Сребреница — разлика између измена

Сребреница се спомињепомиње од друге половине [[14. век|14. вијека]]а као важно рударско мјесто,<ref name=OE>{{cite book|title=Опћа енциклопедија}}</ref> које је добило име по рудницима [[сребро|сребра]].<ref name=OE/>

Угарски краљ [[Жигмунд Луксембуршки]] је након рата против [[Краљевина Босна|Босне]] из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је [[Српска деспотовина|српском деспоту]] [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] [[1411]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-kotromanici_c.html |title=[Projekat Rastko&#93; Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних белутакабјелутака под колена, и тако заувекзаувијек остану осакаћени.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html |title=Свечовек — Устројство |publisher=[[Пројекат Растко|Rastko.rs]] |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: „Се же вси јереси [[богумили|богомилские]] сут.”<ref>Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866, стр. 148.</ref>

У средњем векувијеку је променилапромијенила више господара док у [[16. век]]у није потпала под [[Османско царство|Турке]].<ref name=OE/>

=== Други светскисвјетски рат ===

За времевријеме Другог светскогсвјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живелиживјели у Сребреници, остала је жива само једна девојчицадјевојчица<ref name="Српски лист">{{cite web|title=Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока|publisher=Српски лист: Гласник Српског клуба бр. 5, |pages=147—149|place=Београд|date=март 2004.|url=http://www.srpskilist.org/files/oklevetani-rat.doc|last= Ристић|first=Слободан Н.|accessdate=27. 1. 2011}}</ref> На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62791 |title=Сребреница: парастос за жртве усташког злочина |author= |authorlink= |coauthors= |date=4. 6. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=5. 6. 2012 }}</ref> Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом<!--појаснити-->.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/> Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу [[Залазје]].<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/>

У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбедностибезбједности Уједињених нација од [[6. мај]]а [[1993]], у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост, доводили су до сталних одмазда над цивилним становништвом, које је било изложено убиствима и прогонима, углавном по етничкој основи. Муслиманско становништво је предало оружје [[19. април]]а [[1992]]. године, а град је стављен под контролу [[Република Српска|Републике Српске]].

Док је Армија БиХ под командом [[Насер Орић|Насера Орића]] вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на простору Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.<ref>[http://www.spc.rs/old/Vesti-2005/07/srebrenica.pdf Српска православна црква: Списак Срба пострадалих у Сребреници и околини 1992—1995.]</ref>

Јула 1995. године, за само 7 дана снаге [[Војска Републике Српске|ВРС]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95, успоставиле су контролу над Сребреницом. Према Бошњацима и већем делу западне штампе, као и по [[Међународни суд правде|Међународном суду правде у Хагу]], овај злочин је квалификован као [[геноцид]]<ref>{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/31313/MSP-je-presudio-Srebrenica-je-genocid |title=Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid |publisher=Vesti-online.com |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације који су у току акције убили 7.000—8.000 Бошњака.<ref>http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf</ref> Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог светскогсвјетског рата,<ref>[http://www.guardian.co.uk/law/2010/jun/10/hague-bosnian-serb-srebrenica-genocide Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis] [[Гардијан (новине)|Гардијан]]</ref><ref>[http://www.newsweek.com/how-srebrenica-massacre-led-iraq-war-74221 From Srebrenica to Baghdad], [[Њузвик]]</ref><ref>[http://articles.cnn.com/2011-05-26/world/srebrenicia.feature_1_execution-sites-serb-army-bosnian-serb?_s=PM:WORLD Srebrenica: Worst European atrocity since WWII], [[Si-En-En|CNN]]</ref><ref>[http://www.msnbc.msn.com/id/8540736/ns/world_news-europe/t/thousands-rally-srebrenica-anniversary/ Thousands rally on Srebrenica anniversary], [[MSNBC]]</ref><ref>[http://www.seattletimes.com/nation-world/mladic-could-be-extradited-as-early-as-monday/ Mladic could be extradited as early as Monday], seattletimes.com</ref> што српска страна — иако је у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалном центру Поточари]] до сада већ укопано више од 6.500 пронађених жртава<ref>[https://www.potocarimc.org/index.php/memorijalni-centar potocarimc.org]</ref> — оштро негира и сматра да је број од 7.000—8.000 знатно преувеличан и да је делодјело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа.{{чињеница|date=01. 2014.}} Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници),<ref>{{cite web|url=http://www.sense-agency.com/tribunal_%28mksj%29/zasto-nisu-popisivani-zarobljenici-u-novoj-kasabi.25.html?news_id=15047 |title=Zašto (Ni)Su Popisivani Zarobljenici U Novoj Kasabi &#124; Sense Agency &#124; Vest |publisher=Sense Agency |date= |accessdate = 19. 1. 2014.}}</ref> а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС,<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Kovacevic-Najvise-srebrenicana-stradalo-u-proboju/lat/122122.html |title=Kovačević: Najviše srebreničana stradalo u proboju |publisher=Glassrpske.com |date= |accessdate = 19. 1. 2014.}}</ref> те да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација<ref name=autogenerated1 /> и да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи;<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/04/500-victims-alive-not-true.html Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true], 21. април 2010., Приступљено 9. 4. 2013.</ref> тадашњи председникпредсједник „Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница”, а касније и сам градоначелник [[Младен Грујичић]], изразио је сумњу да су у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице покопане и српске жртве и приказане као бошњачке.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18323 Грујичић: У Поточарима покопани и Срби], РТРС, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Народна скупштина Републике Србије]] је усвојила посебну [[Декларација о Сребреници|Декларацију о Сребреници]] којом осуђује злочин.

У знак сећањасјећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар. Сваке године [[11. јул]]а се одаје пошта жртвама масакра.

Према [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 1991.|Попису становништва БиХ из 1991. године]], насељено местомјесто Сребреница је имало 5.746 становника.<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> Према коначним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|Пописа становништва БиХ 2013. године]] [[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|за Републику Српску]] које је издао [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Републички завод за статистику]], у насељу Сребреници је пописано 2.241 становника.<ref name="p2013"/>

Датотека:Srebrenica_Mosque.JPG|БелаБијела џамија