Разговор:Димитрије Љотић — разлика између измена

Жао ми је што сам био одсутан, па нисам видео да се од мене тражи објашњење, зашто сам обрисао део свога коментара. Ево, са огромним закашњењем, ипак ћу објаснити.

Као што се горе види, ја сам , или се мени то тако чини, етикетиран као фашиста и натурено ми је да своје образовање дугујем фашистичким панфлетима исл. Таква, дрскскост је изазвала да се у афекту позовем на своје претке и њихова дела, као доказ да је фашизам нешто потпуно супротно мојим назорима и моме бићу. После сам схватио да својим прецима ипак дугујем толико да њихово име не потежем у приземним свађама, па сам то обрисао. Обрисао сам још и део у којем сам Велимиру рекао да ако има образа треба то да сам фашиста, да ми каже у лице. Он је то схватио као позив на физички обрачун, а што се види и из његовог коментара. Иначе, дубоко се гнушам неаргументованог етикетирања. Посебно када је у питању етикета фашизма. Изгледа, да се као и свака мода, и та послератна мода поново враћа. Дубоко сам уверен да бих, ако би мени неко у лице залепио етикету фашисте, ја имао далеко веће право да му у лице залепим шамар.