Википедија

Ботаника — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
м Разне исправке
Ред 2:
[[Датотека:Myris fragr Fr 080112-3294 ltn.jpg|thumb|250px|Alt=Image of ripe nutmeg fruit split open to show red aril|Плод биљке -{''[[Myristica fragrans]]''}-, врсте чије је природно станиште [[Индонезија]]]]
 
'''Ботаника''' је грана [[биологија|биологије]] која се бави [[наука|научним]] проучавањем [[биљке|биљака]]. Име потиче од грчке речи βοτανικός, -{botanikós}- - који се односи на биљке (βοτάνη, -{botánē}- - трава, биљка).{{sfn|Liddell|Scott|1940}}{{sfn|Gordh|Headrick|2001|p = 134}}{{sfn|Online Etymology Dictionary|2012}} У новије време често се означава и терминима „наука о биљкама“ и „биологија биљака“. Обухвата више дисциплина које проучавају изглед, грађу, раст, развиће, репродукцију, метаболизам, физиологију, обољења, екологију, сродност и еволуциону историју биљака.<ref>{{Cite book |title=Морфологија биљака са практикумом |last1=Петковић|first1=Бранимир|author2last2=Љиљана Меркуловић |first2=Љиљана|author3=Соња Дулетић-Лаушевић |location=Београд |year=2005|id=ISBN 86-907471-2-5}}</ref><ref>{{Cite book |title=Анатомија биљака са практикумом |last1=Петковић|first1=Бранимир|author2last2=Љиљана Меркуловић |first2=Љиљана|author3=Соња Дулетић-Лаушевић |location=Београд |year=2005|id=ISBN 86-907471-1-7}}</ref> Традиционално, ботаничари су истраживали све организме који нису били означени као [[животиње]] (на пример, сви они који воде сесилан начин живота, врше фотосинтезу). Напредак у познавању ових „специјалних“ организама, нарочито [[Mikroorganizam|микроорганизама]], довео је до одвајања засебних грана од ботанике - у првом реду [[микробиологија|микробиологије]] и [[микологија|микологије]]. Још увек је, међутим, широко распрострањена пракса описивања ових не-биљних организама у уводним курсевима ботанике. У данашње време, ботаничари изучавају апроксимативно 410.000 [[Врста (биологија)|врста]] [[Копнене биљке|копнених биљки]] међу којима је око 391.000 врста су [[Васкуларна биљка|васкуларне биљке]] (укључујући 369.000 врста [[Скривеносеменице|цветајућих биљки]]),<ref>RBG Kew (2016). The State of the World’s Plants Report – 2016. Royal Botanic Gardens, Kew. https://stateoftheworldsplants.com/report/sotwp_2016.pdf</ref> и 20.000 су [[Маховина|маховине]].<ref>{{Cite web|url=http://www.theplantlist.org/1.1/browse/B/|title=The Plant List - Bryophytes|last=|first=|date=|website=|dead-url=|access-date=}}</ref>
 
Ботаника је настала у праисторији као [[траварство]] путем напора раних људи да идентификују – и касније култивирају – јестиве, медицинске и отровне биљке, те је стога једна од најстаријих грана науке. Средњевековни [[физички врт]]ови, често везани за манастире, садржали су биљке од медицинског значаја. Они су били претече првих [[ботаничка башта|ботаничких башта]] везаних за универзитете, које су осниване од 1540-тих на овамо. Једна од најранијих је била [[Orto botanico di Padova|ботаничка башта у Падови]]. Те баште су омогућавале академско проучавање биљака. Напори уложени на каталогирање и описивање њихових колекција су били почеци [[биљна таксономија|биљне таксономије]], и довели су 1753. године до развоја [[Биномијална номенклатура|биномијалног система]] [[Карл фон Лине|Карла Линеа]] који је у употреби и дан данас.
Ред 64:
[[Датотека:Tapping a rubber tree in Thailand.JPG|thumb|left|Alt=Plantation worker tapping a rubber tree|Подрезивање гуменог стабла у Тајланду]]
 
[[Фитохемија]] је грана биљне биохемије која се првенствено бави хемијским супстанцама које производе биљке током [[секундарни метаболизам|секундарног метаболизма]].{{sfn|Benderoth|Textor|Windsor|Mitchell-Olds|2006|pp = 9118–9123}} Нека од тих једињења су токсини, као што је [[алкалоид]] [[кониин]] из биљке -{''[[Conium]]''}-. Друга, као што су [[есенцијално уље|есенцијална уља]] [[Питома нана|пеперминта]] и лимуна, корисна су због њихове ароме, као зачини (-{e.g.}- [[капсаицин]]), и у медицији као лекови као што је [[опијум]] из [[Мак|опијумских чаура]]. Многи [[лек]]ови и [[Дрога|дроге]], као што је [[тетрахидроканабинол]] (активни састојак [[Канабис (лек)|канабиса]]), [[кофеин]], [[морфин]] и [[никотин]] потичу директно из биљки. Други су једноставни [[Дериват (хемија)|деривати]] ботаничких природних производа. На пример, лек за умањење бола, [[аспирин]], ацетилни је [[естар]] [[салицилна киселина|салицилне киселине]], а оригинално је изолован из [[Кора (ботаника)|коре]] [[врба|врбиног]] дрвета,{{sfn|Jeffreys|2005|pp = 38–40}} и широк опсег [[опијат]]них [[аналгетик]]а попут [[хероин]]а су формирани хемијском модификацијом [[морфин]]а добијеног из [[мак]]а.{{sfn|Mann|1987|pp = 186–187}} Низ популарних [[психостимуланс|психостимуланаса]] је биљног порекла, као [[кофеин]] из кафе, чаја и чоколаде, и [[никотин]] из дувана. Већина алкохолних пића је базирана на [[Ферментација (храна)|ферментацији]] [[угљени хидрат|угљеним хидратима]]-богатих биљних продуката као што су [[јечам]] (пиво), пиринач ([[саке]]) и грожђе (вино).{{sfn|University of Maryland Medical Center|2011}} [[Амерички домороци]] су користили разне биљке за третирање болести хиљадама година.<ref>{{Cite bookharvnb|title=How Indians Use Wild Plants for Food, Medicine, and Crafts|last=Frances|first=Densmore|publisher=Dover Publications|year=1974|isbn=9780486131108|location=|pages=}}</ref> Њихово познавање биљног света су записали [[Етноботаника|ентноботаничари]], а затим су га користиле [[Фармацеутска индустрија|фармацеутске компаније]] као једну од почетних тачака у [[Откривање лекова|отркивању лекова]].<ref>{{Cite journal|last=McCutcheon|first=A. R.|last2=Ellis|first2=S. M.|last3=Hancock|first3=R. E.|last4=Towers|first4=G. H.|date=1992-10-01|title=Antibiotic screening of medicinal plants of the British Columbian native peoples|journal=Journal of Ethnopharmacology |volume=37|issue=3 |issn=0378-8741 |pmid=1453710 |doi=10.1016/0378-8741(92)90036-q|pagespp=213–223}}</ref>
 
Биљке имају способности синтетисања боја и пигмената као што су [[антоцијанин]]и, који су одговорни за црвену боју [[црвено вино|црвеног вина]], жуту боју корова -{''[[Reseda luteola]]''}- и плаву боју биљке -{''[[Isatis tinctoria]]''}-, које се заједно користе да се формира [[Линколн зелена боја]], [[индоксил]], извор су плаве боје [[Indigo boja|индига]] која се традиционално користи за бојење тексас тканине, и уметничких пигмената [[gamboge|гумигут]] и -{''[[rose madder]]''}-. Шећер, [[скроб]], памук, [[постељина]], [[конопља]], неки типови [[канап]]а, дрво и [[шперплоча]], [[папирус]] и папир, [[биљно уље|биљна уља]], [[Восак|воскови]], и [[Гума|природна гума]] су примери комерцијално важних материјала направљених од биљних влакана или њихових секундарних продуката. [[Угљен]], облик чистог угљеника који се формира [[Пиролиза|пиролизом]] дрвета, има дугу историју као гориво за топљење метала, као материјал за филтрирање и [[Активни угаљ|адсорбент]] и као материјал за уметнике и један је од три састојка [[барут]]а. [[Целулоза]], најизобилнији органски полимер на свету,{{sfn|Klemm|Heublein|Fink|Bohn|2005}} се може конвертовати у енергију, горива, материјале и хемијске сировине. Продукти направљени од целулозе обухватају [[вискозна влакна]] и [[целофан]], [[метил целулоза|тапете]], [[Бутанолно гориво|биобутанол]] и [[нитроцелулоза|бездимни барут]]. [[Шећерна трска]], [[уљана репица]] и [[соја]] су неке од биљки са шећерима који се лако ферментишу или високим садржајем уља које се користи као извор у производњи [[биогорива]], важне алтернативе [[Фосилна горива|фосилних горива]], као што је [[биодизел]].{{sfn|Scharlemann|Laurance|2008|pp = 52–53}} Биљку -{''[[Hierochloe odorata]]''}- су користили амерички домороци за одбрану од [[Комарци|комараца]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/news/morning-mix/wp/2015/08/18/research-confirms-native-american-use-of-sweetgrass-as-bug-repellent/|title=Research confirms Native American use of sweetgrass as bug repellent|website=Washington Post|access-date=2016-05-05}}</ref> [[Америчко хемијско друштво]] је утврдило да су за способност одбијања инсеката одговорни молекули [[фитол]] и [[кумарин]].<ref name=":2" />
Ред 100:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Анатомија биљака са практикумом |last1=Петковић|first1=Бранимир|author2last2=Љиљана Меркуловић |first2=Љиљана|author3=Соња Дулетић-Лаушевић |location=Београд |year=2005|id=ISBN 86-907471-1-7}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Морфологија биљака са практикумом |last1=Петковић|first1=Бранимир|author2last2=Љиљана Меркуловић |first2=Љиљана|author3=Соња Дулетић-Лаушевић |location=Београд |year=2005|id=ISBN 86-907471-2-5}}
* {{cite book| ref = harv |last1=Acharya| first1 = Deepak |last2=Anshu| first2 = Shrivastava | title = Indigenous Herbal Medicines: Tribal Formulations and Traditional Herbal Practices |year=2008|id=ISBN 81-7910-252-1 | publisher = Aavishkar Publishers | location = Jaipur, India}}
* {{cite web | ref = {{sfnRef|Addelson|2003}} |last=Addelson|first = Barbara | url = http://www.bgci.org/education/article/414/ | title = Natural Science Institute in Botany and Ecology for Elementary Teachers | publisher = Botanical Gardens Conservation International | date = 2003| accessdate = 8. 6. 2013}}
Ред 147:
* {{cite book| ref = harv |last=Greene| first = Edward Lee | title = Landmarks of botanical history: a study of certain epochs in the development of the science of botany: part 1, Prior to 1562 A.D. | url = https://books.google.com/books?id=c6DPAAAAMAAJ&pg=PA140 |year=1909| publisher = Smithsonian Institution | location = Washington, D.C.}}
* {{cite journal|ref = harv |last1=Glynn|first1=Jonathan M.|last2=Miyagishima|first2=Shin-ya|last3=Yoder|first3=David W.|last4=Osteryoung|first4=Katherine W.|last5=Vitha|first5=Stanislav|title=Chloroplast Division|journal=Traffic|date= 1. 5. 2007|volume=8|issue=5|doi=10.1111/j.1600-0854.2007.00545.x|pmid=17451550|pages=451–61}}
* {{cite journal|ref=harv |doi=10.1104/pp. 110.165308 |title=The Path from C3 to C4 Photosynthesis |year=2010 |last1=Gowik|first1=U. |last2=Westhoff|first2=P. |journal=Plant Physiology|volume=155|pmid=20940348 |issue=1|pmc=3075750|pages=56–63}}
* {{cite journal | ref = harv |last1=Grime| first1 = J. P. |last2=Hodgson| first2 = J. G. | title = Botanical Contributions to Contemporary Ecological Theory |year=1987| journal = The New Phytologist | volume = 106 |jstor = 2433023}}
* {{cite web | ref = {{sfnRef|Gust|1996}} | url = http://bioenergy.asu.edu/photosyn/study.html |last=Gust| first = Devens |year=1996| title = Why Study Photosynthesis? | publisher = Arizona State University | accessdate = 26. 2. 2012}}
* {{cite book|ref = harv |last=Hancock|first=James F. |year=2004|title= Plant Evolution and the Origin of Crop Species|publisher=CABI Publishing| location = Cambridge, MA |id=ISBN 0-85199-685-X}}
* {{cite journal| ref = harv|last=Haberlandt|first=G. |year=1902|title= Kulturversuche mit isolierten Pflanzenzellen|publisher=Akademie der Wissenschaften in Wien Sitzungsberichte|location=Vienna|language=German|journal= Mathematisch-naturwissenschaftliche|issue=1|volume= 111|pages=69–92}}
* {{cite book| ref = harv |last=Harris| first = Henry | title = The Birth of the Cell |year=2000| publisher = Yale University Press | location = New Haven, CT |id=ISBN 0-300-08295-9}}
Ред 177:
* {{cite journal| ref = harv |last1=Lin|first1= Z.|last2=Zhong|first2=S.|last3=Grierson|first3=D.|year=2009|title=Recent Advances in Ethylene Research|journal=Journal of Experimental Botany|location=Oxford|volume= 60|issue=12|doi=10.1093/jxb/erp204|pmid=19567479|pages=3311–36}}
* {{cite journal| ref = harv |last1=López-Bautista|first1=J. M.|last2= Waters|first2=D.A.|last3=Chapman|first3=R.L.|year=2003|title= Phragmoplastin, Green Algae and the Evolution of Cytokinesis|journal=International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology|location=Reading, UK|volume=53| doi = 10.1099/ijs.0.02561-0| issue = 6| pmid=14657098|pages=1715–1718}}
* {{cite journal|ref=harv |doi=10.1104/pp. 010898 |title=Evolution of Sucrose Synthesis|year=2002|last1=Lunn|first1=J. E.|journal=Plant Physiology|volume=128|issue=4 |pmid=11950997 |pmc=154276|pages=1490–500}}
* {{cite journal| ref = harv | last = Lüttge| first = Ulrich | title = Photosynthetic Flexibility and Ecophysiological Plasticity: Questions and Lessons from Clusia, the Only CAM Tree, in the Neotropics | journal = New Phytologist|volume=171|issue=1 |year=2006| location = Hoboken, NJ| jstor = 3694480| doi = 10.1111/j.1469-8137.2006.01755.x| pmid = 16771979|pages=7–25}}
* {{cite book| ref = harv |last=Mann| first = J. | title = Secondary Metabolism, 2nd ed. | publisher = Oxford University Press |year=1987| location = Oxford |id=ISBN 0-19-855529-6}}
Ред 209:
* {{cite journal | ref = {{sfnRef|Schell|Van Montagu|1977}}|last1=Schell|first1=J.|last2=Van Montagu |first2=M.|title= The Ti-plasmid of Agrobacterium tumefaciens, a Natural Vector for the Introduction of Nif Genes in Plants?|journal= Basic Life Sciences|year=1977|volume=9|pmid=336023 |doi=10.1007/978-1-4684-0880-5_12|isbn=978-1-4684-0882-9 |pages=159–79}}
* {{cite web | ref = {{sfnRef|Schoening|2005}}|last=Schoening| first = Steve | url = http://www.cdfa.ca.gov/weedhome/pdfs/noxious_weed_plan.pdf | format = PDF |year=2005| title = California Noxious and Invasive Weed Action Plan | publisher = California Department of Food and Agriculture | accessdate = 1. 3. 2012}}
* {{cite journal|ref=harv |title=Fatty Acid Export from the Chloroplast. Molecular Characterization of a Major Plastidial Acyl-Coenzyme a Synthetase from Arabidopsis |year=2002|last1=Schnurr|first1=J. A. |last2=Shockey|first2=J. M. |last3=De Boer |first3=G. J. |last4=Browse|first4=J. A.|journal=Plant Physiology |volume=129 |issue=4 |pmid=12177483 |pmc=166758 |doi=10.1104/pp. 003251 |pages=1700–9}}
* {{cite book| ref = harv | last = Silyn-Roberts | first = Heather | url = https://books.google.com/?id=hVUU7Gq8QskC&lpg=PA198&dq=species%20epithet%20capitalize&pg=PA198#v=onepage&q=species%20epithet%20capitalize | title = Writing for Science and Engineering: Papers, Presentation |year=2000|id=ISBN 0-7506-4636-5 | publisher = Butterworth-Heinemann | location = Oxford }}
* {{cite book| ref = harv |last=Small|first=Michael |title=Dynamics of Biological Systems|url=https://books.google.com/books?id=T2ueAopatF0C&pg=PA118|year=2012|publisher=CRC Press|location=Boca Raton, FL|isbn=978-1-4398-5336-8}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ботаника”