Поп Ћира и поп Спира — разлика између измена

м
замјена шаблона using AWB
м (додана категорија Стеван Сремац помоћу геџета HotCat)
м (замјена шаблона using AWB)
{{друго значење|филм или ТВ серију|[[Поп Ћира и поп Спира (вишезначна одредница)]]}}
{{Инфокутија књига ћирилицаКњига
| име = Поп Ћира и поп Спира
| аутор = [[Стеван Сремац]]
== Хумор ==
[[Датотека:Stevan Sremac.jpg|мини|десно|200п|[[Стеван Сремац]]]]
Сликајући поповске породице, [[Стеван Сремац]] нам је на [[хумор]]истичан (смешан) начин дао и слику сеоског војвођанског живота. Описује тротоаре, сокаке, куће; слика сиромашне и богате породице, учене и просте људе, оне који иду за оним што је савремено и модерно и оне који се још држе старог. Ново је у одевању, намештају и говору (учи се немачки), у припремању разних јела. И све се то може видети на примеру поп-Ћирине и поп-Спирине породице. Меланија говори „[[немачки језик|немецки]]“, а Јула народски. У Спириној кући се једе гибаница гужвара, а у поп-Ћириној похована пилетина.
 
[[Хумор]] се јавља у описима неких детаља и ситуација, у поступцима јунака и у њиховом говору.
 
Кад описује сокаке и говори о тротоарима у селу, Сремац опет полази од анегдоте и хумора. Прича се како немају тротоаре зато што су их краве појеле. Наиме, да би се боље заштитили од блата, бацали су кукурузовину на тротоаре, а краве наишле и појеле. Када говори о блату и барама које се дуже задржавају поред сокака, писац ће рећи да је у њима било много жаба и да је била „једна лепота слушати жабе кад почну да певају ноћу“. Са хумором говори о једном жапцу који се „већ неколико година дере колико га грло носи; има гласину као бик, па се чује са пола атара колико је грлат“.
 
У приказивању предмета и животињског света Сремац – да би остварио хумор – често користи [[персонификација|персонификацију]], [[поређење]] и [[Хипербола (књижевност)|хиперболу]]. Кад Перса говори о зидном сату, она га приказује као да је у питању живи створ. [[Сат]] ретко звони, „а кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље“. Он је „тако оматорио да је поред кијања и кашљања почео већ да баца шлајм...“ Незабораван је и Сидин патак коме је, због љубавних авантура и неморалног живота, попадија Сида од коже „направила и припасала кецељу, па сад у њој изгледа као какав пинтерски калфа“. Њега је поп Спира омрзао и звао га „Турчином“ што нимало не води рачуна о кући у којој је. У селу је почела изрека за неког ко је неваљао: „Лола као попин патак!“ Попин петао је био „један дугачки грлати клипан, који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом“.
 
И коњски зуб, у расплету, треба да донесе преокрет и насмеје читаоца. Ево те смешне ситуације код владике, коју је поп Ћира исприповедао својој Перси:
* Магија Сремчевог смијеха / Горан Максимовић; Ниш, 1998.
* Питања жанра „Поп-Ћире и поп-Спире“ (у књизи: Књижевнокритички текстови) / Бранислав В. Бранковић, Зајечар, 2004.
* Сремчев „Поп Ћира и поп Спира“ као скривена комедија (у часопису „Књижевност и језик“, бр. 1/2, стр. 77-92) / Горан Максимовић; Београд, 2008.
 
== Спољашње везе ==