Босилеград — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
1282. године српски краљ [[Стефан Урош II Милутин]] осваја област око Велбужда (данашњег [[Ћустендил]]а) и од тада је овај крај у саставу [[Српско краљевство|српске државе]]. За време владавине [[Дејановићи|Дејановића]] ово подручје је било под њиховом управом ([[Велбуждска кнежевина]]) све до доласка [[Турци|Турака]]. У [[Османско царство|Османском царству]] босилеградски крај је био [[нахија]], део Ћустендилске [[Каза|казе]].
Босилеградски крај је крајем децембра 1877. године(почетком јануара 1878. године по новом календару) од Турака ослободила српска војска, са шумадијским добровољцима [[Ђока Влајковић|Ђоке Влајковића]] и локалним добровољцима [[Сима Соколовић|Симе Соколовића]]. И поред тога, после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] 1878. године, босилеградски крај је припао територији [[Кнежевина Бугарска|Кнежевине Бугарске]]. Седиште тадашњег Крајишта је било у селу [[Извор (Босилеград)|Извор]]. После припајања [[Источна Румелија|Источне Румелије]] Кнежевини Бугарској 1886. године Босилеград постаје админитративни центар, а сама област постаје део Софијског округа.
У време [[Први балкански рат|Првог]] и [[Други балкански рат|Другог балканског рата]] (1912-1913) и у току [[Први светски рат|Првог светског рата]] (1914—1918). Босилеград је био у саставу [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]]. После Првог светског рата, према [[Нејски мировни уговор|Нејском мировном уговору]] поражена Бугарска је приморана да као ратну одштету преда део својих територија Србији. Једна од тих територија је била и Босилеградски крај.
| |||