Дан независности (САД) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 36:
Иако се четврти јули слави широм земље, историјски градови као Бостон и Филаделфија су најпознатији по њиховим прославама. Представљајући америчку музику, [[Бостонски оркестар]], који одржава концерт на обалама реке Чарлс, привлачи огроман број посетилаца. Филаделфија одржава прославе у [[Сали Независности]] где се обнављају историјске сцене и чита се [[Декларација]].<ref>http://europamagazine.info/4juli.htm</ref>
== Америчка револуција ==
[[Датотека:Boston tea party.jpg|мини|[[Бостонска чајанка]]]]
[[Америчка револуција]] (1775-1783) била је један од најзначајнијих догађаја у историји. Повод за револуцију настао је 2 године пре почетка револуција (1773. године) када су револуционари у Бостонској луци бацили чај са бродова. Узрок Америчке револуције била је жеља за независношћу. [[Енглеска]] је на обалама Америке имала 13 колонија. Колоније нису биле унификоване, неке су имале већу, а неке мању аутономију. За време Америчке револуције Енглеском је владао [[Џорџ III]] који је у жељи да изврши централизацију пореза дао монопол на увоз чаја [[Источноиндијској компанији]] што је изазвало велико незадовољство међу колонијама. Након тога се 16. децембра 1773. одиграла [[Бостонска чајанка]] којом су револуционари показали своје незадовољство и жељу за независношћу.
=== Даљи токови ревољуције ===
Једна од значајних битака које су се одиграле током револуције била је
1776. долази до преокрета након сто је на чело америчке војске постављен [[Џорџ Вашингтон]]. Џорџ Вашингтон шаље [[Бенџамина Френклина]] да обиђе европске престонице и да прикупи присталице против Енглеске.
4. јула 1776. [[Томас Џеферсон]] саставља [[Декларацију о независности]] чија је филозофска идеја била једнакост међу људима. Ова декларација иако је усвојена ипак није примењена у пракси јер се црначко становништво и даље није сматрало једнаким.
Пресудна битка одиграла се код [[Јорктауна]] 1781. Након које [[Велика Британија]] није успела да се опорави. Миром који је потписан у [[Версају]] 1783. Британија је признала независност колонијама након чега је успостављена Федеративна заједница (САД). А убрзо након тога донет је и први
=== Завршетци револуције ===
[[Датотека:Johannes Adam Simon Oertel Pulling Down the Statue of King George III, N.Y.C. ca. 1859.jpg|мини|десно|Рушење статуе краља [[Џорџа III]], 9. јул 1776.]]
Уставом из 1787. године завршена је [[Америчка револуција]]. Овај Устав је уз мале промене остао на снази до донас. [[САД]] су постале заједница конфедералних држава, јер су чланице задржале знатну самосталност. Војска, царина и део финансија били су у надлежности централне власти. [[Амерички устав]] је први у свету увео начело поделе власти на извршну, законодавну и судску. Извршну власт имају председник који се бира на 4 године и влада, законодавну има [[Конгрес]] који се дели на [[Представнички дом]] и [[Сенат]], а судска власт је независна.
Први председник постао је [[Џорџ Вашингтон]], за председника је биран 2 пута, а трећи пут је одбио да се кандидује. Тада је установљену да се председник може бирати само у 2 мандата. Престоница [[САД]] постао је [[Вашингтон]], а главни државни празник – [[Дан независности]] установљен је [[4. јула]], будући да су тог дана [[САД]] постале независна држава. Када се рат завршио 1783. године, 4. јул је постао празник у неким местима. У [[Бостону]] прослава 4. јула замењује празник [[Бостонског масакра]] 5. марта који је до тада био главни патриотски празник. Од 1941. Године [[Конгрес]] је званично прогласио 4. јул државним празником.<ref>http://novakovdusan.blog.rs/blog/novakovdusan/gradivo-sedmog-razreda/2013/11/18/americka-revolucija-tekst</ref>
== Усвајање декларације ==
| |||