Патријарх српски Павле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 54:
=== Рат, монашки живот ===
Почетком рата да би се издржавао радио је на београдским [[Грађевинарство|грађевинама]], а то му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга [[Јелисеј Поповић|Јелисеја Поповића]], који је био игуман [[Манастир Свете Тројице (Овчар)|манастира Свете Тројице]], одлази 1942. у овај овчарско-кабларски
Током 1944. запослио се као [[вјеронаука|вероучитељ]] и васпитач у дому за децу избеглу из Босне у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]]. Када је децу изводио на реку један дечак је почео да се дави и Гојко је скочио у хладну воду да му помогне. Убрзо се тешко разболео „на плућима“ и лекари су веровали да је [[туберкулоза]] предвиђајући му још три месеца живота. Отишао је тада у [[манастир Вујан]] где је живео неко време изолован од осталих монаха и успео је да се излечи од ове болести. У знак захвалности изрезбарио је и поклонио манастиру дрвени крст са распећем.<ref>{{cite web|url=http://web.archive.org/web/20140517093723/http://pravoslavlje.spc.rs:80/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/ |title=Вујански крст патријарха Павла („Православље“ број 901) |publisher=Pravoslavlje.spc.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=Vesna Trtović |url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87234/Tuga+u+srpskoj+Svetoj+gori.html |title=Туга у српској Светој гори („Прес“, 16. новембар 2009) |language={{sr icon}} |publisher=Pressonline.rs |date = 15. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Током 1945. године братство из Вујна се преселило у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастир Благовештење]] где је био игуман [[Јулијан Кнежевић]]. Гојко је тада био искушеник и једини међу братством који је имао завршен Богословски факултет. Међу искушеницима је био и Милисав, касније архимандрит [[Јован Радосављевић]]. Гојко је за свога духовника изабрао јеромонаха [[Макарије Миловановић|Макарија Миловановића]], старешину женског [[манастир Јовање|манастира Јовање]]. Макарије је тада био стар монах, водио је строг подвижнички живот и био [[аскеза|аскета]]. Гојко је замонашен у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастиру Благовештењу]] 1948. године и добио име Павле, према [[апостол Павле|апостолу Павлу]]. Замонашио га је његов духовник Макарије. Убрзо се замонашио и Милисав који је за свог духовника изабрао Павла.
Од 1949. до 1955. године био је у монашком братству [[манастир Рача|манастира Раче]], где су прешли још неки монаси из Благовештења. Школску 1950/51. годину провео је као учитељ заменик у [[Призренска богословија|призренској Богословији]] св. Кирила и Методија. У чин [[јеромонах]]а унапређен је 1954, [[протосинђел]] је постао 1954, а [[архимандрит]] 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факултету у [[Атина|Атини]]. Одлуку Синода да га пошаље у Атину, у манастир Рачу му је донео професор прота [[Стева Димитријевић]].
=== Епископ рашко-призренски ===
| |||