Плаштаницa српског краља Стефана Уроша II Милутина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
== Време настанка и аутор ==
Милутинова плаштаница je могла да настане или y тожу завршетка радова y Грачаници или после смрти краља Милутина, када je сахрањен y Светом Стефану y Бањској. За потребе цркве у [[Грачаница (Приштина)|Грачаници]] плаштаница je могла да настане око 1319. године, када су наос и олтарски простар живописани, јер ce плаштаница могла да користи пре почетка евхаристије, када ce одвијала и постављала поврх часне трпезе да ce на њој свршава евхаристија.<ref>Д. Тасић, ''Хвостанска плаштаница,'' Старинар књ. XIII—XIV, Београд 1962—1963, 151.</ref>
Сам везиљски рад на плаштаници могао je да буде дело краљице Симониде,{{напомена|У Србији је најпознатији везиљски рад на плаштаници дело монахиње [[Јефимија|Јефимије]] и Евпраксије (ћерке Јефимијине) посвећен мужу и оцу, погинулом деспоту [[Јован Угљеша|Јовану Угљеши]], брату краља Вукашина.}} неке жене са двора или монахиње из Грачанице.
Грчки изговор имена српског краља [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Уроша II Милутина]] (1282—1321) као Стегфано, Уреш, Уреши на Милутиновој плаштаници, допуњен je краљевим народним именом — Милутин., апрема запису, плаштаница je приложена „„за помен и душу раба Милутина Уреши”. Поставља ce питање, ко je смео и могао да Стефана Уроша II назове народним именом Милутин, када ce и он сам потписивао Стефан Урош II? То име да напише јавно на уметничком раду могла je да има једино његова последња жена, краљица Симонида (1299—1321).
На основу овога намеће се закључак да је плаштаница са именом краља Милутина Уреши настала у временском интервалу (1319—1324). У том контексту историчари уметности сматрају да док
== Опис ==
| |||