури]], који су одређени геолошким окружењем минерала у време њиховог формирања. Промене температуре, притиска, или температуре, прессуре, или композиције стене узрокују промене њених минерала.
Минерали се могу описати по њиховим разним физичким својствима, која су зависна од њихове хемијске стуктуре и састава. Уобичајени обележавајући детаљи обухватају кристалну структуру и [[Кристални хабитус|хабитус]], [[Тврдоћа по Мосовој скали|тврдоћу]], [[Сјај (минералогија)|сјај]], [[Транспарентност и транслуцентност|транспарентност]], боја, [[Огреб (минералогија)|огреб]], [[јачина (минералогија)|јачина]], [[Калавост (кристал)|калавост]], [[Лом (минералогија)|лом]], раздељивање, и [[специфична тежина]]. Специфичнији тестови за описивање минерала обухватају [[магнетизам]], укус или мирис, [[радиоактивност]] и реакције са [[киселина]]ма.
== Дефиниција и класификација ==
Да би била сврстана у минерале, супстанца мора бити чврста и мора имати [[кристал]]ну структуру.
:''минерал је елемент или хемијско једињење које је обично кристаласто и које је настало као резултат геолошких процеса.''<ref name=Nickel> http://www.minsocam.org/msa/ima/ima98(04).pdf Ernest H. Nickel, 1995, ''The definition of a mineral'', The Canadian Mineralogist, vol. 33, pp. 689 - 690</ref>
Нове класификације укључују ''органску класу'' - нова Дана и Струнц класификациона схема.<ref name=Dana>
Хемијски састав може варирати код коначних чланова минералног система. На пример [[плагиоклас]] [[фелдспат]]и састоје се од дуге серије [[натријум]]ом богатих [[албит]]а (-{NaAlSi<sub>3</sub>O<sub>8</sub>}-) до [[калцијум]]ом богатих [[анортит]]а (-{CaAl<sub>2</sub>Si<sub>2</sub>O<sub>8</sub>}-) и четири препознатљива хемијска састава између њих. Супстанце попут минерала које не одговарају у потпуности дефиницији понекад се називају [[минералоид]]има. Минералоиди су природне супстанце, чија је структура парцијално кристална. Могу садржавати неправилну структуру заједно са правилном. Неки примери минералоида су [[опал]] и [[ћилибар]].<ref name=Cardarelli>F. Cardarelli: Materials Handbook, 2000, Springer ISBN 978-1-84628-668-1</ref> Остале супстанце у природи нису минерали. [[Кристална структура]] увелико утиче на физичке особине минерала, а најпознатији примери су [[дијамант]] и [[графит]], који имају исти хемијски састав ([[угљеник]]), а различите особине. Дијамант је најтврђи минерал, док је графит изузетно мек. Ове особине су последица различите унутрашње грађе. Графит је слојевит, а дијамант има тродимензионалну структуру. [[Анатас]] и [[рутил]] су такође примери минерала са истим хемијским саставом ([[титанијум диоксид]]), а различитом структуром.
=== Класификација ===
Класификација по Хјугу Штрунцу:<ref name=Cardarelli/>
# Класа -{I}-: [[Native element minerals|Самородни елементи]]
# Класа -{II}-: [[Сулфидни минерали|Сулфиди]] и [[Сулфидни минерали|сулфосоли]]
# Класа -{III}-: [[Халид]]и
# Класа -{IV}-: [[Оксиди]] и [[хидроксид]]и
# Класа -{V}-: [[Нитрат]]и [[Карбонатни минерали|карбонати]] и [[борат (хемија)|борати]]
# Класа -{VI}-: [[Сулфат]]и, [[хромати]], [[молибдати]] и [[волфрамати]]
# Класа -{VII}-: [[Фосфат]]и, [[арсенат]]и и [[ванадат]]и
# Класа -{VIII}-: [[Силикатни минерали]]
# Класа -{IX}-: Органске компоненте и минералоиди
[[Датотека:Cuivre Michigan.jpg|мини|250px|Аутохтони [[бакар]]]]
Класификација по [[Џејмс Дејна|Џејмсу Дејни]]:
# Класа -{I}-: Самородни елементи
# Класа -{II}-: [[Сулфидни минерали|Сулфиди]] и [[Сулфидни минерали|сулфосоли]]
# Класа -{III}-: [[Оксиди]] и [[хидроксид]]и
# Класа -{IV}-: [[Халиди]]
# Класа -{V}-: [[Нитрат]]и [[Карбонатни минерали|карбонати]] и [[борат (хемија)|борати]]
# Класа -{VI}-: [[Сулфати]], [[арсенати]] и [[хромати]]
# Класа -{VII}-: [[Фосфат]]и, [[молибдати]], [[ванадати]] и [[волфрамати]]
# Класа -{VIII}-: [[Силикатни минерали]]
# Класа -{IX}-: Органски минерали
Теоретска хемијска формула минерала је јединствена и одређује само једну минералну врсту. Практично, стварни хемијски састав је варијабилан, јер су могуће изоморфне замене или присуство трагова нечистоћа. Релативна [[атомска маса]] или [[Молекулска маса|молекуларна маса]] се израчунавају из теоретске формуле.
[[Датотека:Sulpherous Fumeroles.jpg|мини|десно|250px|Сумпорна фумарола (хидротермални отвор)]]
=== Подела према начину постанка ===
С обзиром на начин постанка, разликују се ''пирогени'' минерали који су настали кристализацијом из [[магма|магме]]. Ако су настали из водених раствора, називају се ''хидратогенима'', а ако су кристалисани из [[гас]]ова и пара, ''пнеуматским'' минералима. Ако су минерали настали из вруће воде, реч је о ''хидротермалним'' минералима. ''Органогени'' минерали настали су деловањем организама у воденим растворима. Ако су настали деловањем биљака, говори се о ''фитогеним'', а ако су настали деловањем животиња, ''зоогеним'' минералима.
== Хемијски састав ==
Минерали могу бити простијег или сложенијег хемијског састава. Ако у хемијском саставу неког минерала неки елемент има учешће од преко 1% он се назива '''макроелемент''' минерала а уколико је његово учешће мање од 1% тада се назива '''микроелемент''' или '''елемент примесе'''. Због веома малог садржаја у хемијском саставу количина микроелемената се изражава у посебним јединицама:
:1 -{ppm}- = 10<sup>-6</sup> грама
:1 -{ppb}- = 10<sup>-9</sup> грама
Хемијски састав минерала је од великог значаја при систематизацији и класификацији минералних врста (самородни елементи, сулфиди, оксиди, карбонати, силикати и др.).
Линија 24 ⟶ 61:
Кристална структура представља геометријску просторну уређеност атома у унутрашњој грађи минерала. Постоји 14 основних тродимензионалних кристалних решетки по којима су атоми уређени. Свака од њих припада неком од шест [[Кристалне системе|кристалних системи]].
==
У особине минерала спадају параметри који служе за описивање минерала и идентификацију а то су: боја минерала, боја огреба, сјајност, цепљивост, прелом. Поред овога битан параметар за идентификацију минерала је [[тврдина]] и магнетичност минерала. За идентификацију минерала испитује се хабитус (облик), кристална система, тест на укус, мирис, тест хлороводоничном киселином.
Линија 41 ⟶ 78:
=== Боја огреба ===
{{посебан чланак|Огреб}}
[[Датотека:PlocicaZaOgreb.jpg|
Боја огреба је боја коју минерал превлачењем преко неглазиране керамичке плочице оставља као траг. Ово је један од поступака при идентификацији минерала и постоје две могућности:
# боја огреба је боја минерала - нпр. минерали [[цинабарит]], [[реалгар]]
Линија 49 ⟶ 86:
=== Сјајност ===
Сјајност представља начин на који површина минерала реагује на светлост. Она зависи од [[Индекс преламања|индекса преламања светлости]], на основу кога се разликују три основне категорије: ''неметалична сјајност'' (-{n}- < 2,5), ''полуметалична сјајност'' (2,5 < -{n}- < 3,5) и ''металична сјајност'' (-{n}- > 3,5).
{| {{prettyinfobox}}
| align="center" style="background:#efefef;" colspan="1" | '''n'''
Линија 70 ⟶ 108:
| align="center" | металична
|}
У оквиру неметаличне сјајности '''дијамантску''' сјајност имају [[дијамант]], [[церузит]] и [[англезит]], '''стакласту''' сјајност има [[кварц]].
Линија 106 ⟶ 143:
| мала
|----
| ''стакласта''
| велика
| знатно
| мала
|----
| ''седефаста''
| мала
| мало
| велика
|----
| ''смоласта''
| средња
| средње
| средња
|----
| ''свиласта (или воскаста)''
| средња
| мало
| средња
|----
| ''мат''
| нема
| нема
| велика
|}
Линија 151 ⟶ 188:
=== Магнетичност ===
Магнетичност је особина која се јавља код неколицине минерала. Пример је [[магнетит]], али и неколико других минерала могу бити привучени магнетом, као нпр. [[хромит]] и [[пиротин]].
== Хемијске особине ==
Минерали се класификују према њиховом хемијском саставу. Следећа листа представља групе минерала према њиховој заступљености у [[Земља|Земљиној]] кори (приближно су поређани од највише до најмање заступљених):
[[Датотека:Silicate-chain-3D-vdW.png|мини|250п|Ланчана структура силиката]]
[[Датотека:Silicate-sheet-3D-vdW.png|мини|250п|Лисната структура силиката]]
=== Силикатни минерали ===
{{Главни|Силикатни минерали}}
Далеко највећа класа су силикатни минерали. Они сачињавају више од 95% [[стене|стена]]. Главне компоненте силикатних минерала су [[силицијум]] и [[кисеоник]], а садрже и [[алуминијум]], [[магнезијум]], [[гвожђе]] и [[калцијум]], а такође и друге елементе. Класифицирају се према структури на одговарајуће поткласе. Неки од силикатних минерала су [[кварц]], [[оливин]], [[топаз]], итд.
=== Карбонатни минерали ===
{{Главни|Карбонатни минерали|}}
Карбонатни минерали садрже [[карбонат]]ни [[анјон]]. Карбонати се често акумулирају на [[море|морском]] дну, јер су љуштуре морских организама изграђене од карбоната. Такође се налазе у [[Седиментне стене#Евапорити|евапоритима]]. Растварањем и таложењем карбонатних минерала настају [[сталактити]] и [[сталагмити]]. Карбонатна класа укључује [[нитрат]]е и [[борат]]е. Неки од карбонатних минерала су [[калцит]], [[арагонит]], [[малахит]], итд.
[[Датотека:Selpologne.jpg|мини|250п|Минерал халит се кристалише у [[Тесерална кристална система|кубном]] кристалном систему. Јасно су видљиви кристали облика коцке.]]
=== Сулфатни минерали ===
Сулфатни минерали често настају у евапоритима при спором [[испаравање|испаравању]] [[вода|воде]], гје долази до кристализације сулфатних и халидних минерала. Сулфатни минерали се такође појављују у хидротермалним жилама, заједно са сулфидним рудама. Још један начин настајања сулфатних минерала је секундарна [[оксидација]] сулфидних минерала. Неки од сулфатних минерала су [[барит]], [[гипс]], [[целестин]], итд. У сулфатну класу се убрајају и хромати, молибдати, селенати, сулфити, телурати и волфрамати.
=== Халидни минерали ===
Халиди се као и сулфати често налазе у евапоритима. У халидне минерале спадају природне [[соли]] као што су [[халит]] ([[натријум хлорид]]), [[флуорит]] ([[калцијум флуорид]]), [[силвит]] ([[калијум хлорид]]), итд. У халиде спадају флуориди, хлориди, бромиди и јодиди. Типични халидни минерали су меки, могу бити транспарентни и генерално немају велику [[густина|густину]]. Имају добру расцепљивост и обично су светлих боја.<ref name="Halidi">{{cite web |url= http://www.galleries.com/minerals/halides/class.htm |title= Amethyst Galleries: Halides (Class) |publisher= |accessdate= 11. 6. 2016}}</ref>
=== Оксидни минерали ===
Оксидни минерали су јако важна класа, јер се користе као руде за екстракцију вредних метала (нпр. хематит). Они такође носе податке о променама [[Земљино магнетно поље|Земљиног магнетног поља]]. Обично се јављају близу површине Земљине коре, затим као продукти оксидације других минерала. Ова класа укључује и хидроксидне минерале. Велики диверзитет ове класе минерала се објашњава великом заступљеношћу кисеоника у Земљиној кори (преко 45% масених процената). Многи минерали из других класа би се могли сврстати под класу оксида (нпр. кварц -{SiO}-<sub>2</sub>, који ипак припада силикатним минералима), али се по конвенцији, ова група ограничава на ''некомплексне'' минерале који садрже [[кисеоник]] или хидроксид.<ref name="Oksidi">{{cite web |url= http://www.galleries.com/minerals/oxides/class.htm |title= Amethyst Galleries: Oxides (Class) |publisher= |accessdate= 11. 6. 2016 }}</ref>
=== Сулфидни минерали ===
{{Главни|Сулфидни минерали}}
Сулфидни минерали су економски важна класа минерала, јер се употребљавају као [[руда|руде]] за добијање [[метал]]а. Најважнији сулфидни минерали су [[пирит]], [[халкопирит]], [[галенит]]. У сулфидну класу спадају и селениди, телуриди, арсениди, антимониди и сулфосоли. Већина сулфидних минерал су непрозирни, металног сјаја, мале до средње тврдоће, високе густине, црног или сивог огреба и магматског постанка. Такође постоји и неколико стакластих и транспарентних минерала у сулфидној класи (нпр. [[цинабарит]]).<ref name="Sulfidi">{{cite web |url=http://www.galleries.com/minerals/sulfides/class.htm |title=Amethyst Galleries: Sulfides (Class) |publisher= |accessdate= 11. 6. 2016}}</ref>
[[Датотека:Pierre-img 0579.jpg|мини|лево|Карпатит је ретки минерал из органске класе. По хемијском саставу је полициклични ароматични [[угљоводоници|угљоводоник]] -{C<sub>24</sub>H<sub>12</sub>}-]]
=== Фосфатни минерали ===
У фосфатну класу спадају минерали који имају тетраедарску структуру -{AO<sub>4</sub>}-, где је -{A}- [[фосфор]], [[антимон]], [[арсен]] или [[ванадијум]]. Основна тетраедаска јединица може се комбиновати са металним [[јон]]има у односу 1:1 или давати још комплексније комбинације са [[хидроксид]]ним јонима, [[халогени елементи|халогенима]], или чак молекулима [[вода|воде]]. Фосфатни минерали су стакластог до мутног сјаја, обично јако обојени, средње густине, средње твдоће (4 - 7), ниског [[индекс преламања|индекса преламања]] (осим ако не садрже [[олово]]).<ref name="Fosfati">{{cite web|url=http://www.galleries.com/minerals/phosphat/class.htm|title=Amethyst Galleries: Phosphates (Class) |publisher= |accessdate= 11. 6. 2016}}</ref> Најважнији фосфатни минерал је [[апатит]]. Фосфатни минерали служе као сировина за производњу фосфатних ђубрива.<ref name="Australianmines">http://www.australianminesatlas.gov.au/info/aimr/phosphate.jsp</ref>
=== Самородни елементи ===
{{Главни|Самородни елементи}}
Ова класа укључује метале (нпр. [[злато]], [[сребро]], [[бакар]]), неметале ([[сумпор]], [[угљеник]]) и неке природне [[легура|легуре]], силициде, нитриде и карбиде. Минерали самородних елемената су доста велика класа, јер обухватају јако распрострањену поткласу [[неметал]]а. У ову класу улазе легуре, силициди, и друга једињења, па на први поглед може бити чудно што се у њу сврставају минерали који се састоје од више елемената, а не од само једног. Ова недоследност се објашњава тако што се у класу самородних елемената сврставају само минерали чије су [[хемијска веза|хемијске везе]] сличне као у елементарном стању. Нпр. веза угљеник-угљеник каква постоји у дијаманту је слична вези угљеник-силицијум у моисаниту.<ref name="Samorodni elementi">{{cite web|url=http://www.galleries.com/minerals/elements/class.htm|title=Amethyst Galleries: Elements (Class)|publisher=|accessdate=11. 6. 2016}}</ref>
=== Органска класа ===
Органски минерали су биогене супстанце код којих су геолошки процеси део генезе. У ову класу спадају неки оксалати, цитрати, ацетати и друге врсте. Органски минерали су ретка група минерала, која обухвата угљоводонике. Ови минерали се по неким ауторима не требају сврставати у минерале, јер дефиниција минерала не укључује органска једињења. Ипак, неки од органских минерала су нађени у Земљиној кори у облику великих кристала, који у потпуности личе на неорганске минерале.<ref name="Organski">{{cite web|url=http://www.minerals.net/mineral/sort-met.hod/group/organgrp.htm|title=Minerals - Comprehensive guide to Rocks and Minerals|publisher=|accessdate=11. 6. 2016}}</ref>
== Минерали и стене ==
Минерал је природна чврста супстанца, дефинисаног хемијског састава и специфичне кристалне структуре. [[стијене|Стијена]] је агрегат једног или више минерала, која такође може да садржи органске остатке и минералоиде. Неке стене су предоминантно грађене од само једног минерала. Нпр. [[кречњак]] је [[седиментне стене|седиментна стена]], грађена само од једног минерала – [[калцит]]а. Комерцијално важни минерали и стене се називају ''индустријски минерали''. Најважнији фактор који одређује формирање минерала у стенама је њихов хемијски састав, јер до формирања долази ако је присутна довољна количина одговарајућих елемената. Нпр. кварц настаје у пешчарама и магматским стенама са великим садржајем [[силицијум диоксид]]а. Такође, две врсте стена могу имати сличан хемијски састав, а потпуно различит састав минерала, што зависи од услова настанка.
[[Датотека:Diamond structure animation.gif|мини|250px|Структура дијаманта]]
== Драго камење ==
Драги камен је природни минерал са изузетним физичким особинама, који се може полирати и користити у накиту. Стриктно се у драго камење убрајају следећа четири минерала: [[дијамант]], [[смарагд]] (варијетет [[берил]]а) и два варијетета [[корунд]]а ([[рубин]] и [[сафир]]). У драго и полудраго камење убрајају се и други минерали, а и неки минералоиди (нпр. [[опал]], [[лапис лазули]]). Карактеристике драгог камења су ''лепота'', ''трајност'' и ''реткост'', док полудраго камење има само један или два од наведених квалитета. Драго камење се може појавити у свим геолошким материјалима, мада се већина налази у магматским стенама и седиментним алувијалним шљунцима. [[Метаморфне стене]] такође могу да садрже драго камење.
== Систематизација ==
[[Датотека:GoldNuggetUSGOV.jpg|десно|мини|
За систематизацију минерала од значаја је хемијски састав минерала. Постоје:
# '''''Самородни елементи''''': [[бакар|самородни бакар]] (-{Cu}-), [[сребро|самородно сребро]] (-{Ag}-), [[злато|самородно злато]] (-{Au}-), [[гвожђе]] (-{Fe}-), [[сумпор|самородни сумпор]] (-{S}-), [[графит]] (-{C}-), [[дијамант]] (-{C}-)
# '''''Сулфиди''''': [[пирит]], [[халкопирит]], [[пентландит]]
# '''''Халиди'''''
# '''''Оксиди и хидроксиди'''''; настају везивањем кисеоника или хидроксилних (-{OH}-) група са металима или неметалима. Примери: [[спинел]], [[гетит]], [[хематит]], [[магнетит]], [[корунд]]. У ову групу се сврстава и [[лед]].
# '''''Карбонати, нитрати, борати'''''; овде спадају минерали који по хемијском саставу садрже угљену, азотну и борну киселину: [[арагонит]], [[азурит]], [[доломит]], [[калцит]], [[малахит]]
# '''''Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати''''': [[анхидрит]], [[гипс]], [[апатит]], [[карнотит]], [[леграндит]], [[вулфенит]], [[волфрамит]]
Линија 164 ⟶ 253:
# '''''Силикати''''': [[алмандин]], [[циркон]], [[андалузит]], [[топаз]], [[берил]], [[кордијерит]], [[епидот]], [[цојсит]]
# '''''Органски минерали'''''
== Идентификација минерала ==
Pored navedenih fizičkih osobina, za identifikaciju minerala se koriste i hemijski i pirognostički testovi.
=== Хемијски тестови ===
Реакција са јаким минералним [[киселина]]ма ([[Хлороводонична киселина|хлороводоничном]], [[азотна киселина|азотном]], [[сумпорна киселина |сумпорном]], [[Флуороводонична киселина|флуороводоничном]], [[Царска вода|царском водом]]) је један од важних и брзих тестова идентификације минерала. Неки минерали реагују уз ослобађање [[гас]]а, што се види по појави мехурића. Нпр. калцит брзо реагује и одмах се ослобађа [[угљен диоксид]], док доломит реагује само у спрашеном стању. Флуорит ослобађа [[флуороводоник]], који нагриза стаклено посуђе.
=== Пирогностички тестови ===
Пирогностички тестови су брзе лабораторијске технике у минералогији, које уз употребу пламена омогућавају квалитативну идентификацију, без употребе комплексне опреме. Постоји пет основних тестова:<ref name="Cardarelli"/>
* ''пламени тест'': Омогућава идентификацију на основу карактеристичне боје у пламену, која потиче од присуства неких хемијских елемената
* ''тест топљивости'': Упоређује [[тачка топљења|тачку топљења]] са референтним материјалом
* ''редукција на дрвеном угљу'': Већина сулфидних минерала даје металну куглицу и на основу боје се одређује који је метал присутан. Приликом тестирања редукцијом на дрвеном угљу може се додати реагенс, који даје карактеристично обојење у присуству одређеног [[хемијски елемент|хемијског елемента]]. Типични реагенси су 5%-тни кобалт (-{II}-) нитрат и сумпор јодид (који се генерише -{''in situ''}- мешањем стехиометријских количина [[сумпор]]а и [[јод]]а с спрашеним минералом).
''Обојење при реакцији са -{Co(NO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>}-:''
{|class="prettytable"
! Боја
! Хемијски елемент
|-
| Сива до црне
| [[Баријум]], [[стронцијум]], [[калцијум]], [[ниобијум]]
|-
| Плаво-сива
| [[Берилијум]]
|-
| Ружичасто-сива
| [[Тантал]]
|-
| Ружичаста
| [[Магнезијум]]
|-
| Плава
| [[Алуминијум]]
|-
| Тамно плава
| [[силицијум]]
|-
| Жуто-зелена
| [[Титанијум]]
|-
| Зелено-плава
| [[Калај]]
|-
| Сиво-зелена
| [[Антимон]]
|-
| Смарагдно-зелена
| [[Цинк]]
|-
| Тамно-љубичаста
| [[Цирконијум]], [[арсен]], [[бор (елемент)|бор]], [[фосфор]]
|}
''Обојење при реакцији са сумпор јодидом:''
{|class="prettytable"
! Боја
! Хемијски елемент
|-
| Ултрамарин-плава
| [[Молибден]]
|-
| Плаво-зелена
| [[Волфрам]]
|-
| Наранџаста
| [[Арсен]], [[антимон]]
|-
| Црвено-смеђа
| [[Селен]]
|-
| Ружичасто-смеђа
| [[Телур]]
|-
| Смеђа
|[[Бизмут]]
|-
| Смеђе-зелена
| [[Кобалт]]
|-
| Златна
| [[Олово]]
|-
| Жута
| [[Сребро]]
|-
| Жуто-смеђа
| [[Калај]]
|-
| Жута и црвена
| [[Жива]]
|}
* ''тест у отвореној и затвореној цеви'': Код теста у затвореној цеви посматрају се промене материјала, ослобађање гасова или [[сублимација]]. Код теста у отвореној цеви долази до [[оксидација|оксидације]] минерала и ослобађања гасова као реакционих продуката (нпр. [[сумпор диоксид]])
* ''бораксна перла (бораксна бисерка)'': Идентификација се врши на основу боје стакласте перле која настаје топљењем са [[боракс]]ом.
''Тест са бораксном перлом'':<ref name="Cardarelli"/>
{| class="prettytable"
! Боја перле
! Оксидујућа
! Редукујућа
|-
|rowspan="2"|Безбојна
| '''тх''': -{Al, Si, Sn, Bi, Cd, Mo, Pb, Sb, Ti, V, W}-
| -{Al, Si Sn}-, алкални метали
|-
| '''нз''': -{Ag, Al, Ba, Ca, Mg, Sr}-
| '''т''': -{Cu}-; '''тх''': -{Ce, Mn}-
|-
| Сива/непрозирна
| '''пз''': -{Al, Si Sn}-
| -{Ag, Bi, Cd, Ni, Pb, Sb, Zn}-; '''з''': -{Al, Si, Sn}-; '''пз''': -{Cu}-
|-
| Плава
| '''х''': -{Cu}-; '''th''': -{Co}-
| '''тх''': -{Co}-
|-
| Зелена
| '''х''': -{Cr, Cu}-; '''т''': -{Cu, Fe + Co}-
| -{Cr}-; '''тх''': -{U}-; '''пз''': -{Fe}-; '''х''': -{Mo, V}-
|-
|Црвена
| '''х''': -{N}-i; '''т''': -{Ce, Fe}-
| '''х''': -{Cu}-
|-
|Жута/смеђа
| '''т, нз''': -{Fe, U, V}-; '''т, пз''': -{Bi, Pb, Sb}-
| -{W}-; '''т''': -{Mo, Ti, V}-
|-
|Љубичаста
| '''т''': -{Ni + Co}-; '''тх''': -{Mn}-
| '''х''': -{Ti}-
|}
<small>У табели су кориштене следеће скраћенице: '''т'''- топла, '''х''' - хладна, '''тх''' - топла или хладна, '''нз''' - незасићена, '''з''' - засићена и '''пз''' - презасићена.</small>
== Галерија ==
<gallery widths="250px" heights="200px" >
Датотека:Quartz Brésil.jpg|[[Кварц]]
Датотека: 9104 - Milano - Museo storia naturale - Fluorite - Foto Giovanni Dall'Orto 22-Apr-2007.jpg|[[Флуорит]]
Датотека:Pyromorphite-green.jpg|[[Пироморфит]]
Датотека:Sphalerite4.jpg|[[Сфалерит]]
Датотека:Malachite Kolwezi Katanga Congo.jpg|[[Малахит]]
Датотека:Calcite jaune.jpg|[[Калцит]]
Датотека:Soufresicile2.jpg|[[Сумпор]]
</gallery>
== Види још ==
* [[Списак минерала]]
* [[Минералогија]]
* [[Минерални агрегати]]
* [[Кристал]]
* [[Кристалне системе]]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Minerals}}
* -{[http://www.minerals.net/index.htm Minerals.net]}-
* -{[http://www.mindat.org/index.php mindat.org Mindat database]}-
* -{[http://webmineral.com Webmineral.com]}-
* -{[http://www.mineralatlas.com Mineral atlas with properties, photos]}-
* -{[http://www.linkklik.com Sajt o mineralima, dragom i poludragom kamenju i fosilima]}-
{{Минерали}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Минерали]]
| |||