Култура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
.
Ред 1:
{{multiple image
{{bez_izvora}}
| align = right
'''Култура''' се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима. Реч култура долази из [[латински језик|латинског]] ''colere'', што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу сматрају дефинишућим обележјем рода ''[[хомо (род)|Хомо]]''.
| direction = vertical
| width = 230
| image1 = AltamiraBison.jpg
| caption1 = Људско [[симбол]]ичко изражавање се развило кад су праисторијски људи досегли [[Модерна бихевиоралност|модерну бихевиоралност]].<ref name="McBrearty Brooks 2000">{{cite journal|last1=McBrearty|first1=Sally|last2=Brooks|first2=Allison|date=2000|title=The revolution that wasn’t: a new interpretation of the origin of modern human behavior|journal=Journal of Human Evolution|volume=39|pages=453–563|doi=10.1006/jhev.2000.0435|pmid=11102266}}</ref><ref name="Henshilwood Marean 2003">{{cite journal|last1=Henshilwood|first1=Christopher|last2=Marean|first2=Curtis|date=2003|title=The Origin of Modern Human Behavior: Critique of the Models and Their Test Implications|journal=Current Anthropology|volume=44|issue=5|pages=627–651|doi=10.1086/377665}}</ref>
| image2 = Sri_Mariamman_Temple_Singapore_3_amk.jpg
| caption2 = [[Религија]] и изражајна [[уметност]] су важни аспекти људске културе.
| image3 = Hacker-Pschorr_Oktoberfest_Girl_Remix.jpg
| caption3 = Прославе, [[ритуал]]и и обрасци потрошње важни су аспекти [[фолклор]]а.
| image4 = Chinese_honor_guard_in_column_070322-F-0193C-014.JPEG
| caption4 = [[Друштвене организације|Друштвене и политичке организације]] варирају између различитих култура.
| image5 = Backlit keyboard.jpg
| caption5 = [[Технологија|Технологије]], као што је [[писање]], допуштају високе ступњеве културне комплексности.
}}
'''Култура''' се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима.<ref name="Macionis, Gerber and 2010 53">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/sociology/oclc/652430995|title=Sociology|last=Macionis|first=John J|last2=Gerber|first2=Linda Marie|date=2011|publisher=Pearson Prentice Hall|oclc=652430995|isbn=9780137001613|location=Toronto|language=English|page=53}}</ref> Реч култура долази из [[латински језик|латинског]] ''colere'', што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу сматрају дефинишућим обележјем рода ''[[хомоHomo (род)sapijens|Хомо]]''.
 
Парафразирано мишљење [[Адре Малро|Малроа]] (''-{André Malraux}-''), на најједноставнији и зато врло разумљив начин о култури каже како [[мозак]] и [[интелигенција]], ма како значили највиши обик те врсте баш код човека, нису ти по којима коначно разликујемо квалитет звани човек од осталог квалитета.<ref>[http://www.brill.com/products/book/art-and-human-adventure Art and the Human Adventure: André Malraux's Theory of Art] (Amsterdam, Rodopi: 2009) Derek Allan</ref> Он каже да је КУЛТУРА''култура'' та којом се човек дефинитивно одвојио и настао. Култура је настанак и нарастање свег богатства око, и са човеком, а најважније, самог човека. Култура је процес. Она је целовита еволуција од необрађеног камена, дрвета или кости којима рани човек погађа оне који су од њега бржи, од ватре, од прве изнуђене [[Норма|норме]] којом искорачује из односа [[Промискуитет|промискуитета]] и [[Дивљаштво (епоха)|дивљаштва]], од тотема и анимизама, од [[Палеолитска уметност|палеолитске уметности]] у [[Алтамира|Алтамири]], примитивног човека, од облутка и облице, ка [[Точак|точку]], ка уређенијим друштвеним, па државним и политичким односима, ка монотеистичким религијама, ка [[Уметност|уметности]] 21. века, ка софистицираним знањима и направама које препознајемо у аутомобилима, авионима, ракетама, компјутерима, нуклеарним постројењима, нано технологијама, генетском инжењерингу и информативним технологијама,.<ref>''André насMalraux: најновијихA људи,Biography'' њене(1997) најмлађеby а[[Curtis законитетCate]] децеFromm саPublishing новом,(ISBN фантастичном2-08-066795-5)</ref><ref>''Malraux могућношћу: званомA ВикипедијаLife'' (2005) by [[Olivier Todd]] (ISBN 0-375-40702-2) [https://www.nytimes.com/2005/04/10/books/review/10HITCHEN.html Review by Christopher Hitchens]</ref>
 
== Етимологија ==
 
Модерни термин „култура“ је базиран на термину који је користио [[Антички Рим|антички римски]] оратор [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] у свом -{''[[Tusculanae Disputationes]]''}-,<ref>King, J., ''Tusculan Disputations: Introduction''. Loeb Classical Library. (1927).</ref><ref name="Colish1990">{{cite book|author=Marcía L. Colish|title=The Stoic Tradition from Antiquity to the Early Middle Ages: Stoicism in classical latin literature. I|url=https://books.google.com/books?id=WY-2MeZqoK0C&pg=PA458|year=1990|publisher=BRILL|isbn=90-04-09327-3|pages=458–}}</ref> где је писао о култивацији душе или -{„''cultura animi''“}-<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com.au/books?id=0ZcOAAAAQAAJ&pg=PA273&dq=cicero+%22cultura+animi%22+tusculanes|title=Tusculanes|last=Cicéron|first=Marcus Tullius Cicero|last2=Bouhier|first2=Jean|date=1812|publisher=J. Gaude|location=Nismes|oclc=457735057|page=273|language=French}}</ref>, користећи једну [[пољопривреда |пољопривредну]] [[метафора|метафору]] за развој филозофске душе, [[телеологија|телеолошки]] схваћену као највиши могући идеал људског развића. [[Samuel Pufendorf|Самјуел фон Пуфендорф]] је преузео његову метафору у модерном контексту, дајући јој слично значење, али без претпоставке да је филозофија човеков израз природног савршенства. Његова употреба, као и многих аутора након њега, „''се односи на све начине на које људска створења превазилазе њихов оригинални варваризам, и путем умећа, постају потпуно хумани.''“<ref name=velkley>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/47930775|title=Being after Rousseau: philosophy and culture in question|last=Velkley|first=Richard L|date=2002|publisher=University of Chicago Press|oclc=47930775|isbn=0226852563|chapter=The Tension in the Beautiful: On Culture and Civilization in Rousseau and German Philosophy|pages=11–30|location=Chicago|language=English}}</ref>
 
По речима антрополога [[Edward Burnett Tylor|E.B. Тајлора]], култура је „та комплексна целина која обухвата знање, веровање, уметност, морал, право, обичаје и све друге способности и навике које је човек стекао као члан друштва.“{{sfn|Tylor|1974|loc=1}} Алтернативно, у савременој варијанти, „Култура се дефинише као друштвени домен који ставља акценат на праксу, дискорсе и материјалне изразе, који, током времена, заједнички изражавају континуитете и дисконтинуитете социјалног смисла живота.“<ref>{{Cite book|url=https://www.academia.edu/9294719/Urban_Sustainability_in_Theory_and_Practice_Circles_of_Sustainability_2015_|title=Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability |last=James|first=Paul |last2=Magee|first2=Liam |last3=Scerri|first3=Andy |last4=Steger |first4=Manfred |date=2015|isbn=9781138025721|oclc=942553107|page=53|publisher=Routledge|location=London|language=en}}</ref>
 
-{''[[Cambridge Advanced Learner's Dictionary|Кембришки енглески речник]]''}- наводи да је култура „начин живота, посебно општи обичаји и веровања, одређене групе људи у датом времену.“<ref name="dict_cult">{{Cite web|url=https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/culture|title=Meaning of "culture"|work=Cambridge English Dictionary|language=en|access-date= 26. 7. 2015}}</ref> [[Теорија управљања страхом од смрти]] наводи да је култура низ активности и гледишта која пружају људима основу за сагледавање себе самих као „лица с вредношћу у свету с значењем“ — чиме издижу себе изнад чисто физичких аспектата постојања, чиме се оспорава пука животињска безначајност и смрт које је -{''Homo sapiens''}- постао свестан с развојем мозга.<ref>{{Cite book|url=http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0065260115000052|title=Thirty Years of Terror Management Theory|last=Pyszczynski|first=Tom|last2=Solomon|first2=Sheldon|last3=Greenberg|first3=Jeff|pages=1–70|language=en|doi=10.1016/bs.aesp.2015.03.001}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=g_9dAgAAQBAJ|title=Handbook of Experimental Existential Psychology|last=Greenberg|first=Jeff|last2=Koole|first2=Sander L.|last3=Pyszczynski|first3=Tom|date=2013-12-17|publisher=Guilford Publications|isbn=9781462514793|language=en}}</ref>
Парафразирано мишљење [[Адре Малро|Малроа]] (''-{André Malraux}-''), на најједноставнији и зато врло разумљив начин о култури каже како [[мозак]] и [[интелигенција]], ма како значили највиши обик те врсте баш код човека, нису ти по којима коначно разликујемо квалитет звани човек од осталог квалитета. Он каже да је КУЛТУРА та којом се човек дефинитивно одвојио и настао. Култура је настанак и нарастање свег богатства око, и са човеком, а најважније, самог човека. Култура је процес. Она је целовита еволуција од необрађеног камена, дрвета или кости којима рани човек погађа оне који су од њега бржи, од ватре, од прве изнуђене [[Норма|норме]] којом искорачује из односа [[Промискуитет|промискуитета]] и [[Дивљаштво|дивљаштва]], од тотема и анимизама, од [[Палеолитска уметност|палеолитске уметности]] у [[Алтамира|Алтамири]], примитивног човека, од облутка и облице, ка [[Точак|точку]], ка уређенијим друштвеним, па државним и политичким односима, ка монотеистичким религијама, ка [[Уметност|уметности]] 21. века, ка софистицираним знањима и направама које препознајемо у аутомобилима, авионима, ракетама, компјутерима, нуклеарним постројењима, нано технологијама, генетском инжењерингу и информативним технологијама, нас најновијих људи, њене најмлађе а законитет деце са новом, фантастичном могућношћу званом Википедија.
 
== Дефинисање културе ==
Линија 149 ⟶ 171:
* [[Западна култура]]
 
== Види још ==
== Више информација ==
* [[Акултурација]]
* [[Анкета светских вредности]]
Линија 164 ⟶ 186:
* [[Прекокултурна комуникација]]
 
== Референце ==
== Спољашње везе ==
{{Reflist|30em}}
* [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=12&dd=15&nav_id=936504 Меријам Вебстер: Реч 2014. године је... (Б92, 15. децембар 2014)]
 
== Литература ==
{{Привреда}}
{{Refbegin|30em}}
* {{cite book|ref=harv|last=Barker|first=C. |year=2004|title=The Sage dictionary of cultural studies|publisher=Sage}}
* {{cite book |ref=harv |author=Terrence Deacon |year=1997 |title=The Symbolic Species: The Co-evolution of Language and the Brain |location=New York and London |publisher=W. W. Norton}} <!-- {{sfn|Terrence Deacon|1997|p=}} -->
* {{cite journal |ref=harv |author=Ralph L. Holloway Jr. |year=1969 |title=Culture: A Human domain |journal=Current Anthropology |volume=10 | issue = 4 | doi = 10.1086/201036 |pages=395–412}} <!-- {{sfn|Ralph L. Holloway Jr.|1969|p=}} -->
* {{cite book |ref=harv |author=Dell Hymes |year=1969 |title=Reinventing Anthropology}} <!-- {{sfn|Dell Hymes|1969|p=}} -->
* {{Cite book | year= 2010 | last1= James | first1= Paul | authorlink= Paul James (academic) | last2= Szeman | first2= Imre | title= Globalization and Culture, Vol. 3: Global-Local Consumption | url= http://www.academia.edu/4501557/Globalization_and_Culture_Vol._3_Global-Local_Consumption_editor_with_Imre_Szeman_Sage_Publications_London_2010 | publisher= Sage Publications | location= London}}
* {{cite journal |ref=harv |author=Michael Tomasello |year=1999 |title=The Human Adaptation for Culture |journal=Annual Review of Anthropology |volume=28|doi=10.1146/annurev.anthro.28.1.509 |pages=509–29}} <!-- {{sfn|Michael Tomasello|1999|p=}} -->
* {{cite journal |ref=harv |last=Whorf |first=Benjamin Lee |year=1941 |title=The relation of habitual thought and behavior to language |journal=Language, Culture, and Personality: Essays in Honor of Edward Sapir |location=Menasha, WI |publisher=Sapir Memorial Publication Fund}} <!-- {{sfn|Whorf|1941|p=}} -->
* {{cite book |ref=harv |author=Walter Taylor |year=1948 |title=A Study of Archeology. Memoir 69, American Anthropological Association |location=Carbondale IL |publisher=Southern Illinois University Press}} <!-- {{sfn|Walter Taylor|1948|p=}} -->
* -{"Adolf Bastian", [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/55606/Adolf-Bastian Encyclopædia Britannica Online], January 27, 2009}-
* {{cite book|last= Ankerl |first= Guy |title= Global communication without universal civilization, vol.1: Coexisting contemporary civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western |origyear= 2000 |series= INU societal research |publisher= INU Press |location= Geneva |isbn= 2-88155-004-5 |pages=|year= 2000}}
* -{Arnold, Matthew. 1869. [http://www.library.utoronto.ca/utel/nonfiction_u/arnoldm_ca/ca_titlepage.html ''Culture and Anarchy.''] New York: Macmillan. Third edition, 1882, available online. Retrieved: 2006-06-28.}-
* -{[[Bakhtin]], M. M. (1981) ''[https://books.google.com/books?id=JKZztxqdIpgC The Dialogic Imagination: Four Essays]''. Ed. Michael Holquist. Trans. Caryl Press. ISBN 978-0-252-06445-6.}-
* -{Barzilai, Gad. 2003. ''Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities'' University of Michigan Press. ISBN 0-472-11315-1}-
* {{Cite journal|first=Ruth| last=Benedict| year=1934| title=Patterns of Culture| location=Boston|publisher=Houghton Mifflin Company|ref=harv|postscript=}}
* -{Bourdieu, Pierre. 1977. ''Outline of a Theory of Practice.'' Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29164-4}-
* -{Cohen, Anthony P. 1985. ''The Symbolic Construction of Community.'' Routledge: New York }-
* -{Dawkins, R. 1982. ''[[The Extended Phenotype|The Extended Phenotype: The Long Reach of the Gene.]]'' Paperback ed., 1999. Oxford Paperbacks. ISBN 978-0-19-288051-2}-
* -{Findley & Rothney. ''Twentieth-Century World'' (Houghton Mifflin, 1986)}-
* -{Geertz, Clifford. 1973. ''The Interpretation of Cultures: Selected Essays''. New York. ISBN 978-0-465-09719-7.}-
* -{1957. "Ritual and Social Change: A Javanese Example", ''American Anthropologist'', Vol. 59, No. 1. {{doi|10.1525/aa.1957.59.1.02a00040}}}-
* -{Goodall, J. 1986. ''The Chimpanzees of Gombe: Patterns of Behavior.'' Cambridge, MA: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-11649-8}-
* -{Hoult, T. F., ed. 1969. ''Dictionary of Modern Sociology''. Totowa, New Jersey, United States: Littlefield, Adams & Co.}-
* -{Jary, D. and J. Jary. 1991. ''The HarperCollins Dictionary of Sociology.'' New York: HarperCollins. ISBN 0-06-271543-7}-
* -{Keiser, R. Lincoln 1969. ''The Vice Lords: Warriors of the Streets''. Holt, Rinehart, and Winston. ISBN 978-0-03-080361-1.}-
* -{Kroeber, A. L. and C. Kluckhohn, 1952. ''Culture: A Critical Review of Concepts and Definitions.'' Cambridge, MA: Peabody Museum}-
* -{Kim, Uichol (2001). "Culture, science and indigenous psychologies: An integrated analysis." In D. Matsumoto (Ed.), ''Handbook of culture and psychology.'' Oxford: [[Oxford University Press]]}-
* -{McClenon, James. "Tylor, Edward B(urnett)". ''Encyclopedia of Religion and Society''. Ed. William Swatos and Peter Kivisto. Walnut Creek: AltaMira, 1998. 528–29.}-
* -{Middleton, R. 1990. ''Studying Popular Music''. Philadelphia: Open University Press. ISBN 978-0-335-15275-9.}-
* -{O'Neil, D. 2006. [http://anthro.palomar.edu/tutorials/cultural.htm Cultural Anthropology Tutorials], Behavioral Sciences Department, Palomar College, San Marco, California. Retrieved: 2006-07-10.}-
* -{[[Ronald Reagan|Reagan, Ronald]]. [http://www.reagan.utexas.edu/archives/speeches/1989/011489a.htm "Final Radio Address to the Nation"], January 14, 1989. Retrieved June 3, 2006.}-
* -{Reese, W.L. 1980. ''Dictionary of Philosophy and Religion: Eastern and Western Thought.'' New Jersey U.S., Sussex, U.K: Humanities Press.}-
* {{cite book|last=Tylor|first=E.B.|date=1974|title=Primitive culture: researches into the development of mythology, philosophy, religion, art, and custom|location=New York|publisher=Gordon Press|orig-year=1871|ISBN=978-0-87968-091-6|ref=harv}}
* -{UNESCO. 2002. [http://www.unesco.org/education/imld_2002/unversal_decla.shtml Universal Declaration on Cultural Diversity], issued on [[International Mother Language Day]], February 21, 2002. Retrieved: 2006-06-23.}-
* -{White, L. 1949. ''The Science of Culture: A study of man and civilization.'' New York: Farrar, Straus and Giroux.}-
* -{Wilson, Edward O. (1998). ''[[Consilience: The Unity of Knowledge]].'' Vintage: New York. ISBN 978-0-679-76867-8.}-
* -{Wolfram, Stephen. 2002 ''[http://www.wolframscience.com/nksonline A New Kind of Science].'' Wolfram Media, Inc. ISBN 978-1-57955-008-0}-
* -{[http://www.newyorker.com/books/joshua-rothman/meaning-culture The Meaning of "Culture"] (2014-12-27), Joshua Rothman, ''[[The New Yorker]]''}-
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = Culture
Линија 178 ⟶ 241:
| wikinews = Култура
}}
{{wikivoyage-inline}}
* [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=12&dd=15&nav_id=936504 Меријам Вебстер: Реч 2014. године је... (Б92, 15. децембар 2014)]
* [http://www.international-journal-of-axiology.net/ Cultura: International Journal of Philosophy of Culture and Axiology]
* [http://domenicm.blogspot.com/2014/10/religion-and-culture-differences-table.html Religion and Culture: Differences (Table)]
 
{{Привреда}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Култура|*]]