Википедија

Саудијска Арабија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Инфокутија држава
{{Кутијица за државе
| име државе = Краљевина Саудијска Арабија
| изговор изворног имена државе = {{noitalic|{{nowrap|{{big|{{lang|ar|المملكة العربية السعودية}}}}}}}}<br /><small>{{transl|ar|{{nowrap|Al-Mamlakah Al-‘Arabiyyah As-Su‘ūdiyyah}}}}</small>
| положај = Saudi Arabia (orthographic projection).svg
| име генитив = Саудијске Арабије
Ред 35:
}}
 
'''Саудијска Арабија''' ({{јез-арап|[As-S(a)u‘ūdiyyah] السعودية}}), званично '''Краљевина Саудијска Арабија''' ({{јез-арап|[alAl-Mamlakah alAl-‘Arabiyyah asAs-Su‘ūdiyyah] المملكة العربية السعودية}}, {{audio|Ar-Kingdom Saudi Arabia.oga|изговор|help=no}}) — скраћено '''СА''', понегде и ''Саудија'' или ''Сауди Арабија'', највећа је држава [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] у [[југозападна Азија|западној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division -– Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Граничи се са [[Јордан]]ом на северу, [[Ирак]]ом на северу и североистоку, са [[Кувајт]]ом, [[Катар]]ом, [[Бахреин]]ом и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињеним Арапским Емиратима]] на истоку, [[Оман]]ом на југоистоку и [[Јемен]]ом на југу, и [[Персијски залив|Персијским заливом]] на североистоку и [[Црвено море|Црвеним морем]] на западу. Заузима површину од око 2.150.000 -{km}-<sup>2</sup>, и има преко 30 милиона становника, од чега су две трећине Саудијци и једна трећина су страни држављани.<ref>[http://www.bbc.com/news/world-middle-east-14703476 "Saudi Arabia profile -– Key facts"]. ''BBC News''. 23. May5. 2013</ref><ref>{{cite web|url=http://gulfbusiness.com/2014/03/saudi-arabia-launches-new-housing-scheme-ease-shortage/|title=Saudi Arabia Launches New Housing Scheme To Ease Shortage}}</ref><ref name=demo>{{cite web|url=http://gulf2000.columbia.edu/images/maps/GulfReligionGeneral_lg.png|title=Demography of Religion in the Gulf|publisher= Mehrdad Izady |year=2013}}</ref>
 
Пре оснивања Краљевства Саудијске Арабија, територија данашње Саудијске Арабије је обухватала четири посебна региона: [[Hidžaz|ХеџасХиџаз]], [[НедждНаџд]] и делове источне АрабијаАрабије ([[алЕл Хаса]]) и јужне Арабија ([[Асир]]).<ref>{{Cite book|author= Madawi Al-Rasheed |title=A Most Masculine State: Gender, Politics and Religion in Saudi Arabia|url=http://books.google.com/books?id=JmafWmVNJAAC&pg=PA65&dq|year=2013|pages=65}}</ref> Краљевство Саудијску Арабију је 1932. основао [[Ибн Сауд]], који је ујединио ова четири региона у једну државу кроз низ освајања почевши од 1902. и освајања [[Ријад]]а, постојбине своје породице, династије Сауд. Од тада држава је [[апсолутна монархија]] којом се влада по [[ислам]]ским принципа, нарочито под утицајем [[вахабизам|вахабизма]]. Вахаби Ислам је називан „предоминантним својством Саудијске културе“културе”.<ref name="HT2003: 14">[[#HT2003|Tripp, ''Culture Shock'', 2003]]: pp. 14.</ref><ref>[[#Malbouisson|Malbouisson]]. стр. 23</ref> Саудијска Арабија се понекад назива „земљом две свете џамије“џамије” у смилусмислу [[МасјидМесџид ал-Харам|Ал-Масјидел ал-Харам]] (у [[Мека|Меки]]), и [[Посланикова џамија|Ал-МасјидМесџид ен ан-Набави]] (у [[Медина|Медини]]), — два најсветија места ислама. Тренутно државно уређење је на снази од 1932. године када је Абдул-Азиз бинибн Сауд прогласио независност Краљевства, док се његови коријени могу наћи још дубље у историји, са успоставом прве саудијске државе 1744. године.
 
Саудијска Арабија је водећи светски извозник нафте, која је уједно и главни економски покретач развоја државе.<ref>[http://tonto.eia.doe.gov/country/country_energy_data.cfm?fips=SA U.S. Energy Information Administration -– Saudi Arabia Country Energy Profile]</ref><ref name=UNDR2014>{{Cite book|title=Human Development Report 2014|year=2013|publisher=United Nations|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdr14-report-en-1.pdf|pages=159}}</ref> Извоз нафте чини око 90% укупног извоза и доноси око 75% прихода државног [[буџет]]а, што доприноси релативном економском благостању њених становника.<ref>[http://saudinf.com/main/h814.htm Social Services 2]</ref><ref>[http://www.mofa.gov.sa/Detail.asp?InSectionID=1516&InNewsItemID=1746 Royal Embassy of Saudi Arabia-London: The Kingdom Of Saudi Arabia -– A Welfare State]</ref>. Лоша страна велике зависности економије од нафте је нестабилна цена наведеног енергента на светском тржишту<ref>[http://www.gulf-daily-news.com/Story.asp?Article=164957&Sn=BUSI&IssueID=29274 Gulf Daily News]</ref>. Такође понекад ову земљу и [[Русија|Русију]] називају енергетским суперсилама.<ref name="The United States and the Great Powers">{{harvnb|Buzan|2004|p=71}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.middleeastmonitor.com/articles/middle-east/8207-the-erosion-of-saudi-arabias-image-among-its-neighbours |title=The erosion of Saudi Arabia's image among its neighbours |publisher=Middleeastmonitor.com |date=7. 11. 2013 }}</ref> Групе за заштиту људских права учестало оптужују владу Саудијске Арабије за њихова кршења, међутим саудијске власти те оптужбе одбацују.
 
== Географија ==
{{Посебанглавни чланак|Географија Саудијске Арабије}}
[[Датотека:Saudi_Arabia_map.png|мини|desnoлево|280px140px|Мапа Саудијске АрабијеСА]]
[[Датотека:Saudi-desert.gif|мини|лево|200px140px|Пустиња у Саудијској Арабији (Ел {{nbsp}}Зулфи)]]
 
Краљевина заузима око 80% територије полуострва<ref name= Stokes605>{{Cite book|title=Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East, Volume 1 |last=Stokes|first=Jamie|year=2009|isbn=978-0-8160-7158-6 |pages=605}}</ref> и лежи између 16° и 33° северне географске ширине и између 34° и 56° источне географске дужине. Године 2000. Саудијска Арабија и Јемен су склопили договор о разграничењу<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/788153.stm Yemen, Saudi Arabia sign border deal], BBC News, June 12, 2000. Accessed June 25, 2008.</ref> Велики део границе са јужним комшијама, Уједињеним Арапским Емиратима и Оманом, још увек није прецизно одређен нити маркиран, тако да тачна величина земље још увек није позната.{{sfn|Stokes|2009|p=605}} Саудијске власти наводе површину од 2.217.949 -{km}-<sup>2</sup>. Други извори дају податке који се крећу између 1.960.582 -{km}-<sup>2</sup> и 2.240.000 km<sup>2</sup>.<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2147rank.html CIA World Factbook -– Rank Order: Area]</ref> и 2.240.000 -{km}-<sup>2</sup>. Земља се обично рангира као 13/14. по величини у свету.<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2147rank.html |title=CIA World Factbook – Rank Order: Area |work=[[The World Factbook]] |date=26. 1. 2012 }}</ref>
 
Географијом Саудијске Арабије доминира Арабијска пустиња и суседне полупустиње и жбунотвите степе. Више од девет десетина територије заузима [[пустиња]], укључујући највећу непрекидну површину под песком на [[Земља|Земљи]], [[Руб ел Хали]].{{sfn|Vincent|2008|p=141}} У држави нема река или језера, али зато су [[Вади|вадији]] бројни. Мало обрадивих површина се налази у алувијалним наносима у вадијима, басенима и оазама. Главна топографска одлика је централна висораван, са планинама које се уздижу високо из уског низијског појаса уз [[Црвено море]]. Главни планински ланци су [[Хиџаз]] и [[Асир]] са највишим врхом Савдом (3.133 -{m}-). Овај део је познат као најзеленији и део с најсвежијом климом у Арабији. Са источне стране планина терен се полако спушта до западног приобаља уз [[Персијски залив]] и граница са [[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]] и [[Оман]]ом. У центру је зараван Нејд. На југу лежи негостољубива пустиња „Руб' алел Кхали“Кали” (Празни ћошак) у којој готово уопће нема живота.<ref>{{cite book|title=Saudi Arabia: an environmental overview|year=2008|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-415-41387-9|url=http://books.google.com/books?id=Vacv2wy3yd8C&lpg=PA141|last=Vincent|first=Peter|pages=141}}</ref>
 
Саудијска Арабија нема сталних река или језера. Њена обала је дуга око 2.640 кмkm.
 
=== Флора и фауна ===
Ред 56:
 
=== Клима ===
[[Датотека:West-Asia Koppen Map.png|мини|[[Кепенова класификација климата|Кепенова]] мапа за Саудијску Арабију (југозападна Азија)<ref name="Peel">{{cite journal |author1=Peel, M. C. |author2=Finlayson, B. L. |author3=McMahon, T. A. | year=2007 | title= Updated world map of the Köppen–Geiger climate classification | journal=Hydrol. Earth Syst. Sci. | volume=11 | pages=1633—1644 |doi=10.5194/hess-11-1633-2007 | url=http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.html | issn = 1027-5606}} ''(дир. веза: [http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.pdf Final Revised Paper])''</ref>
Екстремна врућина и безводност су карактеристике већег дела Саудијске Арабије.<ref name= weather>{{cite web |url=http://www.weatheronline.co.uk/reports/climate/Saudi-Arabia.htm |title=Saudi Arabia |publisher=Weather Online }}</ref> То је једно од неколико подручја у свету где температуре достижу од преко 50&nbsp;°C; док је највећа забележена температура 51,7&nbsp;°C. [[Зима|Зими]] се повремено појављују [[мраз]] или [[снег]] у унутрашњости или на већим [[апсолутна висина|надморским висинама]], међутим то се дешава свега једном или два пута у деценији. Најнижа забележена [[температура]] је -12&nbsp;°C у [[Тураиф]]у. Просечне зимске (јануар) температуре се крећу у распону од 8° до 20&nbsp;°C у градовима у унутрашњости, попут [[Ријад]]а, док су у [[Џеда|Џеди]] и на обали [[Црвено море|Црвеног мора]] износи 19° до 29&nbsp;°C. С друге стране просечне летње температуре ([[јул]]) су 27° до 43&nbsp;°C у Ријаду, и 27° до 38&nbsp;°C у Џеди. Ноћу се температуре у пустињама у унутрашњости спуштају на изузетно ниске вредности, а дању пустињски песак повећава [[Сунце|Сунчеву]] топлоту.▼
{{legend|#FE0000|[[Клима тропских пустиња|BWh {{resize|90%|— топла пустињска}}]]|size=60%}}
{{legend|#FE9695|[[Клима хладних пустиња|BWk {{resize|90%|— хладна пустињска}}]]|size=60%}}
{{legend|#F5A301|[[Топла степска клима|BSh {{resize|90%|— топла степска}}]]|size=60%}}
{{legend|#FFDB63|[[Хладна степска клима|BSk {{resize|90%|— хладна степска}}]]|size=60%}}<hr /><small>заснива се на вегетацији, температури, преципитацији и годишњим добима</small>
]]
 
▲Екстремна врућина и безводност су карактеристике већег дела Саудијске Арабије.<ref name= weather>{{cite web |url=http://www.weatheronline.co.uk/reports/climate/Saudi-Arabia.htm |title=Saudi Arabia |publisher=Weather Online }}</ref> То је једно од неколико подручја у свету где температуре достижу од преко 50&nbsp;°C; док је највећа забележена температура 51,7&nbsp;°C. [[Зима|Зими]] се повремено појављују [[мраз]] или [[снег]] у унутрашњости или на већим [[апсолутна висина|надморским висинама]], међутим то се дешава свега једном или два пута у деценији. Најнижа забележена [[температура]] је -12−12&nbsp;°C у [[Тураиф]]у. Просечне зимске (јануар) температуре се крећу у распону од 8° до 208—20&nbsp;°C у градовима у унутрашњости, попут [[Ријад]]а, док су у [[Џеда|Џеди]] и на обали [[Црвено море|Црвеног мора]] износи 19° до 2919—29&nbsp;°C. С друге стране, просечне летње температуре ([[јул]]) су 27° доизносе 4327—43&nbsp;°C у Ријаду, и 27° доодносно 3827—38&nbsp;°C у Џеди. Ноћу се температуре у пустињама у унутрашњости спуштају на изузетно ниске вредности, а дању пустињски песак повећава [[Сунце|Сунчеву]] топлоту.
 
Годишња количина кише у просеку креће од 20 до 40 cm. Јужни делови кишу добијају повремено, захваљујући деловању југозападних [[монсун]]а. У планинама зими понекад пада снег. У унутрашњости земље температуре су углавном више, а дуж обале влажност ваздуха је преко 90%. Годишња количина [[Падавине|падавина]] износи око 100 mm у Ријаду (углавном у периоду од јануара до маја), док је у Џеди око 54 mm (углавном у периоду од новембра до јануара). Изненадни пљускови могу довести до јаких бујица у [[вади]]јима (сувим коритима).
 
== Историја ==
{{Посебанглавни чланак|Историја Саудијске Арабије}}
[[Датотека:Jubail Church.jpg|мини|лево|Црква у Џубаилу је грађевина из 4. века која се налази у [[Џубаил]]у ([[Источна провинција (Саудијска Арабија)|Аш{{nbsp}}Шаркија]]); откривена је {{#invoke:String|replace|{{start date and age|1986}}|(%d%d%d%d)%. год%.%<span class%{{=}}%"noprint%"%>%&%#059%;%&%#032%;пре (%d%d%d?%d?%d?)%&nbsp%;годин([ае])%<%/span%>%<span style%{{=}}%"display%:none%"%>%&%#160%;%(%<span class%{{=}}%"bday dtstart published updated%"%>(%d%d%d%d)%<%/span%>%)%<%/span%>|%1.<span class{{=}}"noprint">&#032;&#040;пре %2&nbsp;годин%3&#041;</span><span style{{=}}"display:none">&#160;(<span class{{=}}"bday dtstart published updated">$4</span>)</span>|plain=false}} и оригинално је припадала [[Црква Истока|Цркви Истока]], древном [[Несторијанство|несторијанском]] огранку [[Источно хришћанство|источног хришћанства]] на Средњем истоку; једна је од најстаријих цркава<ref>Langfeldt, J.A. (1994). [http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1600-0471.1994.tb00054.x/abstract „Recently Discovered Early Christian Monuments in Northeastern Arabia”]. ''Arabian Archaeology and Epigraphy''. '''5''': 32—60.</ref>]]
 
Осим малог броја градских трговачких насеља, као што су [[Мека]] и [[Медина]], која се налази у [[Hidžaz|Хеџазу]] на западу Арабијског полуострва, већи део данашње Саудијске Арабије су биле негостољубиве пустиње која су насељавала номадска племенска друштва. Оснивач [[ислам]]а [[Мухамед]] је рођен у Меки око 570. Почетком 7. века, Мухамед је ујединио бројна племена широм полуострва и створио јединствену исламску верску заједницу. Након његове смрти 632, његови следбеници су брзо проширили територију под муслиманском владавином изван Арабије, [[муслиманска освајања|освајајући огромна пространства]] (од [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] на западу до данашњег [[Пакистан]]а на истоку) у року од неколико деценија. На тај начин Арабија је ускоро постала политички периферни регион у муслиманском свету како се фокус померао на развијеније заузете земље.{{sfn|Lindsay|2005|p=33}} Од 10. века до почетка 20. века, Меку и Медина били под контролом локалних арапских владара, који су носили титуле [[шариф Меке]], али је већи део овог периода шариф дуговао верност владару једног од највећих исламских царстава са престоицама у [[Багдад]]у, [[Каиро|Каиру]] или [[Истанбул]]у. Већи део остатка данашње Саудијске Арабије се вратио на традиционалну племенску управу.{{sfn|East|1971|pp=75–76}}
Линија 67 ⟶ 75:
У стара времена домаћи и страни владари борили су се за превласт над овом облашћу. Године [[1517]]. Османско царство успоставило је власт над већим делом полуострва.
 
Исламски верски реформатор [[МухаммадМухамед ибн Абд ал-Wаххаб|Мухамадел ибн Абд ал-Вахаб]] удружио је око [[1750]]. снаге с владаром места [[Дираџа]] у средишњој Арабији, Мухамадом ибн Саудом, чији су наследници до почетка [[19. век]]а с потпором широких слојева поборника новог верског вође освојили већину Арапског полуострва. Веза династије Сауд с [[вахабизам|вахабском]] интерпретацијом Ислама остаће једно од кључних обилежја саудијске државе и у будућности.<ref>{{cite book|title=Contemporary Religions: A World Guide |last=Harris|first=Ian|last2=Mews|first2=Stuart|last3=Morris|first3=Paul|last4=Shepherd|first4=John|year=1992|isbn=978-0-582-08695-1 |pages=369}}</ref>
 
Нова арапска сила побудила је реакцију својих моћних сусједа, [[Отоманско царство|Отоманског царства]] и његовог савезника [[Египат|Египта]] који су [[1818]]. уништили прву саудијску државу. Убрзо је уследила обнова, али друга држава подлегла је унутарњим сукобима и ратовима са суседима [[1891]].
 
Модерну Саудијску Арабију основао је [[Абдул Азиз Ал-ел Сауд]], познат као Ибн Сауд, који је [[1902]]. започео да окупља традиционалне породичне земље комбинацијом оружаних сукоба и веште дипломације. Саудијска Арабија била је под Британским протекторатом од [[1915]]. до [[1927]]. [[Уједињено Краљевство]], тада најзначајнија сила на Блиском истоку, признало је независност Саудове краљевине 1927, а 1932. Хиџаз и [[Неџд]] (средишњи део Арапског полуострва) и формално су уједињени у Краљевину Саудијску Арабију.<ref>{{cite book|title=The Future of Islam in the Middle East |last=Faksh|first=Mahmud A. |year=1997|isbn=978-0-275-95128-3 |pages=89–90}}</ref><ref name= Murphy>{{cite book|title=The Arab Revolt 1916–18: Lawrence Sets Arabia Ablaze |last=Murphy|first=David|year=2008|isbn=978-1-84603-339-1 |pages=5–8}}</ref><ref>{{cite book|title=Politics in an Arabian Oasis: The Rashidis of Saudi Arabia |author=Madawi Al Rasheed |year=1997|idisbn=ISBN 1-86064-193-8 |pages=81}}</ref><ref>{{cite book|title=Islam in Revolution: Fundamentalism in the Arab World |author=R. Hrair Dekmejian |year=1994|isbn=978-0-8156-2635-0 |pages=131}}</ref>
 
=== Након уједињења ===
Политички успеси нису били праћени економским све док нису откривена [[Нафта|нафтна]] налазишта у марту [[1938]]. године.<ref>{{cite book|title=Affluence and Poverty in the Middle East |author=Mohamad Riad El Ghonemy |year=1998|isbn=978-0-415-10033-5 |pages=56}}</ref> Развојни програми искориштавања налазишта су прекинути [[Други светски рат|Другим светским ратом]] 1939. године, да би били поново покренути 1946. године, а производња је достигла пуне капацитете 1949. године. Нафта је обезбедила економски просперитет земље и ојачала њену позицију у свету. На међународном плану Саудијска Арабија балансира између добрих односа с државама Запада и оданости заједничким арапским циљевима. Саудијско друштво је још је увек у великој мери конзервативно и значајан утицај имају исламске верске вође (улема).<ref>{{cite book|title=Desert Kingdom: How Oil and Water Forged Modern Saudi Arabia |author=Toby Craig Jones |year=2010|isbn=978-0-674-04985-7 |pages=218–219}}</ref>
 
После Абдул Азизове смрти 1953. године трон је преузео његов син Сауд, који је владао до 1964. године, да би га наслиједио Фајсал. Унутрапородична ривалства су довела до убиства Фајсала од стране његовог нећака принца Фајсал бинибн Муса'идаМусаида 1975. године. Након убиства престо је преузео краљ Кхалид који је владао седам година и био наслеђен од краља Фахда 1982. године. Фахд је умро 2005. године а наследио га је његов полубрат Абдула, тренутни владар Саудијске Арабије.<ref>{{cite book|title=Saudi Arabia Enters the 21st Century |last=Cordesman|first=Anthony H. |year=2003|isbn=978-0-275-98091-7 |pages=174}}</ref><ref>{{cite book|title=Saudi Arabia: Background and U.S. Relations |last=Blanchard|first=Christopher|publisher=United States [[Congressional Research Service]]|year=2009|pages=5–6}}</ref><ref name="Cordesman 2009">{{cite book|title=Saudi Arabia: National Security in a Troubled Region |last=Cordesman|first=Anthony H. |year=2009|isbn=978-0-313-38076-1 |pages=50–52}}</ref>
 
Од [[Други светски рат|Другог светског рата]] па наовамо, владари ове династије подржавају [[Палестина (држава)|Палестинце]] и одржавају блиске везе са [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]. Године [[2000]]. Саудијска Арабија и [[Јемен]] решили су дуготрајан спор око границе.
 
== Транспорт ==
Мрежа железничких пруга дуга је 1.392 кмkm, а мрежа путева 152.044 кмkm, од чега је 45.461 кмkm асфалтирано. Мрежом саобраћајница [[Ријад]] је повезан са обалом, [[Јемен]]ом, [[Кувајт]]ом и [[Јордан]]ом.
 
== Привреда ==
{{Посебанглавни чланак|Привреда Саудијске Арабије}}
[[Датотека:KAFD seen from North east side of Riyadh City.jpg|мини|десно|Финансијски центар Краљ Абдула у Ријаду је један од највећих инве{{shy}}стиционих центара Средњег{{nbsp}}Истока]]
[[Датотека:AramcoCoreArea.jpg|мини|лево|[[Сауди Арамко]], највреднија компанија на свету и главни извор{{nbsp}}државних прихода]]
 
Привреда Саудијске Арабије је базирана на нафти. Она је највећи произвођач [[нафта|нафте]] међу земљама чланицама [[OPEK|ОПЕК]]-а]] и трећи произвођач нафте у свету. Резерве Саудијске Арабије чине једну четвртину укупних светских залиха нафте. Отприлике 75% буџета се пуни приходима од извоза нафте. Нафтна индустрија учествује са 45% у друштвеном производу Саудијске Арабије. Ова држава има службено залихе нафте у износу 260 милијарди барела, што је 24% свјетских резерви. Осим нафте, производи се [[zemni gas|земни гас]], [[гипс]], [[датула|урма]], [[пшеница]] и [[десалинизована вода]].
 
Пораст цена нафте у годинама 2008-20092008—2009 је започео други нафтни „бум“„бум”, остварујући вишак у буџету од 28 милијарди америчких долара. Акције компанија су знатно добиле на вредности.
 
Привреда Саудијске Арабије је 13. у свету по компетитивности.<ref name=McDowall/> Улажу се веома велика средства да привреда постане више разнолика. У току је рекордан пораст кориштења персоналних компјутера, захваљујући дерегулацији. Државни систем осигурава ученицима и студентима бесплатно образовање, књиге и здравстену заштиту, и отворена је свим Саудијцима. Преко 25% годишњег државног буџета се издваја за образовање, укључујући и издвајања за професиналнун оријентацију. Саудијска Аарабија је једна од неколико најбрже растућих економија у свету, са приходом по становнику од $20,700 (2007).
Линија 94 ⟶ 104:
== Административна подела ==
{{main|Административна подела Саудијске Арабије}}
[[Датотека:SaudiArabiaNumbered.png|десно|330п220п|Провинције Саудијске Арабије]]
 
Саудијска Арабија је подељена на 13 провинција.:
{{refbegincolbegin|42}}
# [[Ел Баха (провинција)|Ел Баха]]
# [[Северна граница (провинција)|Северна граница]]
# [[Ел Џауф]]
# [[Ел Медина]]
# [[Ел Касим]] (Ел Газим)
# [[Ријад|Ер (провинција)|Ријад]]
# [[Источна провинција (Саудијска Арабија)|Источна провинција]]
# [[Асир]]
Линија 111 ⟶ 121:
# [[Наџран (провинција)|Наџран]]
# [[Табук (провинција)|Табук]]
{{refendcolend}}
 
== Политичко уређење ==
[[Датотека:Salman bin Abdull aziz December 9, 2013.jpg|мини|лево|150п|Краљ [[Салман од Саудијске Арабије|Салман од СА]], наследио престо 2015.]]
Централна институција власти земље је Саудијска монархија.<ref name=Cavendish78>{{cite book|title=World and Its Peoples: the Arabian Peninsula |last=Cavendish|first=Marshall|year=2007|isbn=978-0-7614-7571-2 |pages=78}}</ref> У закону усвојеном 1992. године наведено је да је Саудијска Арабија [[монархија]] под влашћу синова и унука првог краља Абдул Азиз Ал-Сауда. Такође се наводи да [[Кур'ан]] представља устав земље, а врховни закон чини [[Шеријат]] ([[Ислам]]ски закон базиран на Кур'ану).<ref name= Gerhard>{{cite book|title=Encyclopedia of world constitutions, Volume 1 |last=Robbers|first=Gerhard|year=2007|id=ISBN 0-8160-6078-9 |pages=791}}</ref> Неке западне организације процењују да је режим ове државе девети по реду најтоталирнији режим у свету.▼
{{проширити-одељак}}
 
▲Централна институција власти земље је Саудијска монархија.<ref name=Cavendish78>{{cite book|title=World and Its Peoples: the Arabian Peninsula |last=Cavendish|first=Marshall|year=2007|isbn=978-0-7614-7571-2 |pages=78}}</ref> У закону усвојеном 1992. године наведено је да је Саудијска Арабија [[монархија]] под влашћу синова и унука првог краља АбдулАбдулазиза Азизел Ал-Сауда. Такође се наводи да [[Кур'ан]] представља устав земље, а врховни закон чини [[Шеријат]] ([[Ислам]]ски закон базиран на Кур'ану).<ref name= Gerhard>{{cite book|title=Encyclopedia of world constitutions, Volume 1 |last=Robbers|first=Gerhard|year=2007|id=ISBN 0-8160-6078-9 |pages=791}}</ref> Неке западне организације процењују да је режим ове државе девети по реду најтоталирнији режим у свету.
Не постоје признате политичке странке нити избори, изузев локалних избора одржаних 2005. године на којима су право гласа имали само мушкарци <ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/3734420.stm Saudi women barred from voting], BBC News, October 11, 2004. Accessed June 25, 2008.</ref>. Краљева власт је теоретски ограничена Шеријатом и неким локалним традицијама. Он такође мора имати подршку остатка Саудијске фамилије, улеме (верских лидера, и других важних група саудијског друштва. Саудијска влада подржава Ислам финансирајући [[Џамија|џамије]] и школе Кур'ана широм света. Водећи људи краљевске породице бирају краља из редова једног од својих припадника, уз одобрење Улеме.▼
 
[[Куран]] представља устав земље, а врховни закон чини [[шеријат]] ([[ислам]]ски закон базиран на Курану).<ref name= Gerhard>{{cite book|title=Encyclopedia of world constitutions, Volume 1 |last=Robbers|first=Gerhard|year=2007|isbn=0-8160-6078-9 |pages=791}}</ref> Неке западне организације процењују да је режим ове државе девети по реду најтоталирнији режим у свету.
 
▲Не постоје признате политичке странке нити избори, изузев локалних избора одржаних 2005. године на којима су право гласа имали само мушкарци .<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/3734420.stm Saudi women barred from voting], BBC News, October 11, 2004. Accessed June 25, 2008.</ref>. Краљева власт је теоретски ограничена Шеријатомшеријатом и неким локалним традицијама. Он такође мора имати подршку остатка Саудијске фамилије, улеме (верских лидера,) и других важних група саудијског друштва. Саудијска влада подржава Ислам финансирајући [[Џамија|џамије]] и школе Кур'ана широм света. Водећи људи краљевске породице бирају краља из редова једног од својих припадника, уз одобрење Улеме.
 
Саудијска влада подржава ислам финансирајући [[Џамија|џамије]] и школе Курана широм света. Водећи људи краљевске породице бирају краља из редова једног од својих припадника, уз одобрење улеме.
 
== Становништво ==
{{Посебанглавни чланак|Демографија Саудијске Арабије}}
 
Велики дио копна се састоји од слабо насељених пустиња и полупустињских регија; на тим подручјима се углавном налазе Бедуини. У наведеном делу земље вегетација је ограничена на коров и грмље. Мање од 2% земље чини обрадива површина. Насељена места су углавном концентрисана уз источне и западне обале, те на пар густо насељених оаза у унутрашњости као што су Хофуф и Бурахда. Неке области, попут пустиње Руб' ал-Кхалиел Кали и Арабијске пустиње, уопћеуопште нису насељене, иако се због потреба [[Индустрија|индустрије]] [[Нафта|нафте]] планира изградња насеља и у тим деловимаа земље. Становништво је концентрисано у градовима на западној обали и њеном залеђу ([[Џеда]], [[Мека]], [[Медина]]), главном граду [[Ријад]]у у средишту земље, као и на источном приобаљу гдје је лоцирана већина нафтних извора ([[Дамам]], [[Хуфуф]], [[Дахран]]).
 
[[Ислам]] је религија скоро целокупног домаћег становништва и једини има службено признање. Саудијска Арабија је колевка ове вере и у земљи се налазе два најважнија исламска светишта, Мека и Медина. [[Арапски језик|Арапски]] односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника (око 6 мил.) су страни држављани на раду у индустрији нафте и у другим секторима привреде.
Линија 129 ⟶ 146:
 
== Култура ==
[[Датотека:While pilgrims are performing these rites, Muslims who are not at Hajj are celebrating the Eid al-Adha holiday. - Flickr - Al Jazeera English.jpg|мини|[[Каменовање шејтана]] у [[Мина, Саудијска Арабија|Мини]] током ходочашћа ''[[хаџ]]'', по традицији [[Ибрахим]]а и [[Исмаил]]а]]
Kultura Saudijske Arabije je utemeljena na islamskim i plemenskim vrednostima. Meka i Medina su gradovi u Saudijskoj Arabiji. Vikend obuhvata petak i subotu.
 
Култура Саудијске Арабије је утемељена на исламским и племенским вредностима. Мека и Медина су главни културни центри у држави. Викенд обухвата петак и суботу.
„Ал Ардха“ је државни национални фолклорни плес, а то је игра са мачевима, базирана на бедуинској традицији. „Ал-сихба“ је фолклорна музика, пореклом из Андалузије. У градовима Мека, Медина и Џеда, веома је популаран инструмент „мизмар“, налик на обоу. „Самри“ је популарна форма традиционалне музике, која укључује и модерни арапски инструмент „оуд“.▼
 
▲„Ал„Ел Ардха“Ардха” је државни национални фолклорни плес, а то је игра са мачевима, базирана на бедуинској традицији. „Ал-сихба“„Ел сихба” је фолклорна музика, пореклом из Андалузије. У градовима Мека, Медина и Џеда, веома је популаран инструмент „мизмар“„мизмар”, налик на обоу. „Самри“„Самри” је популарна форма традиционалне музике, која укључује и модерни арапски инструмент „оуд“„оуд”.
Облачење прати стриктно принципе „хиџаба“, што је исламски одраз једноставности, посебно у облачењу. Облачење је прилагођено климатским условима. Одећа се састоји од традиционалних одевних предмета.▼
 
▲Облачење прати стриктно принципе „хиџаба“„хиџаба”, што је исламски одраз једноставности, посебно у облачењу. Облачење је прилагођено климатским условима. Одећа се састоји од традиционалних одевних предмета.
Модерни Саудијски писци су: [[Абдул Рахман Муниф]], [[Yousef Al-Mohaimeed|Јосеф Ал-Мохајмид]], [[Абду Кхал]], [[Али ал-Домаини]], [[Ахмед Абодехман]], [[Abdullah Al-Qasemi|Абдула Ал-Квасеми]]▼
 
▲Модерни Саудијски писци су: [[Абдул Рахман Муниф]], [[Yousef Al-Mohaimeed|Јосеф Ал-ел Мохајмид]], [[Абду КхалКал]], [[Али ал-ел Домаини]], [[Ахмед Абодехман]], [[Abdullah Al-Qasemi|Абдула Ал-ел Квасеми]]
 
== Спорт ==
Мушкарци се често баве спортом. Жене ретко учествују у спортским активностима, најчешће у дворанама. Фудбал је најпопуларнији спорт. Саудијска Арабија учествује на Летним [[Олимпијада]]ма. Фудбалска репрезентација Саудијске Арабије учествује у такмичењима која су под окриљем ФИФА-е. Поједини популарни фудбалери су: [[Majed Abdullah|Маџед Абдула]], [[Mohamed Al-Deayea|Мохамед Ал-ел Деајеа]], [[Сами ел Џабер]], [[Saeed Al-Owairan|Саид Ал-ел Увајран]] и [[Fahad Al-Bishi|Фахад Ал-ел Биши]].
 
{{double image|right|Saudi Arabia - Eurofighter EF-2000 Typhoon.jpg|172|Defense.gov photo essay 110617-F-HS649-048.jpg|167|[[Краљевско Саудијско ваздухопловство]]: [[Јурофајтер тајфун]] и [[UH-60 Блек Хоук]].}}▼
 
== Војска ==
▲{{doublemultiple image|righttotal_width=340|image1=Saudi Arabia - Eurofighter EF-2000 Typhoon.jpg|172width1=1280|height1=850|image2=Defense.gov photo essay 110617-F-HS649-048.jpg|167width2=1974|height2=1316|header=[[Краљевско Саудијско ваздухопловство]]: |caption1=[[Јурофајтер тајфун]] и |caption2=[[UH-60 Блек Хоук]].}}
{{проширити-одељак}}
 
Саудијско Министарство одбране и авијације је задужено за управљање војним снагама Саудијске Арабије. Оно је такође задужено за изградњу цивилних аеродрома и војних база, као и за метеорологију.
 
Оружане снаге су састављене од: Армије, морнарице, ваздухопловства, противваздушне одбране, Националне гарде, Краљевске заштитне регименте, и специјалних снага.

Саудија има своју војну индустрију. Војни буџет је у износу од 38 милијарди америчких долара.<ref name="Library of Congress 2006">{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Saudi_Arabia.pdf |title=Country Profile: Saudi Arabia, Sept. 2006 Library of Congress|format=PDF }}</ref><ref name="QV">{{cite book|title=Allah's Bomb: The Islamic Quest for Nuclear Weapons|last=Venter|first=Al J.|year=2007|publisher=Globe Pequot|idisbn=ISBN 1-59921-205-6|pages=150–53}}</ref><ref name="SPO">{{cite web|url=http://www.atimes.com/atimes/Middle_East/EK07Ak01.html |title=Saudi Arabia's nuclear gambit |work=Asia Times |date=7. 11. 2003}}</ref>
 
У оквиру Министарства унутрашњих послова се налазе: полиција, граничари, обалска стража и „Ал-Муџахидини“„[[Ел Муџахедин]]”.<ref>{{cite web|last=Pike|first=John|url=http://www.globalsecurity.org/military/world/gulf/sang.htm |title=Saudi Arabian National Guard |publisher=Globalsecurity.org |date=27. 4. 2005 }}</ref><ref>{{cite news|url=http://uk.reuters.com/article/2012/05/23/uk-saudi-britain-defence-idUKBRE84M0JN20120523|title=Saudi Arabia | agency=Reuters|date=23. 5. 2012}}</ref>
 
== Напомене ==
Линија 191 ⟶ 213:
* {{cite book|ref=Bowen|title=The History of Saudi Arabia |last=Bowen|first=Wayne H.|year=2007|isbn=978-0-313-34012-3 }}
* {{cite book|ref=Hegghammer|title=Jihad in Saudi Arabia: Violence and Pan-Islamism Since 1979 |last=Hegghammer|first=Thomas|year=2010|isbn=978-0-521-73236-9}}
* {{Cite book|ref=House|title=On Saudi Arabia: Its People, Past, Religion, Fault Lines—and Future|last=House|first=Karen Elliott|publisher= Alfred A. Knopf |year=2012|idisbn=ISBN 0-307-27216-8}}
* {{cite book|ref= Long |title=Culture and Customs of Saudi Arabia |last=Long|first=David E. |year=2005|isbn=978-0-313-32021-7}}
* {{cite book|ref=Malbouisson|title=Focus on Islamic issues |last=Malbouisson|first=Cofie D. |year=2007|isbn=978-1-60021-204-8}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Otto|first=Jan Michiel |year=2010|title=Sharia Incorporated: A Comparative Overview of the Legal Systems of Twelve Muslim Countries in Past and Present|ref=Otto |isbn=978-90-8728-057-4 }}
* -{Hussein Hamza Bindagji: ''Atlas of Saudi Arabia''. Oxford University Press, Oxford 1378 A. H. / 1978 A.D. {{page|year=|idisbn=ISBN 0-19-919101-8|pages=}}}-
* -{Helmuth Blume: ''Saudi Arabien''. Horst Erdmann Verlag. Tübingen Basel. 1976.}-
* -{Hans Karl Barth, Konrad Schliephake: ''Saudi Arabien'' in der Reihe „Perthes Länderprofile“Länderprofile”, Klett-Perthes, Gotha und Stuttgart. 1998.}-
* -{Robert Baer: ''Sleeping With The Devil: How Washington Sold Our Soul for Saudi Crude'', Crown. {{page|year=2003|idisbn=ISBN 1-4000-5021-9|pages=}}}-
* -{Gold, Dore: ''Hatred’s Kingdom : How Saudi Arabia Supports the New Global Terrorism'', Regnery Publishing, Inc. {{page|year=2004|idisbn=ISBN 0-89526-061-1|pages=}}}-
* -{Sandra Mackey: ''The Saudis: Inside the Desert Kingdom'', Houghton Mifflin. {{page|year=1987|idisbn=ISBN 0-395-41165-3|pages=}}}-
* -{Pascal Ménoret: ''The Saudi Enigma: A History'', Zed Books. {{page|year=2005|idisbn=ISBN 1-84277-605-3|pages=}}}-
* {{cite book|author=al-Rasheed, Madawi|title=A History of Saudi Arabia|location=|publisher=Cambridge University Press|year=2002|idisbn=ISBN 0-521-64335-X|pages=}}; Second edition: [[Cambridge University Press]], Cambridge 2010 ISBN 978-0-521-76128-4 (hardback) und ISBN 978-0-521-74754-7 (paperback)
* -{Madawi Al-Rasheed: ''Contesting the Saudi State . Islamic Ideas from a New Generation'', Cambridge University Press. Cambridge. {{page|year=2007|isbn=978-0-521-85836-6|pages=}} }-
* -{Madawi Al-Rasheed: ''Kingdom without Borders . Saudi Arabia’s Political, Redligious and Media Frontiers, Columbia University Press. New York. {{page|year=2009|isbn=978-0-231-70068-9|pages=}} }-
* -{Matthew R. Simmons. ''Twilight in the Desert: The Coming Saudi Oil Shock and the World Economy''. {{page|year=2005|idisbn=ISBN 0-471-73876-X|pages=}}}-
* -{Guido Steinberg: ''Saudi-Arabien. Politik Geschichte Religion'', München: C.H. Beck. {{page|year=2004|idisbn=ISBN 3-406-51112-0|pages=}}}-
* -{''Who's who in the Saudi Arabia 2006.'' Asia Pacific Infoserv, Sydney 2006.}-
* -{Alexei Vassiliev: ''The History of Saudi Arabia''. New York University Press, New York. {{page|year=2000|idisbn=ISBN 0-8147-8809-2|pages=}}}-
* -{Joseph A. Kechichian: ''Legal and Political Reforms in Saudi Arabia''. Routledge Chapman & Hall. {{page|year=2012|isbn=978-0-415-63018-4|pages=}}}-
{{colend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Саудијска_Арабија”