Књижевни родови и врсте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 21:
* '''[[Приповетка]]''' је епско дело мањег обима. У приповеци се прича о једном догађају (доживљају) из живота главног јунака. Радња је у њој динамична, приповедање је сажето, збијено, а композиција веома језгровита и чврста. Приповетка може бити веома разноврсна: ''авантуристичка, социјална, сеоска, градска, ратна, фантастична, сатирична, сентиментална, романтична, реалистична''... Само неки од писаца приповедака су: [[Иво Андрић]], [[Борисав Станковић|Бора Станковић]], [[Симо Матавуљ]], [[Данило Киш]], [[Антоније Исаковић]], [[Александар Тишма]], [[Данко Поповић]]...
* '''[[Новела]]''' се међу прозним и епским делима налази између приповетке и романа, и то више по својој структури уметничког обликовања, него по дужини. У новели се на сажет, јасан и занимљив начин, и јединственој композиционој целини, приповедају разни догађаји из живота људи. Оснивач новеле је Италијан [[Ђовани Бокачо]], а писали су је и Француз [[Ги де Мопасан|Гиј де Мопасан]], Руси [[Антон Чехов|Антон Павлович Чехов]] и [[Максим Горки]], Немац [[Томас Ман]]. Од наших новелиста најпознатији су: [[Симо Матавуљ]], [[Лаза К. Лазаревић|Лаза Лазаревић]], [[Иво Андрић]]...
* '''[[Цртица]]''' је кратка прича у којој књижевник веома сажето обрађује одређене теме из живота људи (мисли и расположења, живот и искуства). Цртице су писали: [[Иван Цанкар]], [[Влада Булатовић]]...ЈА ОВО УЦИМ У ПЕТИ РАЅРЕД
 
* '''[[Афоризам]]''' је кратка и духовита изрека која садржи само једну мисао о човеку и свету у којем живи. Најпознатији афористичари су: [[Станислав Лец]], [[Влада Булатовић]], [[Милован Витезовић]], [[Милован Илић|Милован Илић Минимакс]], [[Миодраг Тодоровић]]...
* '''Остале прозне врсте'''