Цикорија — разлика између измена

4.173 бајта додата ,  пре 3 године
допуне текста, илустрације, референце и др.
(razni podaci i dopune)
(допуне текста, илустрације, референце и др.)
{{рут}}
{{Taxobox
| name = цикорија
| genus = ''-{[[Cichorium]]}-''
| binomial = ''-{Cichorium intybus}-''
| synonyms =
{{Plainlist | style = margin-left: 1em; text-indent: -1em; |
''-{Cichorium silvestre}-''<br />
*''-{Cichorium silvatica}-balearicum''<br />Porta
*''Cichorium byzantinum'' Clem.
''-{Inthybum erraticum}-''
*''Cichorium byzantinum'' Clementi
*''Cichorium caeruleum'' Gilib.
*''Cichorium cicorea'' Dumort.
*''-{Cichorium silvestre}-commune''<br />Pall.
*''Cichorium cosnia'' Buch.-Ham.
*''Cichorium divaricatum'' Heldr. ex Nyman
*''Cichorium glabratum'' C.Presl
*''Cichorium glaucum'' Hoffmanns. & Link
*''Cichorium hirsutum'' Gren. Synonym
*''Cichorium illyricum'' borb.
*''Cichorium officinale'' Gueldenst. ex Ledeb.
*''Cichorium perenne'' Stokes
*''Cichorium rigidum'' Salisb.
*''Cichorium sylvestre'' Garsault
*''Cichorium sylvestre'' (Tourn.) Lam.
}}
|synonyms_ref = <ref>{{cite web|title=Cichorium intybus L.|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/gcc-37233|work=The Plant List|accessdate=3. 6. 2017}}</ref>
}}
'''Цикорија''' (''-{Cichorium intybus}-''), позната самоникла лековита и јестива биљка, најраспрострањенија је [[врста]] истоименог рода. То је коровска биљка, вероватно пореклом из Јужне Европе, данас распрострањена широм Европе и Азије, на различитим стаништима. Најчешће се сакупља на природним стаништима, али се последњих година све чешће и гаји, ради корена, листова и расцветалих цвасти.
 
== Опис биљке ==
Цикорија је вишегодишња [[зељаста биљка]] - [[Perene|трајница]], чији сви делови имају млечно бели сок горког укуса, нарочито млађе јединке. [[Корен]] је вишегодишњи, вретенаст и задебљао, код старијих биљака одрвенео. Главни корен је дугачак до 20 цм, док секундарни коренови расту и до 50 цм у дубину. Корен је споља нешто тамне боје, а изнутра готово бео.<ref name="Туцаков" />
 
У пролеће образује приземну лисну розету, а касније се из кореновог врата развија више стабала. [[Стабло]] је усправно, чврсто, уздужно избраздано, наизменично поседнуто ситним листовима. У горњем делу је јако разгранато. На врховима стабла и грана налазе се главичасте [[цваст]]и.
 
[[Цвет]]ови су светло до тамно плаве боје, ређе ружичасти или бели. Скупљени су у звездасте главичасте [[цваст]]и које се развијају на сасвим кратким цветним дршкама на врховима грана и у пазуху листова. Цикорија цвета од јуна до септембра.<ref name="Грлић" /> [[Семе]] је ситна ахенија светло мрке боје.<ref name="Стојчевски">{{harvnb|Стојчевски|2011|p=89-90}}</ref>
 
<gallery>
Cichorium intybus habit2 (12112302205).jpg|<small>Цикорија на природном станишту рано у пролеће</small>
Cichorium intybus plant1 (12112624303).jpg|<small>Одрасла биљка у цвету</small>
Radice di Soncino Cuneo.JPG|<small>Корен</small>
Cichorium intybus leaf1 (12112702824).jpg|<small>Лисна розета</small>
20160902Cichorium intybus1.jpg|<small>Стабло, разгранато при врху, са наизменично распоређеним листовима и цветовима на врху грана</small>
Lule e zones.JPG|<small>Цвет</small>
IMG 7402-Cichorium intybus f. album.jpg|<small>Варијетет белих цветова</small>
Cichorium intybus 280811a.JPG|<small>Варијетет ружичастих цветова</small>
Witlof Cichorium intybus var. foliosum seeds.jpg|<small>Семе</small>
</gallery>
 
== Услови станишта ==
Цикорија расте на различитим теренима, уз путеве и пруге, у живицама, на ливадама, пољима и ободима шума, и пустим, необрађеним местима.<ref name="Грлић" /> Најбоље расте на положајима са пуно светла, али успева и у хладовини.<ref name="Стојчевски" />
 
[[Датотека:Almeirão em Muzambinho MG 01.jpg|250px|мини|десно|Плантажа цикорије, варијетет ''foliosum'' који се узгаја као укусно и здраво поврће]]
 
<gallery>
Marsica in fiore.jpg|Цикорија на необрађеној ливади
Cichorium intybus Habitat.JPG|Цикорија на запуштеном земљишту уз пругу
</gallery>
 
=== Гајење ===
 
== Употреба ==
[[Датотека:Witlof wortels kuil.jpg|250px|мини|десно|Прикупљени корен цикорије]]
[[Датотека:Cicoria catalogna, Italia, supermarket.jpg|250px|мини|десно|Цикорија у супермаркету]]
[[Датотека:Salads of Spain - with Cichorium intybus.JPG|250px|мини|десно|Салата од цикорије са младим луком]]
Цикорија се у народној исхрани и народној медицини користи од давнина. У [[Стари Рим|старом Риму]] употребљавала се као салата, али и као лек за стомачне проблеме. Познато је да се користила за справљање напитка сличног кафи и пре него што је [[кафа]] стигла у Европу.<ref name="Стојчевски" /> Тако се у једном спису С. алпина, професора Универзитета у Падови, из 1580. године тврди да је напитак „турске кафе” по укусу сличан напитку од цикорије.
 
 
== Занимљивости ==
Листови цикорије, или '''жућенице''' како је зову у Боки Которској, на Медитерану су веома популарно самоникло поврће. Улазе као главни састојак у многа традиционална јела. Зако се, у част овој здравој и укусној биљци, у Тивту од 2005. године крајем маја или почетком јуна сваке године организује традиционална гастро-туристичка манифестација „Жућеница фест”. Осим изложбе традиционалних јела, ова манифестација обухвата и низ културних догађаја.<ref>{{cite web|title=Tradicionalna turističko-propagandna manifestacija|url=http://www.radiodux.me/vijesti/vijesti/jubilarna-deseta-zucenica-fest|website=Radio DUX|accessdate=3. 6. 2017}}</ref>
 
Цикорији, односно жућеници посвећена је и ''Књига о жућеници'' аутора Маша Чекића и Блаженке Вучуровић. У књизи су дати бројни рецепти, али и многе занимљивости.<ref>{{cite web|title=PREDSTAVLJENA "KNJIGA O ŽUĆENICI"|url=http://www.radiodux.me/naslovnica/4967-predstavljena-qknjiga-o-ueniciq|website=Radio DUX|accessdate=3. 6. 2017}}</ref>
 
== Види још ==
 
== Литература ==
* Чекић, М, Вучуровић, Б: ''Књига о жућеници'', Књижара Со, Херцег Нови, 2014.
* Грлић, Љ: ''Енциклопедија самониклог јестивог биља'', Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
* Туцаков, Ј: ''Лечење биљем'', Рад, Београд, 1990.
* Стојчевски, Кире: ''Приручник за гајење лековитог и ароматичног биља'', Удружење "Др Јован Туцаков", Сокобања, 2011.
* Тасић, С, Шавикин Фодуловић, К, Менковић, Н: ''Водич кроз свет лековитог биља'', Ваљевац, Ваљево, 2004.
* Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
* ДјукГостушки, А, ЏР: Зелена''Лечење апотекалековитим биљем'', ПолитикаНародна књига, Београд, 20051979.
* Дјук, А, Џ: ''Зелена апотека'', Политика, Београд, 2005.
* Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, [[Научна књига]], Београд, 1990.
* Јанчић, Р: Ботаника''Лековите фармацеутика,биљке Службениса кључем за одређивање'', лист[[Научна СЦГкњига]], Београд, 20041990.
* Јанчић, Р: Сто''Ботаника нашихфармацеутика'', најпознатијих лековитих биљака,Службени [[Научналист књига]]СЦГ, Београд, 19882004.
* Јанчић, Р: Лековите''Сто биљкенаших санајпознатијих кључемлековитих за одређивањебиљака'', [[Научна књига]], Београд, 19901988.
* Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: ''Лековите биљке југоистичне Србије'', ЗУНС, Београд 1998.
* Марин, П, Татић, Б: ЕтимолошкиЕ''тимолошки речник'', ННК Интернационал, Београд, 2004.
* Миндел, Е: ''Витаминска библија'', ФаМилет, 1997.
* Мишић Љ, Лакушић Р: ''Ливадске биљке'', ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП ''Свјетлост'', 1990
* Стаменковић, В: ''Наше нешкодљиве лековите биљке'', Тренд, Лесковац
 
== Спољашње везе ==