Универзитет Алберт Лудвигс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Алберт Лудвиг Универзитет''' (Albert-Ludwigs Universität) један је од најстаријих и најугледнијих немачких и западноевропских високошколских установа. Налази се у граду Фрајбургу ([[Freiburg]]), у области Брајзгау ([[Breisgau]]), у савезној држави Баден-Виртемберг (Baden-Würtemberg).
 
Универзитет је основан 1457. године, са четири факултета у свом саставу: [[теологија]], [[философија]], [[медицина]] и [[право]]. Снажан импулс његовом развоју дао је већ [[Еразмо Ротердамски]], који је у периоду од 1529-1535 живео у Фрајбургу и предавао на Универзитету. Пратећи бурну историју региона у коме се налази, и сам Универзитет је пролазио кроз периоде интензивног развоја и деловања и периоде тешкоћа које су у време између 1686. и 1698. условиле и привремено измештање Универзитета изван града Фрајбурга.
 
Деветнаести век је век у коме Универзитет доживљава интензиван развој. Студентска популација почиње нагло да расте, а 1899. постаје прва немачка високошколска институција која је почела да прихвата женске студенте.
Двадесети век даје фрајбуршком Универзитету необичан полет који ће оставити трајан утицај на његово место и перцепцију у светској академској и научној јавности. Непосредно након првог светског рата [[Едмунд Хусерл]] постаје предавач на одсеку за философију. Почетком века [[Мартин Хајдегер]], један од несумњиво најзначајнијих философа двадесетог века, најпре студира на овом универзитету да би нешто касније на њему и сам постао [[професор]] а касније и [[ректор]]. Не само у сфери философије, из које наведени мислиоци долазе, већ и у другим областима почињу да се нижу истакнута имена која су за универзитет у Фрајбургу везана било као његови студенти или као професори: [[Адолф Вагнер]] (економиста), [[Георг фон Белов]] (историчар), [[Карл фон Амира]] (правник) и др. Најзначајнији историчар уметности двадесетог века, [[Ервин Панофски]], студирао је и 1914. стекао докторат управо на овом немачком универзитету. Од осталих имена која су остала записана у светској научној и културној историји ту су још и [[Карл Јасперс]], [[Емануел Левинас]], [[Херберт Маркузе]], [[Никлас Луман]], [[Макс Вебер]], [[Конрад Аденауер]], [[кардинал Леман]]... Универзитет у Фрајбургу је непосредно пре обележавања јубилеја 550 година постојања (2007.)добио и најмлађег доктора хуманистичких наука. Са свега 26 година, [[Давор Џалто]], из Београда, стекао је [[докторат]] на Философском Факултету Универзитета у Фрајбургу.
 
Састављајући ранг-листу европских универзитета, [[Европска комисија]] доделила је универзитету у Фрајбургу шесто место у Европи и друго место у Немачкој.
У прилог академској изузетности фрајбуршког универзитета иде и чињеница да је чак 17 Нобелових награда отишло бившим студентима и/или професорима Алберт-Лудвиг универзитета, и то из области хемије, медицине, физике и економије.