Курдски језици — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (razne ispravke)
м
}}
 
'''Курдски језик''' ({{lang|ckb|کوردی}}, {{lang|ku|''Kurdî''}}) је [[Дијалекатски континуум|континуум]] [[западноирански језици|западноиранских језика]] којим говоре [[Курди]] у [[Југозападна Азија|југозападној Азији]]. Састоји се од три [[Дијалект|дијалектичке]] скупине познате као '''курманџи''' (или '''[[Севернокурдски језик|сјевернокурдски]]'''), '''сорани''' (или '''[[Средњокурдски језик|средњокурдски]]''') и '''пехлевани''' (или '''[[Јужнокурдски језик|јужнокурдски]]'''). ''[[Горани језик|Горани]]'' (или ''Гурани'') и ''[[зазаки језик|зазаки]] језик'' такође говоре Курди, али они [[лингвистика|лингвистички]] нису курдски језици. По посљедњој процјени (од [[2009]]. године) сматра се да је курдски [[матерњи језик]] 20-30 милиона говорника.
 
Књижевност на курдском језику је углавном била ограничена на поезију до почетка [[20. век|20. вијека]], када је почео развој опште књижевности. Данас су најзаступљенији дијалекти који се говоре на сјеверу, тачније је курманџи, и истоку и западну, тј. сорани, географске области познате као [[Курдистан]]. Сорани дијалекат, заједно са [[арапски језик|арапским језиком]], је један од два [[Службени језик|службена језика]] [[Ирак]]а, а у [[политика|политичким]] документима се једноставно назива ''курдски''.<ref>Allison, Christine. The Yezidi oral tradition in Iraqi Kurdistan. 2001. "However, it was the southern dialect of Kurdish, Sorani, the majority language of the Iraqi Kurds, which received sanction as an official language of Iraq."</ref><ref>Kurdish language issue and a divisive approach. http://www.kurdishacademy.org/?q=node/194</ref> Курманџи је признат као [[мањински језик]] у [[Јерменија|Јерменији]], а такође се говори и у [[Турска|Турској]], [[Сирија|Сирији]], [[Ирак|Ираку]] и [[Иран]]у.
 
Одвојеном скупином језика, [[заза-горани језици|заза-горани]], говори неколико милиона Курда.<ref name="ReferenceB">Kaya, Mehmet. The Zaza Kurds of Turkey: A Middle Eastern Minority in a Globalised Society. ISBN 978-1-84511-875-4.</ref><ref name="belfercenter.ksg.harvard.edu">http://belfercenter.ksg.harvard.edu/files/Dargin_-_Working_Paper_-_FINAL.pdf</ref><ref name="gulf2000.columbia.edu">[http://gulf2000.columbia.edu/images/maps/Mid_East_Linguistic_lg.jpg]</ref><ref>{{Cite book|last=McDowall|first=David|title=A Modern History of the Kurds: Third Edition|url=http://books.google.com/books?id=dgDi9qFT41oC|year=2004|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-416-0|pages=}}</ref>
 
=== Класификација и поријекло ===
Курдски језик припада иранској грани индоевропских језика. Он је генерално сврстан у групу сјеверозападних иранских језика, или по неким научницима као посредник између сјеверозападних и југозападних језика.<ref>Gernot Windfuhr, ed., 2009. ''The Iranian Languages''. Routledge.</ref> Мартин ван Брунсен је забиљежио сљедеће: „Курски има јак југозападни елемент“, док „зазаки и горани [...] припадају сјеверозападној иранској групи“.<ref>Bruinessen, M.M. van. (1994). [http://www.let.uu.nl/~martin.vanbruinessen/personal/publications/Competing_Ethnic_Loyalties.htm Kurdish nationalism and competing ethnic loyalties]</ref> Лудвиг Паул је извео закључак по коме курдски вјероватно има поријекло у сјеверозападном иранском,<ref name=Iranica>{{Cite encyclopedia|title=Kurdish language I. History of the Kurdish language|author-last=Paul|author-first=Ludwig|author-link=|encyclopedia=[[Encyclopædia Iranica]]|editor-last=Yarshater|editor-first=Ehsan|editor-link=Ehsan Yarshater|volume=|year=2008|publisher=Routledge|location=London and New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/kurdish-language-i|accessdate = 28. 08. 2013}}</ref> али дијели многе особине са југозападним иранским језицима као што је [[Персијски језик|персијски]], наводно због вишевијековних и веома блиских историјских контаката. Виндфур је препознао курдски као нарјечје [[Парћански језик|парћанског језика]], мада и као супстрат [[међански језик|међанског језика]].<ref>Windfuhr, Gernot (1975), "Isoglosses: A Sketch on Persians and Parthians, Kurds and Medes", Monumentum H.S. Nyberg II (Acta Iranica-5), Leiden: 457-471</ref>
 
=== Историја ===
==== Јужни дијалекат ====
 
Јужни дијалекат курдског језика углавно је заступљен у јужним и средњим деловима Ирака и Ирана и састоји се од већег броја поддиајлекатаподдијалеката од којих су најпознатији [[Фајли]] и [[Калхори]].
 
=== Курдски алфабет ===
Због географске распрострањености у разним државама и културама курдски језик данас има чак три алфабета: арапски, латиницу и ћирилицу. [[Персијско писмо]] се користи још од средњег века под утицајем сродног персијског језика. [[Латиница|Латинично писмо]] је у употребу у Турској, сродно турском латничном писму са неким додатним словима. [[Ћирилица]] је коришћена у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] за припаднике Курда који су живели углавном у [[Јерменија|Јерменији]].
 
Поред тога у новије време има и покушаја да се створи јединстван алфабет за све Курде-основа му је латинично писмо.
 
=== Фонологија ===
* [[Самогласник|Самогласници]]
 
Курдски језик има следеће самогласнике:
| colspan="2" |
|}
* [[Сугласник|Сугласници]] курдског језика су:
 
{| class="wikitable"
469

измена