Марисав Петровић — разлика између измена

| опис_слике = ратни злочинац, командантКомандант другог пука злогласног "српског добровољачког корпуса"

'''Марисав Петровић''' ([[Градац (Баточина)|Градац]], [[1896]] — [[Минхен]], [[1974]]) је био тежак ратни злочинац, квислинг и домаћи издајник умешан у покољ у Крагујевцу 1941, командант другог пука злогласног [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]].

Марисав Петровић је био на злу гласупознат као љотићевски масовни убица, сарадник немачких нациста и загриженивелики прогонитељпротивник [[комунизам|комунизма]], па је стално долазио у сукоб са припадницима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]–а, као и са јединицама [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]]. Трећа чета крагујевачког партизанског одреда преузела је на себе задатак да ликвидира Марисава Петровића. Покушај атентата је изведен на железничкој станици у његовом родном селу Градац. На њега је бачена бомба, након чега је рањен. На њега је покушан још један атентат, али се и он завршио безуспешно. Након тога у септембру бежи у [[Смедерево]] где је формирао V добровољачки одред, а он сам је изабран за команданта тог одреда. Убрзо напушта Смедерево и са одредом се стационира у [[Крагујевац|Крагујевцу]].<ref>Живан Илић, Градац од давнина, Баточина 1995. pp. 49-50.</ref>

Након почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], по налогу Димитрија Љотића формирао је Пети српски добровољачки корпус. За пети српски добровољачки корпус везано је учешће у [[Масакр у Крагујевцу|Масакру у Крагујевцу]] у коме је убијено прекоскоро 73.000 грађана Крагујевца и околних села. Српски историчар [[Ђоко Слијепчевић]] у својој књизи „Југославија уочи и за време Другог светског рата“ пише да су Немци 20. октобра рано ујутро, око пет часова, блокирали основну школу где је био ''V Добровољачки одред'', који се није могао појављивати изван зграде. Блокада школе трајала је све до 15 часова, тј. до завршетка рације.{{sfn|Slijepčević|1978|pp=340–342}}