Ернесто Лаклау — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Нема описа измене
Ред 39:
== Рад ==
 
Лаклауов најранији рад је био под утицајем алтисеровског марксизма и био је фокусиран на проблеме унутар нео – марксистичких кругова 70их година двадесетог века, као што су улога државе, динамика капитализма, значај изградње народних покрета и могућност револуције. Лаклауова најзначајнија књиа је „Хегемонија и Социјална стратегија“ (Hegemony and Socialist Strategy) из 1985. године, која је настала у коауторству са Шантал Муфе. Ова књига се често класификијује као пост-макрсистичка<ref>{{Књигаcite book|називtitle = Хегемонија и Социјална стратегија (Hegemony and Socialist Strategy)|last = Laclau|first = Erneso|Издавач = Verso|Годинаyear = 2001 | Местоlocation = London|Странаpages = }}</ref> јер садржи а) [[Марксизам|марксистички]] економски детерминизам; б) становиште да је класна борба најзначајнији сукоб у друштву. 2001. године у предговору другог издања књиге, Лаклау и Муфе признали су да су и они сами пост – марксисти. Њихов рад, иако одступа од традиционалног западног марксизма, задржава сличне интересе и идеје. Кључна новост у њихвом делу је је тврђење да левичарски покрети треба да стварају савезе са дргуим групама, ако желе да буду успешне и остварене левичарксе „хегемонија“. У последњем поглављу, пројекат „радикала и плуралистичке демократије“ препоручена је; демократија у којој субјект прихвата важност вредности једнакости и слободе, али се и бори за значај ових ствари.
 
У „Хегемонији и Социјалној стратегији“ Лаклау и Муфе представљају једиствено становиште дискурса, ослањајући се на рад Витгенштајна. Тврдили су да социјални ентитети једино постају значајни кроз дискурзивну артикулацију. Као такво, значење нечега није никада унапред дато, али је уместо тога конструисано кроз друштвене вежбе. Лаклау је користио становиште дискурса да преиспита природу идентитета, тврдећи да су сви политички идентитети дискурзивни – чак иако су искусни као „природне“ индивидуе (чак и до тачке кад идентитет није препознат као идентитет). Нпр. иако индивидуа мисли да је „рођени мушкарац“ ово није за Лаклауа случај мушкости, јер је друштвена конструкција категорија која нема урођени смисао.