Медицинска етика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 6:
Морал, је скуп неписаних друштвених норми по којима се људи требају понашати и формирати своја расуђивања и своја понашања у некој средини пре свега у односима унутар неке друштвене групе.
;Етика
Етика је скуп обичаја, навика и норми, којим се љу диљуди једне заједнице руководе у својим поступцима и свом целокупном понашању.<ref>Milovanović PD. ''Medicinska etika.'' RO za grafičku i izdavačku djelatnost “Zaječar”. Zaječar, 1980.</ref>
 
;Етимологија етике и морала
Етимолошки етика потиче од две грчке речи: ''ethos'' – običaj (навика, уобичајена радња) и ''ethikos'' – моралан (пребивалиште, ћуд, нарав, људи на пребивалишту). Термин етика се обично користи да означи вредносне принципе релевантне за неки посебан контекст, домен активности или професију. ''Етика је теорија праксе - теорија о пракси.''
 
Значи, појмови морал и етика етимолошки потиче од латинске и грчких речи и на оба језика значе - обичај. Ипак семантичка дистинкција између термина морал и етика је јасна.
Ред 15:
Реч етика и морал су синоними, мада се у свакодневној пракси њихова значења често различито. Морал је пракса у друштвеном животу, а етика је наука о моралу као друштвеном феномену.
 
Под појмом морал, који потиче од грчке речи: ''ethikos'' – моралан (пребивалиште, ћуд, нарав, људи на пребивалишту), обично се подразумева скуп неписаних друштвених норми на основу којих људи обликују своја расуђивања и своја понашања у односима са другим у друштвеној групи којој припадају (нпр, морал се колоквијално поистовећује са социјалним, личним и сексуалним понашањем појединца, а када се каже етика, обично се мисли о професионалном понашању.
 
Иако се морал и етика, у свакодневном говору и употреби, значе исто, лекара у свом раду термине морал и етику не сме поистовећивати. Лекар и здравствени радник морају усвојити да је етика филозофска научна дисциплина, та у том смислу да се:
Ред 38:
 
;Алтруизам
[[Алтруизам]] је пожељна врлина личности а настаје из надограђених социомотива током развоја личности. Он подразумева несебичну спремност да се у свакој ситуацији помогне другом без очекивања реципроцитета, а посебно не материјалненематеријалне, сексуалне или друге користи.
 
;Пожељне врлине личности