Обвезница — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
 
== Емисија обвезница ==
Емисија обвезница је прикупљање дугорочних новчаних средстава издавањем обвезница. Обвезнице може издати [[држава]], локални органи власти, [[предузеће]], [[банка]] и друге финансијске организације.
 
Државне обвезнице ({{јез-ен|government bonds}}) су дужничке хартије од врeдности којима се држава (њени органи или институције), као емитент обавезује да ће у одређеном року исплатити одређена средства која дугује уз договорену камату. Државне обвезнице спадају у један од најсигурнијих вредносних папира, јер за њихову исплату гарантује држава. У развијеним земљама света, основна намена емисије државних обвезницa јесте финансирање јавних расхода, односно буџетског дефицита или дефицита јавних фондова, па се с тим у вези емисија спроводи на основу планова буџета или јавних расхода. У земљама у развоју je чест случај да се обвезнице емитују и ради покрића дуга.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=178}}
 
Обвезнице локалних органа власти ({{јез-ен|Municipal bonds, Local}}, {{јез-ен|authority bonds}}) могу емитовати градови, општине и други органи локалних заједница. Помоћу њих локалне власти прикупљају неопходна средства за реализацију одређених пројеката или за покривање текућег буџетског дефицита. Принос на муниципалне обвезнице је најчешће већи од приноса који би се остварио улагањем у државне обвезнице, или орочавањем депозита у банци. Осим атрактивне камате, у највећем броју случајева инвеститор се ослобађа плаћања пореза. Обвезнице локалних органа власти могу се продавати на сегударном тржишту капитала, тако да инвеститори уживају неопходну ликвидност.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=179}}
 
Корпоративне обвезнице ({{јез-ен|Corporate bonds}}) су дужничке хартије од вредности којима се неко предузеће (корпорација) као издаватељ обавезује да ће у одређеном року вратити позајмљена средства уз одређену фиксну или промјењиву камату. Корпоративне обвезнице су одличан првенствено кредитни инструмент и за предузеће представља мање трошкове од трошкова које стварају класични кредити. Корпоративне обвезнице се такође могу препродавати на секундарном тржишту.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=181}}
 
Улагање у обвезнице је мање ризично од улагања у [[деонице|акције]], будући да се емитент обвезнице обавезује да ће инвеститору исплатити главницу и камате. Због тога цене обвезница, по правилу, мање флуктуирају него цене акција.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=176}} Kупци обвезница покушавају да остваре што већи принос, уз што нижи ризик. Инвеститор који улаже у обвезнице, своје улагање може уновчити и пре доспећа обвезнице њиховом продајом на секундарном тржишту.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=176}}
 
Пошто издавање обвезница захтева висок степен стручности и добро организовану технику емисије, појединци и удружења обично препуштају издавање обвезница у њихово име специјализованим организацијама. Прва продаја може се вршити директно [[Финансијске институције|финансијској институцији]] или публици преко финансијске институције као [[Посредник|посредника]].
* стална продаја обвезница и
* слободна продаја обвезница.
 
== Цена обвезница ==
Цена обвезнице је цена по којој се купују права која произлазе из обвезнице. Цена обвезнице формира се на тржишту под утицајем [[Понуда (економија)|понуде]] и [[potražnja|потражње]].
 
Прва продајна [[цена]] обвезнице зависи од односа [[Камата|камате]] коју носи обвезница и владајуће каматне стопе на дугорочну [[Штедња|штедњу]] коју плаћају банке. Ако су те две стопе једнаке, обвезнице се продају по '''номиналној вредности''', тј. вредности која је уписана на обвезници. Ако је каматна стопа на штедњу нижа од камате коју носи обвезница, обвезница ће се продавати по цени која је виша од номиналне — остварује се '''[[премија]]'''.
 
Равнотежна цена обвезнице рачуна се инверзном > конформном методом, тако да се очекивани [[Приход|приходи]] по основи обвезнице [[Дисконтовање|дисконтују]] на [[Садашња вредност|садашњу вредност]] узимајући у обзир тренутну или очекивану каматну стопу.
 
Најједноставније се рачуна равнотежна [[цена]] обвезнице код које се на дан доспећа исплаћује [[главница]] заједно са свим [[Камата|каматама]], по формули:
 
: <big>''V = N*(1+i)^(d/365)''</big>
 
: '''''-{V}-''''' – садашња вредност
: '''''-{N}-''''' – исплата на дан доспећа
: '''''-{i}-''''' – каматни фактор
: '''''-{d}-''''' – број дана до доспећа
 
Уколико се отплата обвезнице врши у више [[Ануитет|ануитета]], обрачун је нешто сложенији, потребно је сваку од отплата дисконтовати на садашњу вредност по формули:
 
: <big>''V=A1(1+i)^(d1/365)+A2(1+i)^(d2/365)+...+An(1+i)^(dn/365)+N(1+i)^(dn/365)''</big>
 
: '''''-{А}-''''' - ануитети који доспевају у '''''-{i}-''''' периоду
 
Уколико постоји [[ризик]] да обвезница не буде исплаћена, односно да буде исплаћена у умањеном износу, тада се ризик обрачунава у цену обвезнице путем фактора '''''-{R}-''''' који исказује вероватноћу да обвезнице буду исплаћене, те фактора '''''-{К}-''''' који показује колики се [[проценат|постотак]] од номиналне вредности обвезница очекује да ће бити исплаћен. Формула тада гласи:
 
: <big>''V=RK(A1(1+i)^(d1/365)+A2(1+i)^(d2/365)+...+An(1+i)^(dn/365)+N(1+i)^(dn/365))''</big>
 
== Подела обвезница ==
* обвезнице које издаје јавни сектор - државне и муниципалне обвезнице,
* обвезнице које издаје приватни сектор - корпоративне обвезнице.
 
Државне обвезнице ({{јез-ен|government bonds}}) су дужничке хартије од врeдности којима се држава (њени органи или институције), као емитент обавезује да ће у одређеном року исплатити одређена средства која дугује уз договорену камату. Државне обвезнице спадају у један од најсигурнијих вредносних папира, јер за њихову исплату гарантује држава. У развијеним земљама света, основна намена емисије државних обвезницa јесте финансирање јавних расхода, односно буџетског дефицита или дефицита јавних фондова, па се с тим у вези емисија спроводи на основу планова буџета или јавних расхода. У земљама у развоју je чест случај да се обвезнице емитују и ради покрића дуга.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=178}}
 
Обвезнице локалних органа власти ({{јез-ен|Municipal bonds, Local}}, {{јез-ен|authority bonds}}) могу емитовати градови, општине и други органи локалних заједница. Помоћу њих локалне власти прикупљају неопходна средства за реализацију одређених пројеката или за покривање текућег буџетског дефицита. Принос на муниципалне обвезнице је најчешће већи од приноса који би се остварио улагањем у државне обвезнице, или орочавањем депозита у банци. Осим атрактивне камате, у највећем броју случајева инвеститор се ослобађа плаћања пореза. Обвезнице локалних органа власти могу се продавати на сегударном тржишту капитала, тако да инвеститори уживају неопходну ликвидност.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=179}}
 
Корпоративне обвезнице ({{јез-ен|Corporate bonds}}) су дужничке хартије од вредности којима се неко предузеће (корпорација) као издаватељ обавезује да ће у одређеном року вратити позајмљена средства уз одређену фиксну или промјењиву камату. Корпоративне обвезнице су одличан првенствено кредитни инструмент и за предузеће представља мање трошкове од трошкова које стварају класични кредити. Корпоративне обвезнице се такође могу препродавати на секундарном тржишту.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=181}}
 
Са становишта '''осигурања потраживања''', обвезнице се деле на:
 
У домаћем праву земаља бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] инсистира се на томе да издавање обвезница мора бити успешно, а то значи да је у року за исплату обвезнице уплаћено најмање 90% од укупног новчаног износа који је означен у објави за упис обвезнице.{{недостаје извор}}
 
== Цена обвезница ==
Цена обвезнице је цена по којој се купују права која произлазе из обвезнице. Цена обвезнице формира се на тржишту под утицајем [[Понуда (економија)|понуде]] и [[potražnja|потражње]].
 
Улагање у обвезнице је мање ризично од улагања у [[деонице|акције]], будући да се емитент обвезнице обавезује да ће инвеститору исплатити главницу и камате. Због тога цене обвезница, по правилу, мање флуктуирају него цене акција.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=176}} Kупци обвезница покушавају да остваре што већи принос, уз што нижи ризик. Инвеститор који улаже у обвезнице, своје улагање може уновчити и пре доспећа обвезнице њиховом продајом на секундарном тржишту.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|pp=176}}
 
Прва продајна [[цена]] обвезнице зависи од односа [[Камата|камате]] коју носи обвезница и владајуће каматне стопе на дугорочну [[Штедња|штедњу]] коју плаћају банке. Ако су те две стопе једнаке, обвезнице се продају по '''номиналној вредности''', тј. вредности која је уписана на обвезници. Ако је каматна стопа на штедњу нижа од камате коју носи обвезница, обвезница ће се продавати по цени која је виша од номиналне — остварује се '''[[премија]]'''.
 
Равнотежна цена обвезнице рачуна се инверзном > конформном методом, тако да се очекивани [[Приход|приходи]] по основи обвезнице [[Дисконтовање|дисконтују]] на [[Садашња вредност|садашњу вредност]] узимајући у обзир тренутну или очекивану каматну стопу.
 
Најједноставније се рачуна равнотежна [[цена]] обвезнице код које се на дан доспећа исплаћује [[главница]] заједно са свим [[Камата|каматама]], по формули:
 
: <big>''V = N*(1+i)^(d/365)''</big>
 
: '''''-{V}-''''' – садашња вредност
: '''''-{N}-''''' – исплата на дан доспећа
: '''''-{i}-''''' – каматни фактор
: '''''-{d}-''''' – број дана до доспећа
 
Уколико се отплата обвезнице врши у више [[Ануитет|ануитета]], обрачун је нешто сложенији, потребно је сваку од отплата дисконтовати на садашњу вредност по формули:
 
: <big>''V=A1(1+i)^(d1/365)+A2(1+i)^(d2/365)+...+An(1+i)^(dn/365)+N(1+i)^(dn/365)''</big>
 
: '''''-{А}-''''' - ануитети који доспевају у '''''-{i}-''''' периоду
 
Уколико постоји [[ризик]] да обвезница не буде исплаћена, односно да буде исплаћена у умањеном износу, тада се ризик обрачунава у цену обвезнице путем фактора '''''-{R}-''''' који исказује вероватноћу да обвезнице буду исплаћене, те фактора '''''-{К}-''''' који показује колики се [[проценат|постотак]] од номиналне вредности обвезница очекује да ће бити исплаћен. Формула тада гласи:
 
: <big>''V=RK(A1(1+i)^(d1/365)+A2(1+i)^(d2/365)+...+An(1+i)^(dn/365)+N(1+i)^(dn/365))''</big>
 
== Види још ==