Хеликоптер — разлика између измена

одакле је та направа заправоуствари донета. Године 1796. је Џорџ Кејли експериментисао је са сличним кинеским чиграма, а дао је нацрт и за парни хеликоптер. Током наредних стотину година многи су покушавали конструисати хеликоптер. Неки од тих пројеката били су фантастични, други готово практично изводљиви, али је само неколико хеликоптера полетело. Још увек није постојао снажан и истовремено лак мотор за покретање хеликоптера. Тек када су, током Првог светског рата, израђени такви мотори, постало је могуће конструисати хеликоптере који су били у стању да понесе човека и подигнути га са Земље. Конструктор Игор Сикорски је направио два хеликоптера 1909. и 1910. године. Пред кraj 1917. година два аустроугарска официра конструисали су хеликоптер намењен за осматрање на фронту које су пре тога обављали ваздушни балони. Тај се хеликоптер успео неколико пута дићи до већих висина, али се на томе све и завршило. Рад на градњи хеликоптера наставио се у многим земљама, али без неког већег успеха. Међутим, 1936. године стигла је вест из Немачке да је компанија Фоке-Вулф успела да произведе добар хеликоптер. Тај је хеликоптер 1973. године прелетео велике удаљености брзином од око 110 километара на сат и то на висини већој од 3.300 метара. Године 1940. конструктор Сикорски је приказао свој практично употребљиви хеликоптер, па је он испоручен америчкој војсци 1942. године.

Чим хеликоптер крене из лебдења у прогресивни лет, најчешће према напред, [[брзина|брзине]] опструјавања ротора почињу да се мењају на разним позицијама унутар диска па се све додатно закомпликује. Генерално посматрајући, брзина опструјавања [[ваздух]]а повећава се на страни нападне лопатице док се смањује на страни излазне. Повећањем брзине лета повећава се и та разлика па долази до јачег момента ваљања око уздужне осе хеликоптера јер је на нападној страни узгон све већи а на назадној све мањи. Зато лопатица током једног циклуса окретања за 360° мења нападни [[угао]] (нпр. на излазној страни узгон се повећава) како би се компензовао момент ваљања. Али ход нападног угла је ограничен и може се мењати само до неке максималне вредности. Кад на примјер хеликоптер лети брзином 210 км/х тада је локална брзина врхова лопатица одређене дужине 676 km/h. ЗаправоУствари, њихова локална брзина осцилује у појасу од 467 до 884 km/h.