Госпа од Милости — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Otok.jpg|мини|д|Оток или Госпа од Милости]]
[[Слика:Gospaodmilosti.jpg|мини|д|Госпа од Милости]]
'''Госпе од Милости''', позната још као и "Госпа од шкрпијела", је једно од три острва у јединственом низу острва у [[Тиват|Тиватском]] заливу [[Бока Которска|Боке Которске]], познатијих као [[кртољски архипелаг]] , испред највећег острва [[Бока которска|Боке]], [[Шкољ|св. Марка]], који мештани од давнина називају Оток или Госпа. Дужина Отока је око 160 метара а ширина шездесетак метара. Удаљен је од обале око 800 метара. На северној и западној страни дубина мора је мања од једног метра, док на јужној страни могу пристајати и већи бродови. На отоку се налази црква Госпа од Милости посвећена зачећу Св. Богородице. На цркву се, јужно, надовезује [[самостан|самостанска]] стамбена зграда исте висине. Цркву и зграду према западу, где су две ниже зграде са терасом, повезује на јужној страни високи зид, а на северној [[клаустор]], који омеђују унутрашње двориште од неких 400 квадратних метара. Изван овог простора налази се врт са зградама новијег датума, а то је, опет, све према вани затворено зидовима од камена. Уз море су бетонске стазе погодне за шетњу и сунчање.
 
Пространа црква и самостан настали су у другој половини XV века. Ту су се прво настанили свештеници који су хели да живе повучено од света, али убрзо их је црквена власт придружила конгрегацији [[Целестинци|Целестинаца]] који су попримили [[бенедиктанци|бенедиктинско]] правило живота. У самостан се, 1524. године усељавају [[фрањевци]], који ту делују све до 1800 г. када напуштају Оток. Тада [[Котор|которски]] [[бискуп]] одређује два свештеника да чувају светиште и преузму управу две [[Кртоли|кртољске]] жупе - [[Богишићи]] и [[Крашићи]]. Црква, једнобродна грађевина са звоником прислоњеним на њу, је обновљена 1900. године заслугом которског бискупа [[Франо Ућелини|Франа Ућелинија]].