Звезда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
|||
Ред 30:
|year=2001|pages=137| edition=3rd
| publisher=Rutgers University Press
|isbn=978-0-8135-2908-0|pages=}}</ref><ref>{{Cite book
| author=Pecker, Jean Claude| author2=Kaufman, Susan
| title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291–291| publisher=Springer
|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9|pages=}}</ref><ref>{{Cite book
|last=Barbieri|first=Cesare| date=2007
| title=Fundamentals of astronomy
|pages=132–140| publisher=CRC Press
|isbn=978-0-7503-0886-1|pages=}}</ref>
== Мерне јединице ==
Ред 256:
| title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies
| publisher=Springer
|isbn=978-90-277-2046-7|pages=}}</ref> Велике групе зване [[звездани кластер|звездани кластери]] такође постоје. Они су у опсегу од лабавих [[Стеларна кинематика|стеларних асоцијација]] са само неколико звезда, све до енормних [[Збијено звездано јато|глобуларних кластера]] са стотинама хиљада звезда. Такви системи ротирају око своје галаксије.
Дуго времена постоји претпоставка да се већина звезда јавља у гравитационом везаним, вишезвезданим системима. То посебно важи за веома масивне O и B класе звезда, где се сматра да 80% звезда припада мултизвезданим системима. Пропорција једнозвезданих система се повећава са смањењем звездане масе, тако да је за само 25% црвених патуљака познато да имају стеларне пратиоце. Како су 85% свих звезда црвени патуљци, већина звезда у Млечном путу је вероватно била самостална од настанка.<ref>{{cite press release
| |||