Ернесто Лаклау — разлика између измена

Лаклауов најранији рад је био под утицајем алтисеровског марксизма и био је фокусиран на проблеме унутар нео – марксистичких кругова 70их година двадесетог века, као што су улога државе, динамика капитализма, значај изградње народних покрета и могућност револуције. Лаклауова најзначајнија књиа је „Хегемонија и Социјална стратегија“ (Hegemony and Socialist Strategy) из 1985. године, која је настала у коауторству са Шантал Муфе. Ова књига се често класификијује као пост-макрсистичка<ref>{{Књигаcite book|називtitle = Хегемонија и Социјална стратегија (Hegemony and Socialist Strategy)|last = Laclau|first = Erneso|Издавач = Verso|Годинаyear = 2001 | Местоlocation = London|Странаpages = }}</ref> јер садржи а) [[Марксизам|марксистички]] економски детерминизам; б) становиште да је класна борба најзначајнији сукоб у друштву. 2001. године у предговору другог издања књиге, Лаклау и Муфе признали су да су и они сами пост – марксисти. Њихов рад, иако одступа од традиционалног западног марксизма, задржава сличне интересе и идеје. Кључна новост у њихвом делу је је тврђење да левичарски покрети треба да стварају савезе са дргуим групама, ако желе да буду успешне и остварене левичарксе „хегемонија“. У последњем поглављу, пројекат „радикала и плуралистичке демократије“ препоручена је; демократија у којој субјект прихвата важност вредности једнакости и слободе, али се и бори за значај ових ствари.