Италијански бојни брод Рома (1940) — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Брод|
слика=[[Слика:Itbattleship romaRoma51.jpg|300п|Roma]]
|име=-{Roma}-<br>Рома
|каријера=[[Слика:Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg|50п]]<br>[[Краљевина Италија|Италија]]
== Потапање ==
[[9. септембар|9. септембра]] [[1943]]., један дан након капитулације Италије, италијанска морнарица је почела са предајом својих бродова снагама Савезника. Тога јутра у 03:00 часова је италијанска флота испловила из своје главне базе у [[Ла Специја|Ла Специји]] под вођством команданта флоте адмирала [[Карло Бергамини|Карла Бергаминија]]. Придружили су јој се разарачи који су испловили из [[Ђенова|Ђенове]]. Флота је убрзо након тога заузела курс ка југу - према [[Малта|Малти]], где је била договорена предаја, а била је то заправо прилично јака флота: три најмодернија бојна брода, шест [[крстарица]] и петнаест [[разарач]]а. У добрим рукама то би била веома опасна ударна снага, но сада нико међу Италијанима није ни помишљао на борбу. Смтрали су да су се срећно извукли.
 
[[Слика:Italian battleship roma hit.jpg|мини|лево|Експлозија на ''Роми'']]
[[Немци]] су - а да Италијани нису ни имали појима - сазнали за план предаје флоте на [[Малта|Малти]] и припремили се за то. У Истреу (фр. Istres), у јужној Француској, авиони [[Дорние До 217 К-2]] 3. групе 100. бомбардерског пука били су у приправности управо за такав покрет италијанских ратних бродова. Наиме, већ неколико дана уназад су немачки извиђачки авиони готово непрекидно патролирали над тим подручјем. Италијанску флоту су открили током преподенева. Обавештена је команда [[Луфтвафе]]а у јужној Француској и командант 3. групе, мајор Бернард Јопе (нем. Bernhard Jope), повео своје бомбардере у акцију. Под својим десним крилом, смештену између мотора и трупа, сваки од девет Дорниеа је носио бомбу [[SD 1400 X, познатију као Фриц Икс]] (нем. Fritz X). Ово, заправо тајно, оружје било је у ствари 1600 килограма тешка бомба с крилцима и са уграђеним радио-контролним системом у репу, који је омогућавао да се пројектилом у последњој фази своје путање управља из авиона који га је испалио. Јопеови бомбардери су сустигли италијанску флоту баш када се она налазила у мореузу између [[Корзика|Корзике]] и [[Сардинија|Сардиније]] те је сваки авион прешао на бомбардовање. Далеко испод нападача, италијански бродови су почели нагло да маневришу, покушавајћу да побегну Немцима са нишана. У случају нормалног висинског бомбардовања таква тактика би дала очекиване резултате: бомби избаченој са 7000 метара треба скоро 45 секунди да додирне морску површину, а за то време брод може да одмакне око 600 метара. Но авиони мајора Јопеа су нападали радио-вођеним бомбама, па су ови маневри италијанских бродова остали скоро без икаквих ефеката. Након лансирања пројектила нишанџија у носу сваког бомбардера пратио је светлосни тастер на задњем делу сваке [[ракета|ракете]] и помно "управљао" њоме све док бомба не би била тачно изнад циља. Затим би нишанџија поправљао путању да би је задржао на жељеном правцу.