Обвезница — разлика између измена

3.943 бајта додата ,  пре 3 године
м
нема резимеа измене
м
 
У домаћем праву земаља бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] инсистира се на томе да издавање обвезница мора бити успешно, а то значи да је у року за исплату обвезнице уплаћено најмање 90% од укупног новчаног износа који је означен у објави за упис обвезнице.{{недостаје извор}}
 
== Карактеристике обвезница ==
 
'''Номинална вредност''' обвезнице представља главницу по којој је емитована појединачна обвезница и на коју се обрачунава камата. Најчешће се исказује целим бројевима, на пример 100 новчаних јединица, 1.000 или 10.000 новчаних јединица. Номинална вредност не мора нужно бити износ који инвеститор плаћа када купује обвезницу. Збир свих номиналних вредности свих појединачних обвезница чини номиналну вредност целокупне емисије обвезнице. Када се тргује обвезницама, њихова цена се исказује у процентима у односу на номиналну вредност.{{sfn|Управа за јавни дуг|2015}}
 
Цена обвезнице се временом мења у зависности од тржишних услова, каматних стопа, кредитног рејтинга емитента и друго.{{sfn|Управа за јавни дуг|2015}}
 
Ако се обвезница продаје по цени већој од номиналене, каже се да се продаје с '''премијом'''.{{sfn|Управа за јавни дуг|2015}}
 
Ако се обвезница продаје по цени мањој од номиналене, каже се да се продаје с '''дисконтом'''.{{sfn|Управа за јавни дуг|2015}}
 
'''Купон''' је износ камате који се исплаћује инвеститору и обрачунава се на номиналну вредност обвезнице. На пример, ако је обвезница деномирана на номинални износ од 100 новчаних јединица, с каматном стопом од 10% на годишњем нивоу и годишњом исплатом купона, тада ће ималац обвезнице приликом годишње исплате купна имати приход од 10 новчаних јединица. Обвезнице са краћим роком доспећа носе ниже каматне стопе, у односу на обвезнице са дужим роковима доспећа, с обзиро да краћи временски рок носи мањи ризик.{{sfn|Управа за јавни дуг|2015}}
 
'''Рок доспећа''' или '''рочност''' обвезнице је рок у коме се емитент обавезује да врати инвеститору главницу (номинални износ обвезнице), увећан за одговарајућу камату. Након исплате, сматра се да је емитент извршио своју обавезу према инвеститору и тада њихов дужничко-поверилачки однос престаје. Међутим, инвеститор није дужан да чека њен крајњи рок доспећа како би повратио своју инвестицију.{{sfn|Управа за јавни дуг|2015}}
 
== Цена обвезница ==
== Литература ==
* {{cite journal|ref=harv|last1=Миловановић|first1=Драган|last2=Ћудић|first2=Бојан|editor1-last=Драган|editor1-first=Микеревић|title=Анализа приноса инвеститора у обвезнице на тржишту капитала Републике Српске|journal=Acta Еconomica|date=2010|volume=13|url=http://www.actaeconomica.efbl.org/arhiva/acta_economica_13.pdf|accessdate=10. 6. 2017|publisher=Економски факултет Универзитета у Бањој Луци|location=Бања Лука|issn=2232-738X}}
* {{cite book|ref=harv|last1=Управа за јавни дуг|title=Водич за инвестирање у државне хартије од вредности Републике Србије|date=2015|publisher=Министарство финансија|url=http://www.javnidug.gov.rs/upload/Vodic%20za%20investiranje/Vodic%20za%20investiranje%20u%20drzavne%20HoV%20-%20kraca%20verzija%20%283%29.pdf|accessdate=12. 6. 2017}}
 
== Види још ==