Француски језик — разлика између измена

м
Поправљене везе: КонгоРепублика Конго; Уклоњена веза: Paris користећи Dab solver
м (razne ispravke)
м (Поправљене везе: КонгоРепублика Конго; Уклоњена веза: Paris користећи Dab solver)
Француски језик је изведен из [[Вулгарни латински|говорног латинског језика]] [[Римско царство|Римског царства]], као што су и језици: [[Италијански језик|Италијански]], [[Португалски језик|Португалски]], [[Шпански језик|Шпански]], [[Румунски језик|Румунски]], [[Каталонски језик|Католански]] и други. Француски је еволуирао из Гало-романског, говорног латинског у Галији, и специфичније у Северног Галији. Његови најближи сродници су други [[романски језици]] — језици који се историјски говоре у северној Француској и у јужној Белгији, које је Француски у угавном заменуо. Француски је такође био под утицајем матерњих [[Келтски језици|Келтских језика]] северне римске [[Галија|Галије]], као што је [[Белгијска Галија]] и ([[Германски језици|Германски]]) [[Франачка|Франачки језици]] пост-римских [[Франци|Франачких]] освајача. У данашње време, захваљујући француској прекоморкој експанзији, постоје бројни Креолски језици утемељени на француском језику, пре свега [[Хаићански креолски језик]]. Особа са француског говорног подручја се назива ''франкофон''.
 
Према истраживању Еуропске комисије, Француски је четврти најшире коришћени матерњи језик у [[Европска унија|Европској унији]].<ref name=nativeLanguages /> Он је трећи по броју људи који га резумеју у ЕУ.<ref>[http://ec.europa.eu/stages/information/faq_en.htm Frequently Asked Questions] – European Commission</ref> Услед француског и белгијског колонијализма почевши од 17. и 18. века, француски је уведен у нове територије Америка, Африке и Азије. Већина оних који га користе као други језик пребива у франкофонској Африци, посебно у [[Габон]]у, [[Алжир]]у, [[Маурицијус]]у, [[Сенегал]]у и [[Обала Слоноваче|Обали Слоноваче]].<ref name=2005_report>{{fr icon}} -{[http://www.amazon.fr/dp/2098821778 ''La Francophonie dans le monde 2006–2007''] published by the Organisation internationale de la Francophonie. [http://www.nathan.fr Nathan], [[Paris]], 2007.}-</ref> Године 2007, процењивало се да постоји око 75 милиона особа којима је Француски матерњи језик;<ref name=NE100>Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007</ref> и да укупно има 338 милиона људи који могу да га говоре. Према демографским пројекцијама које су произвели -{''[[Université Laval]]''}- и [[Agence universitaire de la Francophonie|-{''Réseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie''}-]], тотални број говорника француског ће бити апроксимативно 500 милиона године 2025. и 650 милиона до 2050 или 7% будуће светске популације.<ref>{{cite web|url=http://www.ledevoir.com/non-classe/69236/agora-la-francophonie-de-demain|title=Agora: La francophonie de demain|accessdate= 13. 6. 2011}}</ref> У складу са овим предвиђањима, извештај који је 2014. издала огранизација -{''[[La Francophonie]]''}- процењује да 274 милиона људи говори француски, било као први или други језик.<ref>[http://uk.reuters.com/article/2014/11/05/us-france-language-economy-idUKKBN0IP1V220141105 Rise in French speakers since 2010 a boost for France: report], ''[[Reuters]]'', November 5th, 2014</ref><ref>[http://www.francophonie.org/IMG/pdf/oif_synthese_anglais_001-024.pdf The French language worldwide], 2014 report by ''La Francophonie'' released on the 5th of November, 2014</ref>
 
Француски има дугу историју као међународни језик трговине, дипломатије, књижевности и научних стандарда и он је званични језик многих међународних организација укључујући [[Уједињене нације]], [[Европска унија|Европску унију]], [[Организација Сјеверноатлантског споразума|NATO]], [[Светска трговинска организација|-{WTO}-]] и [[Међународни одбор Црвеног крста|-{ICRC}-]]. Године 2011, -{''[[Bloomberg Businessweek]]''}- је проценио да је француски један од три највише коришћена пословна језика, након [[Енглески језик|енглеског]] и [[Кинески језик|кинеског]].<ref>[http://www.bloomberg.com/news/2001-08-30/mandarin-chinese-most-useful-business-language-after-english-1-.html Mandarin Chinese Most Useful Business Language After English] John Lauerman, Aug 30, 2011, Bloomberg News</ref>
Према најновијим подацима француски језик учи 89 634 000 људи у свету (пораст од готово 10% у 7 година - од задњег истраживања 1998.), што га чини другим највише ученим светским језиком (одмах након [[енглески језик|енглеског]]). Од тога броја 37,26% се односи на субсахарску Африку, 30,9% на Европу, 20,1% на Северну Африку и Блиски Исток, 9,47% на Северну и Јужну Америку, а 2,25% на Азију (без Блиског Истока) и Океанију.
 
:'''Као службени језик''': [[Белгија]] (4.000,000; -{''Harris'' 1987}-); [[Бенин]] (16,700; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Буркина Фасо]]; [[Бурунди]] (2,200; 2004); [[Камерун]]; [[Канада]] (6.700,000; 2001); [[Средњоафричка Република]] (9,000; 1996); [[Чад]] (3,000; 1993); [[Комори]] (1,700; 1993); [[Република Конго|Конго]] (28,000; 1993); [[Обала Слоноваче]] (17,500; 1988); [[Демократска Република Конго]]; [[Џибути]] (10,200; 2006); [[Екваторијална Гвинеја]]; [[Француска Полинезија]] (25,700; 2000); [[Габон]] (37,500; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Гваделуп]] (7,300; 2004); [[Гвинеја]]; [[Хаити]] (600; 2004); [[Индија]] (12,000); [[Либанон]] (16,600; 2004); [[Мадагаскар]] (18,000; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Мали]] (9,000; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Маурицијус]] (37,000); [[Мајот]] (2,450; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Монако]] (17,400; 1988); [[Нова Каледонија]] (53,400; 1987); [[Нигер]] (6,000; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Реинион]] (2,400; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Руанда]] (2,300; 2004); [[Сен Пјер и Микелон]] (5,110; 1967); [[Сенегал]] (20,000; 2006); [[Сејшели]] (980; 1971); [[Швајцарска]] (1.490,000; 2000); [[Того]] (3,000; 1993); [[Вануату]] (6,300; 1995).
 
:'''као национални''' говори се у: [[Француска]] (53,200,000; 2005); [[Андора]] (2,400; 1986); [[Француска Гијана]]; [[Луксембург]] (13,100; -{''Johnstone'' 1993}-); [[Мартиник]] (9,000; 2004); Валис и Футуна (120; -{''Johnstone'' 1993}-).
 
:'''Остало''': [[Алжир]] (111,000; 1993); [[Камбоџа]]; [[Италија]] (100,000; -{''Harris'' 1987}-. регионално службени); [[Тунис]] (11,000; 1993); [[Уједињено Краљевство]] (14,000; -{1976 ''Stephens''}-. Службен на [[Каналска острва|Каналским острвима]]); [[САД]] (1.640,000; 2000).<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=fra Ethnologue (16th)]</ref>.
 
== Карактеристике ==