Википедија

Егалитаризам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м razne ispravke; козметичке измене
м Разне исправке
Ред 1:
'''Егалитаризам''' (реч потиче од Франскуског ''égal'', у значењу „једнак”) - или '''еквалитаризам'''<ref>{{cite web|title=Definition of ''equalitarianism''|work=The Free Dictionary|publisher=Houghton Mifflin Company|year=2009|url=http://www.thefreedictionary.com/equalitarianism}}</ref><ref>{{cite web|title=Definition of ''equalitarianism''|work=Dictionary.com|publisher=Dictionary.com, LLC|year=2012|url=http://dictionary.reference.com/browse/equalitarianism}}</ref> је правац мишљења који фаворизује једнакост свих људи<ref>[http://dictionary.reference.com/browse/egalitarian Egalitarian | Define Egalitarian at Dictionary.com<!-- Bot generated title -->]</ref>. Према СтенфордовојСтанфордовој Енцкилопедији филозофије <ref>Arneson Richard, "Egalitarianism", ''The Stanford Encyclopedia of Philosophy'' (2002.) Web: http://plato.stanford.edu/entries/egalitarianism</ref>, егалитаријанске доктрине сматрају да су сви људи једнаки по својој фундаменталној вредности или друштвеном положају .Према Речнику Мериам-Вебстер , термин има две различите дефиниције у модерном енглеском<ref>[http://www.merriam-webster.com/dictionary/egalitarianism Egalitarianism – Definition – Merriam-Webster Dictionary]</ref>: као политичка доктрина према којој сви људи треба да се третирају као једнаки и да имају иста политичка , економска, социјална и [[грађанска права]]<ref>{{cite web |url=http://www.thefreedictionary.com/egalitarianism |title=egalitarianism |author=The American Heritage Dictionary |year=2003}}</ref> ; или као социјална филозофија која се залаже за уклањање економских неједнакости међу људима, као и за економски егалитаризам или децентрализацију моћи. Неки извори дефинишу егалитаризам као становиште да једнакост одражава природно стање човечанства <ref name=gawdy>{{Cite book|title=Limited Wants, Unlimited Means: A reader on Hunter-Gatherer Economics and the Environment |author=John Gowdy |year=1998 |publisher=Island Press |location=St Louis |isbnid=ISBN 1-55963-555-X |pagepages=342 }}</ref><ref name="Dahlberg">{{Cite book|author=Dahlberg, Frances. |url=https://books.google.com/?id=eTPULzP1MZAC&pg=PA120&dq=Gathering+and+Hominid+Adaptation |title=Woman the Gatherer |location=London |publisher=Yale university press |year=1975 |isbnid=ISBN 0-300-02989-6|pages=}}</ref><ref>Erdal, D. & Whiten, A. (1996) "Egalitarianism and Machiavellian Intelligence in Human Evolution" in Mellars, P. & Gibson, K. (eds) Modeling the Early Human Mind. Cambridge MacDonald Monograph Series</ref>
 
== Форме ==
Ред 20:
==== Јендакост мушкараца ====
 
Мото „Слобода, братство, једнакост“ који се користио током Француске револуцијeреволуције још увек је званичан мото француске владе. Француски Устав о правима мушкарца и грађанина из 1789. године такође је обликован на основу једнакости права мушкараца, али не и жена. У то време, ово је сатирично приказала Олимпија де Гуж у својој Декларацији о правима жене и грађанке.
[[Декларација о независности САД]] је пример потврђивања једнакости мушкараца, али не и жена, на основу природних права, изражене језиком да су „сви мушкарци створени једнаки“. Ова тврдња може да се поништи употребом речи „мушкарци“ као властите именице, у смислу „човечанства“. [[Џон Лок]] се понекад сматра утемељивачем ове форме.
Неки од аутора Устава САД, пре свега Џон Дикинсон, одбили су да потпишу Декларацију о независности, делом због ове употребе „права мушкарца“ уместо „права лица“.
Ред 32:
 
Пример из давне историје економског егалитаризма као једнакости исхода је Су Синг, кинески мислилац филозофије агрикултурализма који је подржавао утврђивање цена где је за сва слична добра и услуге, без обзира на разлике у квалитету и потражњи, утврђена једна иста и непроменљива цена.
<ref name="dw">{{cite book|last= Denecke|first=Wiebke|year=2011 | page= 38|title=The Dynamics of Masters Literature: Early Chinese Thought from Confucius to Han Feizi|publisher=Harvard University Press|pages=38}}</ref> Друтвено власништво средстава производње понекад се сматра формом економског егалитаризма; на пример, у социјализму, зато што би у економији која се одликује друштвеним власништвом, вишак производа који генерише индустрија припао становништву као целини насупрот класи приватних власника, чиме се сваком појединцу даје већа аутономија и већа једнакост у међусобним односима. Иако се економиста [[Карл Маркс]] понекад погрешно схвата као егалитаријанац, Маркс је потпуно избегавао нормативно промишљање моралних начела. Ипак, Маркс јесте имао теорију еволуције моралних начела у односу на специфичне економске системе <ref>{{cite web |url=http://plato.stanford.edu/entries/egalitarianism/#KarMarEquRig |title=Egalitarianism |author= |dateyear=16. 8. 2002 |publisher=Stanford Encyclopedia of Philosophy |accessdate=20. 11. 2013}}</ref>
Амерички економиста Џон Ремер изложио је нову перспективу једнакости и њеног односа према социјализму. Ремер покушава да преформулише марксистичку анализу како би је прилагодио нормативним начелима дистрибутивне правде, преусмеравајући аргумент за социјализам са чисто техничких и материјалистичких разлога на разлоге дистрибутивне правде. Ремер тврди да је, према начелу дистрибутивне правде, традиционална дефиниција социјализма која се заснива на начелу да индивидуална компензација буде сразмерна вредности рада неадекватна. Ремер закључује да егалитаријанци морају да одбаце социјализам, онако како је он класично дефинисан, да би се остварила једнакост <ref name="Socialism vs Social Democracy as Income-Equalizing Institutions, 2008">''Socialism vs Social Democracy as Income-Equalizing Institutions'', by Roemer, John. 2008. Eastern Economic Journal, vol. 34, issue 1,. ppстр. 14–26.</ref>
 
=== Религијски и спиритуални егалитаризам ===
 
==== Хришћанство ====
Егалитаристички поглед у хришћансту проповеда фундаменталну једнакост између мушкараца и жена свих раса и етничких група, свих економских класа и старосних група али у оквиру учења Исуса Христа, Бога, и доминирајућих принципа светог писма <ref>Stagg, Evelyn and Frank. ''Woman in the World of Jesus.'' Philadelphia: Westminster Press,. {{page|year=1978. |id=ISBN 0-664-24195-6|pages=}}</ref>
У оквиру хришћанства постоје разлике у погледима одређених група од којих су неке припадници комплементаризма и патријархализма. Постоје и мишљења да [[Библија]] подржава равноправност али такође и закон, ред , социјалну структуру (на пример, родитељи имају ауторитет над децом и став да би жена тебало да буде подређена супругу). Неки сматрају да суидеје супротне идеалима егалитаризма. У основи,Галантис 3:28 тврди да „Не постоји Јеврејин нити Грк, не постоји оков нити слобода, нити мушко или женско, јер сви сте једно Исусу Христу” - одређујући једнакост свих у очима Бога. Сличан Колосианс 3:11 каже: „Овде не постоји Нејевреј или Јевреј, обрезан или необрезан, варварин, Скит, роб или слободан човек; Христ је све и налази се у свему” изједначавајући све у очима Бога у односу на веру у Исуса Христа. Разне присталице хришћанства су покушале да задрже таква гледишта и развијају хришћанске заједнице. У поглављу 4, чланови ране хришћанске заједнице продају своју имовину, приходе дају у заједнички фонд, који надгледају следбеници, а затим узимају „по потреби”. Једна од најпознатих зајендица садашњице су Хутерити у Европи и Северној Америци, који живе у пољопривредним колективним заједницама.
 
Ред 45:
У неформалном и конзррвативном јудаизму, егалиратизам се односи на поништење раздвајања родова у религији. Синагоге се сматрају егалитаристичким јер дозвољавају измештана места за седење, и одобравају женама да воде службу у присуству мушкараца као и да јавно говоре за Тора.
==== Ислам ====
Исламски став о једнакости сличан је до извесне мере са хришћанским (још једна универзалистичка религија), наглашава да су сви људи једнаки у очима Бога, независно од рода, класне припадности и расе. [[Куран]] каже „Човечанство, створили смо вас од женског и мушког рода, начинили вас народом, племенима да се спознајете. Међутим, најплеменитији од вас у очима Алаха је најправичнији од вас. Истина [[Алах]] зна и упознат је<ref>Stagg, Evelyn and Frank. ''Woman in the World of Jesus.'' Philadelphia: Westminster Press, 1978. {{page|year=1978|id=ISBN 0-664-24195-6|pages=}}</ref>”. Луис Марлов у свом делу ''Хијерархија и егалитаризам у Исламу'' пореди егалитаризам од раног ислама до садашњости <ref>{{cite news |url=http://www.jstor.org/discover/10.2307/4311272?uid=3739560&uid=2&uid=4&uid=3739256&sid=21104297963707 |title=Hierarchy and Egalitarianism in Islamic Thought by Louise Marlow |last1=Poonawala |first1=Ismail K. |dateyear= 1999 |website=www.jstor.org |publisher=Iranian Studies Vol. 32, No. 3 (Summer, 1999),. ppстр. 405–407|accessdate=10. 7. 2014}}</ref>.
 
=== Војни егалитаризам ===
Ред 56:
Александар Беркман предлаже:
:: ... једнакост не значи једнаке количине већ једнаке прилике... Не правите грешку идентификујући једнакост у слободи са примораном једнакости у кампу осуђеника. Праве једнакости анархиста подразумева слободу, не квантитет. То не значи да свако мора да једе, пије илиоблачи исте ствари, ради исти посао или живи на исти начин.Далеко од тога: врло супротно у ствари... Потребе и укуси индивидуалаца се разликују, као што се разликују жеље.Једнака је могућност да их задовољи да представља праву једнакост.Далеко од нивелисања, таква једнакост отвара врата за већу могућу разноликост и развој.Људски карактер је разнолик<ref>Alexander Berkman ''What is Anarchism?'' pp. 164–5</ref>}}.
 
Културна теорија ризика држи егалитаризам дефинисану 1) негативно понашање за правила и принципе 2) позитивно понашање за групно прављење одлука са фатализмом названим по својој супротности <ref name="Thompson 1990"/> Теорија прави разлику између хијерархиста, који су позитивни и за правила и за групе, и егалитаристе који су позитивни за групе али негативни за правила<ref name="Thompson 1990">Thompson et al., ''Cultural Theory'' (1990)</ref>. Ово је по дефиницији образац за „једнакост анархиста” на које је упутио Беркман. Материјал „егалитаристичког друштва” се на тај начин одржава заједно сарађујући и имплицирајући под притиском радије него да одређује правила и казне. Међутим, Томпсон има теорију да се свако друштво састоји од само једне перспективе, био да се родио егалитариста, хијерархиста, индивидуалиста, фаталиста или аутономиста, бићеш суштински нестабилан: тврдња да ли је то међуигра између свих ових перспектива које су обавезне, ако свака перспектива треба да се допуњује. На пример, иако је индивидуалиста, у складу са Културном теоријом противан како за принципе тако и за групе, индивидуализам није потпун ако индивидуални сјај не може бити препознат по групама, или ако индивидуални сјај не може бити сталан у форми принципа<ref name="Thompson 1990"/> . Према томе егалитаристи немају моћ осим кроз своје присуство, осим ако не (по дефиницији, невољно) пригле принципе које им омогућавају да сарађују са фаталистима или хијерархистима. Они такође неће имати индивидуални осећај за права у одсуству групе. Ово може бити ублажено пратећи појединце изван своје групе: аутономисти или индивидуалисти.
Ред 66:
Међутим, Марксизам одбија егалитаризам у смислу веће једнакости између класа, јасно га разликујућу од социјално појма укидања класа заснованом на подели између радника и власника продуктивне имовине. Марксов поглед бескласности није потчињавање друштва универзалном интересу (као што је универзални појам „једнакости”), већ је о прављењу услова које би омогућиле појединцима да следе своје истинске интересе и жеље. Тако, Марксов појам комунистичког друштва је скроз индивидуалистички <ref name="Karl Marx on Equality">''Karl Marx on Equality'', by Woods, Allen. http://philosophy.fas.nyu.edu/docs/IO/19808/Allen-Wood-Marx-on-Equality.pdf</ref>.
 
Маркс је био предлагач два принципа, први је примењен у социјализму, а други у напредном комунистичом друштву. „Свакоме према његовом доприносу” и „од свакога према њиховој способности, свакоме према њиховим потребама”. Иако је Марксов положај ћесто збуњујућ и измешан са ''дистрибутивним егалитаризмом'', у коме само роба и услуге добијени из производње су расподељени према националној једнакости, у стварности Маркс је избегавао читав концепт једнакости као апстрактан и буржујски у природи, радије се фокусирајући на конкретније принципе као што су супротности експлоатације на материјалистичким основама и економској логици .<ref name="Rejecting Egalitarianism, 1987">''Rejecting Egalitarianism'', by Nielsen, Kai. 1987. Political Theory, Vol. 15, No. 3 (Aug., 1987),. ppстр. 411–423.</ref>.
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|30em}}
 
== Погледајте још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Егалитаризам”