Минхен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 116:
 
Најстарија црква у Минхену потиче из овог периода, Црква светог Петра, међутим од старог изгледа цркве су остали само темељи док је остали део урађен у барокном стилу.
Након више година стагнирања крајем почетком [[15. век]]а почиње архитектонски и уметнички успон Минхена. Архитекта Јоерг фон Халсбах почиње радове на Фрауенкирхе (женска црква) [[1468]]. а завршава [[1488]]. када Фрауенкирхе постаје црква са највећом халом у Немачкој. Фрауенкирхе данас представља заштитни знак Минхена са своја два 99 -{m}- висока звоника, која су додата [[1525]]. и 109 -{m}- дугачком халом. Радови на старој градској скупштини су почели у истом периоду од истог архитекте, а завршени су [[1480]]. године. Нажалост, већиВећи део старе градске скупштине су уништене у пожару тако да се данас види само реконструкција која је завршена [[1977]]. За време конфликта између Католичке цркве и Реформиста [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]], војвода [[кнез Вилхелм ПетиV]] је стао на страну Католичке цркве и постао центар контрареформе. Језуити, који су тада дошли у град, обележили су и архитетктуру тог времена и уз помоћ Вилхелмовог наследника [[Вилхелм]]овогМаксимилијан наследникаI, Максимилианаизборник Баварске|Максимилијана]] гради се антикварница Резиденције (1569—1571) која представља најзначајнији споменик ренесансе северно од алпаАлпа. Цела резиденција породице [[БителсбахВителсбах]] завршена је тек [[1610]]. и данас је једна од најлепших грађевина у Минхену.
 
После опште пропасти Немачког царства за време [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] и заузимања Минхена од стране [[Густаф II Адолф Шведски|Густава Адолфа]] краља [[Шведска|Шведске]], крајем [[17. век]]а архитекте опет имају пуне руке посла. Италијанске архитекте Барели и Цукали граде Театинер цркву (1663—1688.) која је истовремено служила као резиденција са 70 -{m}- високим звоницима. Између Театинер цркве и Резиденције гради се четврт у француском стилу са бројним палатама које дан данас красе овај део Минхена. [[Дворац Нимфенбург]] представља ремек-дело овог периода. Градња је почела [[1664]]. године а завршена тек [[1820]]. Налази се изван центра Минхена и заправо је поклон [[Принц Фердинанд|Принца Фердинанда]] његовој жени Марији у част рођења сина Макса Емануела. Прави назив овог здања је Кастело деле Нифе. [[1745]]. завршено је позориште Кувиље које представља почетак [[рококо]]а у Немачкој. Већ тада је Минхен представљао један од највећих градова у Немачкој а [[1780]]. броји 35.000 становника. Значајан утицај на даљи развој града било је рушење градских зидина [[1791]], чиме се Минхен шири на околна места. Већ тада Карлстор добија свој други назив Штахус. Порекло овог имена није разјашњено али се претпоставља да су две приче кумовале називу: власник једне кафане у близини Карлстора се звао Еустахије или да је постојала кафана код Штахелгартена што у преводу значи код самострела-Штахел. 1791. почињу и радови на енглеском парку у центру града. Овај јавни парк представља један од највећих своје врсту на целом свету (5 -{km}- × 1 -{km}-), у склопу ког се налази [[Кинеска Кула]] и [[Моноптерос]].
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Минхен