Краљевина Пруска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Поправљене везе: Вилхелм I → Вилхелм I Немачки |
||
Ред 111:
Фридрих Вилхелм је објавио [[Устав Пруског краљевства|први пруски устав]] својом одлуком 1850. године. Овај документ умерен по мерилима тог времена, али конзервативан по данашњим мерилима, створио је два дома парламента. [[Ландтаг|Доњи дом]] или законодавно тело су бирали сви порески обвезници, који су били подељени у три категорије чији су гласови вредили у зависности од износа плаћеног пореза. Жене и они који не плаћају порез нису имали право гласа. То је омогућило да нешто више од трећине бирача изабере 85% законодавног тела. Горњи дом, који је касније преименован у „[[Дом кнезова]]“, именовао је краљ. Он је задржао пуну извршну власт и министри су били одговорни само њему (заиста, и до 1910. пруски краљеви сматрали су да владају по [[Божанско право краљева|божанском праву]]). Као резултат тога, власт земљопоседничке класе, јункера, остала је непрекинута, нарочито у источним провинцијама.
Фридрих Вилхелм је претрпео мождани удар 1857. године, а његов млађи брат, кнез Вилхелм, постао је регент. Вилхелм је водио знатно умеренију политику и стекао довољно снаге године да је после смрти Фридриха Вилхелма 1861. могао да постане краљ [[Вилхелм I Немачки|Вилхелм I]] захваљујући својим способностима. Међутим, убрзо након доласка на престо, суочио се спором са својим парламентом око величине војске. Парламент, којим су доминирали либерали, уступио је пред Вилхелмовом жељом да се повећа број пукова и ускратио одобрење за буџет који би то одобрило. У пат-позицији која је уследила, Вилхелм је разматрао да абдицира у корист свог сина, принца Фридриха Вилхелма. Међутим, ипак су га уверили да именује за премијера [[Ото фон Бизмарк|Ота фон Бизмарка]], велепосланика у Француској. Бизмарк је преузео дужност [[23. септембар|23. септембра]] [[1862]].
Иако је Бизмарк имао углед чврстог конзервативца, он је у почетку био спреман тражити компромис у питањима који су се тицали буџета. Међутим, Вилхелм је одбио расправе о тому, јер је сматрао да су војна питања искључива надлежност владара. Увучен у политику сукоба, Бизмарк је смислио теорију романа. Према уставу, краљ и парламент су били одговорни за усаглашавање буџета. Бизмарк је тврдио да будући да није дошло до споразума, постоји „рупа“ у уставу, па је влада морала наставити да прикупља порезе и исплаћује средства у складу са старим буџетом како би наставила са радом. Влада је тиме деловала без новог буџета од 1862. до 1866, чиме је Бизмарку омогућено да спроведе Вилхелмове војне реформе.
| |||