Шума — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
. |
||
Ред 1:
{{redirect|Шуме}}
[[Датотека:Biogradska suma.jpg|мини|десно|300п|[[Светлосни продор]] у тамној буковој шуми, [[Национални парк Биоградска гора|НП Биоградска гора]]]]
'''Шума''' је сложена [[биљна заједница]] или [[биогеоценоза]] (екосистем) шумског [[дрвеће|дрвећа]] које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе.<ref>{{cite web | url = http://www.efi.int/files/attachments/publications/ir_06.pdf | title = Compilation of Forestry Terms and Definitions |first1=Andreas |last1=Schuck |first2=Risto |last2=Päivinen |first3=Tuomo |last3=Hytönend |first4=Brita |last4=Pajari | publisher = European Forest Institute | location = Joensuu, Finland | year = 2002 | format = PDF | accessdate = 2014-11-16}}</ref><ref name="cbd">{{cite web | url = http://www.cbd.int/forest/definitions.shtml | title = Definitions: Indicative definitions taken from the Report of the ad hoc technical expert group on forest biological diversity | publisher = Convention on Biological Diversity | accessdate = 2014-11-16}}</ref><ref name="unep">{{cite web | url = http://www.unep.org/vitalforest/Report/VFG-01-Forest-definition-and-extent.pdf | title = Forest definition and extent | date = 2010-01-27 | publisher = United Nations Environment Programme | format = PDF | accessdate = 2014-11-16}}</ref> Према широко кориштеној<ref>{{cite web|url=http://www.fao.org/docrep/005/y4171e/y4171e10.htm|title=Comparative framework and Options for harmonization of definitions|work=Second Expert Meeting on Harmonizing Forest-Related Definitions|publisher=FAO|accessdate=2014-11-26}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=apBDAgAAQBAJ&pg=PA32&lpg=PA32&dq=forest+definition+%22widely+used%22#v=onepage&q=%20%22widely%20used%22&f=false |page=32 |title=Transformations in EU biofuels markets under the Renewable Energy Directive and the implications for land use, trade and forests |last1=Johnson |first1=F.X. |last2=Pacini |first2=H. |last3=Smeets |first3=E |publisher=CIFOR |year=2013 |isbn=9786028693813}}</ref> дефиницији [[Организација за храну и пољопривреду|Организације за храну и пољопривреду]], шуме су покривале четири милијарде хектара или апроксимативно 30 процената светске копнене површине 2006. године.<ref name="unep"/> Основни делови шуме као [[екосистем]]а су [[тло|земљиште]], [[ваздух]], шумска [[биоценоза|животна заједница]] и [[геолошка подлога]].<ref name="VIIrazred">Биологија за 7. разред основне школе; Дмитар Лакушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.</ref> Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста [[биљке|биљака]], [[животиње|животиња]], [[гљиве|гљива]] и [[Mikroorganizam|микроорганизама]]. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој [[спратовност]]и и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.
Различити [[организам|организми]] насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се [[спрат високог дрвећа]]. У нижим деловима шумских екосистема многи [[жбун]]ови изграђују густ склоп који се назива [[спрат жбунова]], испод којег се развија [[спрат зељастих биљака]]. Уз саму површину тла живи група организама који чине [[приземни спрат]]. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.
Шуме су доминантни копнени екосистем на Земљи, и дистрибуиране су широм света.<ref name=yude>{{cite journal |title=The Structure, Distribution, and Biomass of the World’s Forests |first1=Yude |last1=Pan |first2=Richard A. |last2=Birdsey |first3=Oliver L. |last3=Phillips|first4=Robert B. |last4=Jackson |journal=Annu. Rev. Ecol. Evol. Syst. |year=2013 |volume=44 |pages=593–62 |url=http://www.nrs.fs.fed.us/pubs/jrnl/2013/nrs_2013_pan_001.pdf|doi=10.1146/annurev-ecolsys-110512-135914}}</ref> Шуме заузимају 75% [[примарне продукције|бруто примарне продуктивности]] Земљине [[биосфера|биосфере]], и садрже 80% биомасе наше планете.<ref name=yude/>
Шуме на различитим географским ширинама и надморским висинама формирају изразито различите [[екозона|екозоне]]: [[Тајга|бореалне шуме]] у близини полова, [[тропске шуме]] у близини екватора и шуме умерене зона на средишњим латитудама. Области високе надморске висине имају тенденцију да подржавају шуме које су сличне онима на вишим латитудама. Количина преципитације исто тако утиче на композицију шуме.
Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу. Људско друштво и шуме утичу једно на друго на позитивне и негативне начине.<ref>{{cite book |chapter=Global Societies and Forest Legacies Creating Today's Forest Landscapes |pages=30–59 |title=Forests and Society: Sustainability and Life Cycles of Forests in Human Landscapes |editor-last=Vogt |editor-first=Kristina A |year=2007 |publisher=CABI |isbn=9781845930981}}</ref> Шуме пружају [[Услуга екосистема|екосистемске услуге]] људима и служе као туристичке атракције. Шуме исто тако утичу на здравље људи.
== Врсте шума ==
Линија 62 ⟶ 64:
==== Тропске и екваторијалне шуме ====
[[Датотека:Rainforest Fatu Hiva.jpg|мини|десно|250п|Тропска кишна шума у [[Полинезија|Полинезији]]]]
Највећи део тропских и екваторијалних шума (које се пружају у [[Средња Америка|Средњој]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]], [[Африка|Африци]], јужној и [[југоисточна Азија|југоисточној Азији]] и у [[Аустралија|Аустралији]]) постепено је уништен деловањем [[човек]]а; сваке године тако нестане шума на површини која одговара оној коју има [[Енглеска]]: 130.281 -{km²}-.<ref name="Откривање Земље" /><ref>[http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20020329130655/http://www.statistics.gov.uk/geography/uk_countries.asp www.statistics.gov.uk] {{en}} Статистике земаља Уједињеног Краљевства</ref>
У овим шумама расте скупоцено [[дрво|дрвеће]] ([[ебановина]], [[палисандер]], [[махагони]], [[тиково дрво]]), које је веома тражено. Тако су уништене читаве шуме да би се искористило само неко дрвеће. Осим тога, како би створили добру земљу за обраду, становници ових области крче шуме користећи старинску технику паљења која за дужи период исцрпљује [[тло|земљиште]]. То су такозвана [[пожаришта]]. Дрвеће које је опстало се сече.<ref name="Откривање Земље" />
Линија 100 ⟶ 101:
== Уништавање шума ==
[[Датотека:Zrywka drewna 776.jpg|мини|десно|250п|Уништавање шума]]
[[Датотека:Coarse woody debris DSCF0157.JPG|мини|лево|150п|Сеча дрва]]▼
Шуме су неопходне за природну равнотежу и живот на [[Земља|Земљи]]. Оне су током векова доста редуковане. [[Човек|Људи]] обарају на милионе [[стабло|стабала]] како би добили дрво за храну, да би се грејали и изградили куће. Они, такође и крче велике просторе да би их преобразили у оранице или у пашњаке за стоку. Тако су природни предели постепено мењани и претварани у сеоска имања. Данас су зоне дефорестације<sup id="inlineaa" class="reference">[[#notea|-{[a]}-]]</sup> присутне нарочито у [[тропска кишна шума|тропским шумама]], али су све шуме на свету угрожене. Свесне опасности, међународне организације, као што су [[Светски фонд за природу]] (-{World Wildlife Fund, WWF}-), који за амблем има панду, или [[Међународна унија за заштиту природе]], труде се да оживе програме заштите и очувања шума.<ref name="Откривање Земље" />
▲[[Датотека:Coarse woody debris DSCF0157.JPG|мини|лево|150п|Сеча дрва]]
Годишње нестане око 16.000.000 [[хектар]]а шума на свету. [[Европа]] је изгубила 70% свог шумског богатства, [[Бразил]] 40%, а [[Филипини]] 30%. Неке државе штету смањују пошумљавањем, али то чине само земље које за то имају довољно средстава.<ref name="planeta"/>
Линија 110 ⟶ 112:
=== Киселе кише ===
Загађење [[ваздух]]а је узрок [[кисела киша|киселих киша]] које су уништиле читаве шуме у високоиндустријализованим областима нарочито у [[Европа|Европи]].<ref name="Откривање Земље" />
== Површина земљишта ==
{| class="wikitable sortable"
|+ Шумска земљишна површина<ref name="Forest Land Area">{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/AG.LND.FRST.ZS|title=Forest Land Area |date=12. 2. 2014 |publisher=World Bank|work=FAOSTAT}}</ref>
!
!colspan=2|2008
!colspan=2|2009
!colspan=2|2010
!colspan=2|2011
!colspan=2|2012
|-
!
!('000 km<sup>2</sup>)
!('000 mi<sup>2</sup>)
!('000 km<sup>2</sup>)
!('000 mi<sup>2</sup>)
!('000 km<sup>2</sup>)
!('000 mi<sup>2</sup>)
!('000 km<sup>2</sup>)
!('000 mi<sup>2</sup>)
!('000 km<sup>2</sup>)
!('000 mi<sup>2</sup>)
|-
| [[Аустралија]] || {{convert|1511|km2|disp=table}}|| {{convert|1502|km2|disp=table}} || {{convert|1493|km2|disp=table}}|| {{convert|1473|km2|disp=table}}|| {{convert|1467|km2|disp=table}}
|-
| [[Бразил]] || {{convert|5239|km2|disp=table}}|| {{convert|5217|km2|disp=table}} || {{convert|5195|km2|disp=table}} || {{convert|5183|km2|disp=table}}|| {{convert|5173|km2|disp=table}}
|-
| [[Канада]] || {{convert|3101|km2|disp=table}}|| {{convert|3101|km2|disp=table}} || {{convert|3101|km2|disp=table}}|| {{convert|3101|km2|disp=table}}|| {{convert|3101|km2|disp=table}}
|-
| [[Кина]] || {{convert|2013|km2|disp=table}}|| {{convert|2041|km2|disp=table}} || {{convert|2069|km2|disp=table}}|| {{convert|2159|km2|disp=table}}|| {{convert|2168|km2|disp=table}}
|-
| [[Европска Унија]] || {{convert|1559|km2|disp=table}}||{{convert|1564|km2|disp=table}} || {{convert|1569|km2|disp=table}}|| {{convert|1573|km2|disp=table}}|| {{convert|1578|km2|disp=table}}
|-
| [[Немачка]] || {{convert|111|km2|disp=table}}|| {{convert|111|km2|disp=table}}|| {{convert|111|km2|disp=table}} || {{convert|113|km2|disp=table}}|| {{convert|113|km2|disp=table}}
|-
| [[Индија]] || {{convert|681|km2|disp=table}}|| {{convert|683|km2|disp=table}} || {{convert|684|km2|disp=table}}|| {{convert|693|km2|disp=table}}|| {{convert|693|km2|disp=table}}
|-
| [[Индонезија]] || {{convert|958|km2|disp=table}}||{{convert|951|km2|disp=table}} ||{{convert|944|km2|disp=table}}||{{convert|937|km2|disp=table}}||{{convert|931|km2|disp=table}}
|-
| [[Јапан]] || {{convert|250|km2|disp=table}}|| {{convert|250|km2|disp=table}} || {{convert|250|km2|disp=table}}||{{convert|251|km2|disp=table}} || {{convert|251|km2|disp=table}}
|-
| [[Русија]] || {{convert|8090|km2|disp=table}}|| {{convert|8090|km2|disp=table}} || {{convert|8091|km2|disp=table}}|| {{convert|8092|km2|disp=table}} || {{convert|8093|km2|disp=table}}
|-
| [[Сједињене Америчке Државе]] || {{convert|3033|km2|disp=table}}|| {{convert|3036|km2|disp=table}} || {{convert|3040|km2|disp=table}} || {{convert|3049|km2|disp=table}} || {{convert|3051|km2|disp=table}}
|-
| Свет тотално || {{convert|40318|km2|disp=table}}|| {{convert|40261|km2|disp=table}} || {{convert|40204|km2|disp=table}}|| {{convert|40184|km2|disp=table}} || {{convert|39519|km2|disp=table}}
|}
== Галерија слика ==
<gallery widths="250px" heights="200px" >
Слика:A_deciduous_beech_forest_in_Slovenia.jpg|Шума у [[Словенија|Словенији]]
Слика:Forest_on_San_Juan_Island.jpg|Шума на острву [[Сан Хуан (стрво)|Сан Хуан]] у држави [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]]
Линија 136 ⟶ 186:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin}}
* Jeunesse, G.:Шуме и дрвеће. Коријени знања, „Мозаик књига“, Загреб, 1995.
* Откривање Земље; Клод Ноден; превод Бранислава Буторац; Енциклопедија за младе/Larousse; Змај; Атлантис; Нови Сад 2004.
{{refend}}
== Спољашње везе ==
Линија 148 ⟶ 200:
* [http://www.srbijasume.co.yu/recnik_f.html Шумарски енглеско-српски речник] {{ср}}
* [http://www.ucmp.berkeley.edu/exhibits/biomes/forests.php Шумски биоми] {{en}}
* -{[https://web.archive.org/web/20150908225225/http://intactforests.org/ Intact Forests] with maps and reports}-
* -{[http://www.fao.org/docrep/008/a0400e/a0400e00.htm Global Forest Resources Assessment 2005]}-
* -{[http://www.coolforests.org/ CoolForests.org – Conservation Cools the Planet]}-
* -{[http://data.worldbank.org/indicator/AG.LND.FRST.ZS Forest area is land under natural or planted]}-
* -{[http://www.google.com/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&ctype=l&strail=false&nselm=h&met_y=ag_lnd_frst_k2&hl=en&dl=en Forest area (sq. km)]}-
* {{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/worldservice/specials/948_discovery_2008/page12.shtml|title=The first forests – Discovery 2008|last=Luck Baker|first=Andrew|date=18. 11. 2008|publisher=[[BBC Online]]}}
* {{cite web|url=http://www.conservation.org/newsroom/pressreleases/Pages/The-Worlds-10-Most-Threatened-Forest-Hotspots.aspx|title=The World's 10 Most Threatened Forest Hotspots |date= 2. 2. 2011|publisher=[[Conservation International]]}}
* {{Cite EB1911|wstitle=Forests and Forestry |author= Wilhelm Schlich |author2= Gifford Pinchot |short=x}}
{{добар чланак}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Екологија]]
| |||