Јерархија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 37:
|}
 
Док су апостоли били непосредно просвјећени Светим духом, епископи су добили благодат кроз апостолско рукоположење. Апостоли су били врховни и васељенски управитељи Цркве, и имали су ванредна пуномоћја, док су епископи од апостола добили власт само у границама обласних цркава и ту су власт могли вршити у смислу закона и у зависности од суда саме Цркве. Епископе поставља сабор епископа, а једном самом епископу припада искључиво право да поставља ниже јерархијске степене. Црква никада не признаје за члана јерархије онога који није рукоположен од законитог епископа.
 
[[Епископ]] је неприкосновени управитељ повјерене му црквене области — [[Епархија|епархије]]. Свештенство и вјерујући народ обавезни су да се покоравају његовим наредбама и да по његовом благослову и одобрењу врше црквене послове. Као што су [[апостоли]] били равни међу собом, тако су и [[епископ]]и, као њихови наследници, сви једнаки по чину и правима, ма где били — у [[Цариград]]у, [[Москва|Москви]], [[Јерусалим]]у... Зато и хиротонију врше два или више епископа и епископу не може судити један епископ него само сабор епископа. Највишу власт представља [[Васељенски сабори|Васељенски сабор]] (сабор свих епископа цијелог православног света). Прве епископе су бирали и постављали [[апостоли]], а касније епископи [[Помјесна црква|помјесне цркве]] уз учешће свештенства и народа.
 
=== Презвитерски степен ===
{{Посебан чланак|Презвитер}}
 
Презвитери или свештеници имају власт у Цркви услијед епископског рукоположења над њима (дакле, власт условљену епископском влашћу). Они имају право да врше црквене службе, али не и да постављају вршиоце тих служби тј. себи равне (то припада епископској власти).
Презвитери су насљедници [[Седамдесет апостола|седамдесеторице апостолских ученика]], и у првим вековима [[Црква|Цркве]] били су помоћници [[епископ]]а. Грчка реч ''презвитерос'' значи старији.
 
{| class="wikitable" border="1"