Отворите главни мени

Промене

35.113 бајтова додато ,  пре 2 године
.
 
Линеова библиотека и збирка радова су остављене његовој удовици Сари и њиховој деци. Енглески ботаничар, [[Џозеф Бенкс]], хтео је да купи заоставштину, али је син Карл то одбио, те преселио збирку у Упсалу. Међутим, [[1783]]. године Карл је умро, а Сара наследила збирку, пошто је надживела и мужа и сина. Сара је покушала да збирку прода Бенксу, али он више није био заинтересован; међутим, један његов познаник пристао је да купи исту. Тај познаник је био двадесетчетверогодишњи студент медицине, [[Џејмс Едвард Смит]], који је купио целу збирку од 14.000 биљкака, 3.198 инсеката, 1.564 шкољки, око 3.000 писама и 1.600 књига. Пет година касније, Смит је основао „[[Линеово друштво у Лондону]]“.{{sfn|Anderson|1997|p=104—106}}{{sfn|Blunt|2001|p=238—240}} Презиме Фон Лине окончано је са сином Карлом, који се није никада оженио, а његов други син, Јоханес, умро је у доби од 3 године.{{sfn|Carr|1844|p=47}}
 
==Објављивање -{''Systema Naturae''}-==
Један од првих научника са којима се Лине састао у Холандији био је [[Jan Frederik Gronovius|Јохан Фредерик Гроновиус]], којем је Лине показао један од неколико рукописа које је донео са собом из Шведске. Рукопис је описивао нови систем класификације биљака. Када га је Гроновиус видео, био је врло импресиониран и понудио да помогне око плаћања штампања. Уз додатни новчани допринос шкотског доктора Исака Лосона, рукопис је објављен као -{''Systema Naturae''}- ([[1735]].).
 
У Холандији се упознао и с једним од најугледнијих лекара и холандских ботаничара [[Herman Boerhaave|Херманом Бургавеом]], који је покушао да убеди Линеа да тамо гради каријеру. Бургаве му је понудио пут у Јужну Африку и Америку, али је Лине одбио, наводећи да не би поднео врућине. Уместо тога, Бургаве га је уверио да треба посетити ботаничара [[Johannes Burman|Јоханеса Бурмана]]. Након посете, Бурман, импресиониран знањем његовог госта, одлучио је да Лине треба да остане с њим током зиме. Током тог боравка, Лине је помогао Бурману у раду на -{''Thesaurus Zeylanicus''}-. Бурман је заузврат помогао Линеу у раду на књигама: -{''Fundamenta Botanica''}- и -{''Bibliotheca Botanica''}--{}-.
 
==Ректор Универзитета у Упсали==
 
Године [[1750]], Лине је постао ректор Универзитета у Упсали, почевши тако стваралачки период тамо где су цењене природне науке. Можда је најважнији допринос који је дао током свог службовања у Упсали био предавачки; многи његови ученици отпутовали су у разна места у свету да прикупљају ботаничке узорке. Најбоље од тих студената, Лине је прозвао својим „апостолима“. Његова предавања су била врло популарна и често су одржавана у Ботаничком врту. Покушао је научи студенте да мисле својом главом и не верују никоме, ни њему. Још популарније од предавања, биле су ботаничке екскурзије, које су организоване сваке суботе током лета, када су Лине и његови ученици истраживали [[флора|флору]] и [[фауна|фауну]] у близини Упсале.
== -{''Philosophia Botanica''}- ==
-{''Philosophia Botanica''}-, Лине је објавио [[1751]]. Књига садржи комплетан преглед система таксономије коју је користио у својим ранијим радовима. Такође садржи информације и о томе како се води дневник рада и запажања на путовањима и како да се одржава ботанички врт.
 
== -{''Nutrix Noveca''}- ==
[[Датотека:Nutrix_noverca.jpg|thumb|left|upright|Корице -{''Nutrix Noverca''}- ([[1752]].)]]
 
У Линеово време, било је нормално за жене више класе да имају [[дојиља|дојиље]] за своје бебе. Лине се придружио кампањи за окончање ове праксе у Шведској и промовисао је дојење мајке. Тако је [[1752]]. објавио тезу уз Фредерика Линдберга, лекара-студента, на основу својих искустава. У традицији тог периода, ова дисертација је у суштини имала смисао председавајућег рецензента (-{''prases''}-) за излагање које је имао студент. Линеова 'дисертација' је преведена на [[француски језик]] (Ј. Е. Гилиберт) у [[1770]]. као -{''La Nourrice marâtre, ou disertacija sur les apartmana funestes du nourrisage Mercenaire''}-. Лине је предложио да би деца могла апсорбовати личност својих дојиља кроз млеко. Дивио се пракси бриге о деци код [[Лапонци|Лапонаца]] и нагласио како су им здраве бебе, у односу на оне Европљане који су запослили дојиље. Поменуо је и поређење са понашањем дивљих животиња и нагласио како ниједна од њих не ускраћује новорођенчади мајчино млеко. Мислио је да је његов активизам одиграо улогу у његовом избору термина -{''Mammalia''}- за класу организама.
 
== -{''Species Plantarum''}- ==
[[Датотека:Linné-Praeludia Sponsaliorum Plantarum.jpg|thumb|300px|Приказ [[полинација|полинације]] у -{''Praeludia Sponsaliorum Plantarum''}- ([[1729]].)]]
 
Лине је објавио и -{''Species Plantarum''}-, rад који је сада међународно прихваћен као полазиште модерне [[ботаничка номенклатура|ботаничке номенклатуре]], у [[1753]]. Први том је издат 24. маја, а други том следи 16. августа исте године. Књига садржи 1.200 страница и објављена је у два тома; описано је преко 7.300 врста. Исте године краљ га је прогласио витезом Реда поларне звезде; Био је први цивил у Шведској који је постао витез у овој области. Он је тада ретко виђан да не носи ознаке части.
 
==Главне публикације==
* -{''Systema Naturae''}- је штампана у Холандији, [[1735]]. Рад је имао дванаест страница. До тренутка када је достигла своје 10. издање, [[1758]], та класификација је обухватила 4.400 врста животиња и 7.700 врста биљака. У њој су углавном кориштена, за то време, гломазна имена, као што су -{''Physalis annua ramosissima''}-, -{''Ramis angulosis glabris''}-, -{''Foliis dentato-serratis''}-. Допуњена су концизном и сада познатом „биномиалном номенклатуром“, састављеном од генеричкиог назива, уз који следи одређујући епитет, као нпр. -{''Homo sapiens''}-. Друга (придевска) ознака је служила као '''опис'' врсте (=разуимни, умни). Имена и садржај виших категорија су грађена и распоређена на једноставан и уредан начин. Иако је систем, сада познат као [[биномијална номенклатура]] деломично био развијен (види: браћа [[Gaspard Bauhin|Гаспард Баугин]] и [[Johann Bauhin|Јохан Баугин]]) скоро 200 година раније, Лине је био први који га користи доследно у целом раду, укључујући моноспецијске родове, а може се рећи да је то дефинитивно популарисао у научној заједници.
Након слабљења здравља, Лине, у раним 1770-тим годинама, објављивање издања -{''Systema Naturae''}- у два различита правца. Помаже да још један шведски научник, [[Johan Andreas Murray|Јохан Андреас Мари]], одвојено издаје секцију -{''Regnum Vegetabile''}- ([[1774]]), као -{''Sistema Vegetabilium''}-, збуњујуће означену као 13. издање. У међувремену се 13. издање читавог -{''Sistema''}- појавило и у деловима, између [[1788]]. и [[1793]]. То је био преко -{''Systema Vegetabilium da Linnaeus''}-, па је Линеов рад постао познат у и у Енглеској, након његовог превода са латинског, који је приредило Ботаничко друштво Личфилд (1783-1785).
 
Остала главна Линеова дела су:
* -{''Bibliotheca Botanica''}- ([[1735]].);
* -{''Fundamenta Botanica''}- ([[1736]].);
* -{''Genera Plantarum''}- ([[1737]].);
* -{''Critica Botanica''}- ([[1737]].)
* -{''Classes Plantarumu''}- ([[1738]].)
* -{''Hortus Cliffortianus''}- ([[1738]].)
* -{''Philosophia Botanica''}- ([[1751]].)
* -{''Species Plantarum''}- ([[1753]].)
* -{''Hundrastyp''}- ([[1753]].)
-{
''Philosophia Botanica''}- ([[1751]]) је резиме Линеових размишљања о класификацији и номенклатури биљака, као и претходно објављеног рада у -{''Fundamenta Botanica''}- ([[1736]]) и -{''Critica Botanica''}- ([[1737]]). Остале публикације чине део његовог плана за реформу темеља ботанике, а укључују његове -{''Classes Plantarum''}- и -{''Bibliotheca Botanica''}-: све су штампане у Холандији (као и -{''Genera Plantarum''}- ([[1737]]) и -{''Systema Naturae''}- ([[1735]]), а -{''Philosophia''}- је истовремено објављена и у [[Стокхолм]]у.
 
==Линеовска таксономија==
[[Датотека:Linnaeus - Regnum Animale (1735).png|thumb|right|350px|Приказ животињског царства (-{''Regnum Animale''}-) из 1. издања -{''Systema Naturæ''}- ([[1735]].)]]
{{Главни|Таксономија}}
 
Главни Линеов допринос науци је успостављање универзално прихваћених конвенција за именовање организама, јер његова таксономија представља полазиште савремене [[Биномијална номенклатура|двочлане номенклатуре]].<ref name="Reveal 1993 p. 160-161">[[#Reveal|Reveal & Pringle (1993)]], p.&nbsp;160–161.</ref> Током 18. века шире се знања из природне историје, када је Лине развио оно што је постало познато као ''Линеовска таксономија''; систем [[Класификација|научне класификације]] се сада широко користи у свим [[биологија| биолошким наукама]]. Претходни зоолог [[Georg Eberhard Rumphius|Румфус]] ([[1627]]-[[1702]]) у овој области је саставио класификациони систем, који је био, више или мање, приближан Линеовом, а његови материјали су допринели каснијем развоју биномне научне класификације по Линеу.<ref>{{cite book |last=Monk, |first=K.A. |author2=Fretes, Y. |author3=Reksodiharjo-Lilley, G. |title=The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku |publisher= Periplus Editions Ltd. |year=1996 |page=4|location=Hong Kong |isbn=962-593-076-0}}</ref>
 
Линеов систем класификовања природе унутар [[хијерархија угњежђења|хијерархије угњежђења]], почива на три [[царство (биологија) |царства]]. Царства су била подељена у класе, а оне у редове, а одатле у родове, који су били подељени у врсте.<ref>[[#Simpson|Simpson (1961)]], p.&nbsp;16–19.</ref> Испод ранга врсте понекад је препознавао ниже [[таксон]]е (неименованог) [[таксономски ранг | ранга]]. Они су у међувремену добили стандардизирана имена као што су ''[[сорта (ботаника)|сорта]]'' у ботаници, ''[[раса]]'' у зоологији. Модерна таксономија укључује и ранг [[породица (биологија) | породица]] (између [[ред (биологија)|реда]] и [[род (биологија)|рода]]), а ранг [[rаздео]] између царства и класе, који нису биле присутни у Линеовом оригиналном систему.<ref name="Davis 1973 p. 17">[[#Davis|Davis & Heywood (1973)]], p. 17.</ref>
 
Линеове групе су засноване на '''заједничким''' физичким карактеристикама, а не само на разликама.<ref name="Davis 1973 p. 17"/> Од његових већих група, и даље су у употреби само оне за животиње, а њихово груписање само је значајно променило концепцију, као што су начела на којум је базирано. Ипак, Лине је заслужан за успостављање идеје о хијерархијској структури класификације која се заснива на уоченим карактеристикама и поштовању природних односа.<ref name="Reveal 1993 p. 160-161"/><ref>[[#Simpson|Simpson (1961)]], p.&nbsp;56–57.</ref> Иако су се подразумевајући детаљи у вези са оним што се сматра да су научно „уочљиве карактеристике“ променили са ширењем знања (на пример, [[ДНК|секвенцирање ДНК]], које је било недоступно у Линеово време, показала се као средство и значајан алат за класификацију живећих организама и успостављање њихових [[Флогенетика | еволуцијских веза и односа]]), основни принцип је оставио свој траг.
== Поглед на човечанство ==
Према немачком биологу [[Ернст Хекел]]у, питање човековог порекла је отворено у Линеовим делима. Помогао је будућа истраживања у области природних наука о човеку, описујући људе баш као што је описао било које друге [[животиње]] или [[биљке]].<ref name="Frängsmyr156-157">[[#Frängsmyr|Frängsmyr ''et al.'' (1983)]], pp. 156–157.</ref>
 
=== -{''Anthropomorpha''}- ===
Почињући прво издање -{''Systema Naturae''}-, Лине је класификовао људе међу [[примат]]е (како су касније названи). Током боравка у Хартекампу, имао је прилику да испита неколико мајмуна и истакао сличности између њих и човека. Нагласио је да у основи имају исту анатомију, а изузев [[говор]]а, није нашао друге разлике. -{Frängsmyr ''et al.''}- (1983) цитирају Линеа, објашњавајући да су стварне разлике нужно одсутне из његовог система класификације, ако то нису биле [[морфологија (биологија) | морфолошке]] карактеристике: ''„Ја добро знам шта је сјајно велика разлика која постоји [између] човека и ''бештије'' (дословно, „звер“, то јест, нељудска животиња) кад их гледам из угла [[морал]]ности. Човек је животиња за коју је [[Креатор]] видео да се уклапа у част с таквим величанственим [[ум]]ом и подразумевајуће усвоеним способностима које га припремају за племенитији живот“'',<ref>https://books.google.com/books?id=wIkOAAAAQAAJ&pg=PA179#v=onepage&q&f=false books.google.com.</ref> међу којима Лине наводи значајан капацитет за уочавање узрока, као и разликовање карактеристика људи.
 
Овај део Линеове класификације је претрпео критику других, тада познатих биолога, као што су [[Johan Gottschalk Wallerius|Јохан Готшалк Валеријус]], [[Jacob Theodor Klein|Јаков Теодор Клејн]] и [[Johann Georg Gmelin|Јохан Георг Гмелин]] на темељу тога да је нелогично да се човек опише као „човеколики“.<ref>{{cite web |url=http://linnaeus.c18.net/Letters/display_txt.php?id_letter=L0759 |author=Johann Georg Gmelin |title=Letter to Carl Linnaeus |date=30. 12. 1746 |location=St. Petersburg, Russia |work=The Linnean Correspondence |accessdate=4. 10. 2011 |id=L0759}}</ref><ref>{{cite web |url=http://linnaeus.c18.net/Letters/display_txt.php?id_letter=L0783 |author=Carl Linnaeus |title=Letter to Johann Georg Gmelin |date=25. 2. 1747 |location=Uppsala, Sweden |work=The Linnean Correspondence |accessdate=4. 10. 2011 |id=L0783}}</ref><ref>[http://linnaeus.c18.net/mss_combine/UUB/L-GmelinJG/L0783-a-150-02.jpg JPG</ref><ref>http://groups.google.com/group/talk.origins/browse_thread/thread/39a07ac72ab23aed/</ref><ref>Slotkin|Slotkin (1965)]], [https://books.google.com/books?id=wIkOAAAAQAAJ&pg=PA180#v=onepage&q&f=false p. 180].|group=note}}</ref>
[[Датотека:Antropomorpha12c.png|thumb|300px|Детаљи из 6. издања -{''Systema Naturae''}- ([[1748]]) који описују
-{''[[Anthropomorpha|Ant[h]ropomorpha]]''}- са поделом између -{''Homo'' ''Simia''}-]]
 
Остали који следе су били склонији давању људима посебног места у класификацији. [[Johann Friedrich Blumenbach|Јохан Фридрих Блуменбах]] је у првом издању своје књиге -{''Manual of Natural History''}- ([[1779]]), предложио да се примати поделе у -{''Quadrumana''}- (четворуки, односно репати и безрепи мајмуни) и -{''Bimana''}- (дворуки, односно људи). Ово су преузели и неки други угледни природњаци, пре свих [[Жорж Кивје]]. Неки су подигли разлику чак на ниво [[ред (биологија)|реда]]. Међутим, многа заједничка обележја људи и других примата – а посебно [[ Велики човеколики мајмуни|великих мајмуна]] – јасно је показала да разлике немају научни смисао. [[Чарлс Дарвин]] је у ''Пореклу човека''...[[1871]]. написао:
 
{{Цитат|Већи број природњака који узимају у обзир целу структуру човека, укључујући и његове менталне способности, прати Јохана Фридриха Блуменбаха и Жоржа Кивјеа, те су стављили човека у посебан ред, под насловом -{''Bimana''}-, а самим тим и на једнакост с редовима -{''Quadrumana''}-, -{''Carnivora''}-, итд. Многи наши недавни најбољи природњаци су понављали онај поглед које је први предложио Лине, а који је тако изванредан у својој мудрости, и ставили човека у исти ред са -{''Quadrumana''}-, под називом -{''Primata''}-. Правда овог закључка ће бити приложена: на првом месту, морамо имати на уму компаративне безначајности развијености мозга код човека, за класификацију и да је снажно обилежена разлика између лобање човека и -{''Quadrumana''}- (у задње време инсистира Теодор Лудвиг Вилхелм Бисхоф, Кристоф Теодор Аебиy, и други), очигледно произлазе из њиховог различито развијеног мозга. На другом месту, морамо имати на уму да су скоро све друге и важније разлике између човека и -{''Quadrumana''}- очигледно по својој природи адаптацијске, а односе се углавном на усправан положај човека; као што је структура руку, стопала, и карлице, закривљеност кичме, и положај главе.}}
 
Показало се да су, у том погледу, теолошки проблеми двоструки: прво, сврставање човека у исти ниво као и репатог или безрепог мајмуна ће смањити његов духовно виши положај, за који човек претпоставља да се налази у великом ланцу бића, и друго, зато што [[Библија]] каже да је човек створен на слику [[Бог]]а<ref>Genesis, 1:26–1:27: 9</ref> ([[теоморфизам]]). Ако репати/безрепи мајмуни и људи нису били јасно и засебно створени, то би значило да су и они настали у лику Бога. То је нешто што многи нису могли прихватити.<ref name="Frängsmyr171-172">[[#Frängsmyr|Frängsmyr ''et al.'' (1983)]], pp. 171–172.</ref> Сукоб између [[поглед на свет|погледа на свет]], још увек траје, [[контроверза стварање-еволуција]], озбиљноје почео са објављивањем књиге ''Порекло врста...'' [[Чарлс Дарвин|Чарлса Дарвина]], [[1859]].
 
Након такве критике, Лине је сматрао да је потребно да се јасније одреди. У 10. издању -{''Systema Naturae''}- је представио нове термине, укључујући и -{'' Mammalia''}- и -{''Primati''}-, од којих се потоњи може заменити са -{''Anthropomorpha''}-<ref name="Frängsmyr175">[[#Frängsmyr|Frängsmyr ''et al.'' (1983)]], p. 175.</ref>, а људима је дао пуно биномијално име -{''Homo sapiens''}-.<ref name="Blunt8">[[#Blunt|Blunt (2004)]], p. 8.</ref> Нова класификација добила је мање критика, али многи природни историчари су и даље веровали да је деградирао људе са њиховог бившег места владара над природом, а тога није било. Лине је веровао да човек биолошки припада животињском царство и морао је бити у њега укључен.
 
== Види још ==
* [[Историја ботанике]]
* [[Биолошка класификација]]
* [[Таксономија]]
* [[Биосистематика]]
 
== Референце ==
 
== Литература ==
{{refbegin|230em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Anderson| first = John G. T.| title = Deep Things Out of Darkness: A History of Natural History | publisher = University of California Press |year=2013|isbn=978-0-520-27376-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Anderson| first = Margaret J.| title = Carl Linnaeus: Father of Classification | publisher = Enslow Publishers |year=1997|isbn=978-0-89490-786-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Blunt| first = Wilfrid | title = Linnaeus: The Compleat Naturalist | publisher = Princeton University Press |year=2001|isbn=978-0-691-09636-0}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Bobrov| first = Evgeniy G.| title = Karl Linney (1707—1778) | publisher = Nauka |year=1970|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Broberg| first = Gunnar | title = Carl Linnaeus | publisher = Swedish Institute |year=2006|isbn=978-91-520-0912-3}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Capinera| first = John L. | title = Encyclopedia of Entomology, Volume 4 | publisher = Springer |year=2008|isbn=978-1-4020-6242-1}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Carr| first = Daniel | title = Linnaeus and Jussieu: Or, The Rise and Progress of Systematic Botany | publisher = J. W. Parker |year=1844|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Cavendish| first = Marshall | title = Explorers and Exploration, Volume 7 | publisher = Marshall Cavendish |year=2005|isbn=978-0-7614-7535-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last1 = Gribbin| first2 = Mary|last2=Gribbin| first2 = John | title = Flower Hunters | publisher = Oxford University Press |year=2008|isbn=978-0-19-956182-7}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Fehr| first = Isak Nicolaus | title = Karl von Linné | publisher = Hofboktryckeriet Iduns tryckeri A.B. |year=1907|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1 = Fralish| first2first1 = James S.|last2=Franklin| first2 = Scott B. | title = Taxonomy and Ecology of Woody Plants in North American Forests | publisher = John Wiley & Sons |year=2002|isbn=978-0-471-16158-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Koerner|first=Lisbet |title=Linnaeus: Nature and Nation |year=1999|publisher=Harvard University Press |location=Harvard |isbn=978-0-674-09745-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Mayr| first = Ernst | title = The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance | publisher = Harvard University Press |year=1982|isbn=978-0-674-36446-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Rice|first=Stanley A.|title=Encyclopedia of Evolution|url=https://books.google.com/books?id=YRcAVvmE6eMC|year=2009|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1005-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last1 = Snedden| first2first1 = Robert |last2=Hartman| first2 = Eve | title = The Scientists Behind Living Things | publisher = Raintree |year=2012|isbn=978-1-406-22060-5}}
* {{Citecite book |reflast=Blunt harv|last=Stöver|first =Wilfrid Dietrich Johann Heinrich|title =Linnaeus: Thethe lifecompleat of Sir Charles Linnæusnaturalist |url=https://books.google.com/?id=N54GuRxlgrMC |year=17942001 |publisher =Frances Library of CongressLincoln |location = London |isbn=978-0-197112-8501221841-03 |ref=Blunt2001}}
* {{cite book |last=Blunt |first=Wilfrid |title=Linnaeus: the compleat naturalist |url=https://books.google.com/?id=FRH_EMhQYhYC |year=2004 |publisher=Frances Lincoln |location=London |isbn=978-0-7112-2362-2 |ref=Blunt}}
* {{cite book |last=Bontius |first=J. |authorlink=Jacobus Bontius |year=1658 |url=http://www.biodiversitylibrary.org/item/39776 |chapter=Historiae naturalis & medicae Indiae Orientalis libri sex |pages=1–226 |editor=Willem Piso|Gulielmo Piso |title=De Indiæ Utriusque re naturali et medica libri quatuordecim. Quorum contenta pagina sequens exhibet |location=Amsterdam |publisher=Elzevier |ref=Bontius}}
* {{cite book |last=Braziel |first=Jana Evans |chapter=Genre, race, erasure: a genealogical critique of "American" autobiography |pages=35–70 |title=Erasing Public Memory: Race, Aesthetics, and Cultural Amnesia in the Americas |editor=Joseph A. Young and Jana Evans Braziel |year=2007 |publisher=Mercer University Press |isbn=978-0-88146-076-6 |ref=Braziel}}
* {{cite book |last=Broberg |first=G. |authorlink=Gunnar Broberg |year=1975 |title=''Homo sapiens'' L. studien: Carl von Linné naturuppfattning och människolära |location=Uppsala |publisher=Almquist and Wiksell |ref=Broberg1975}}
* {{cite journal |last=Broberg |first=Gunnar |authorlink=Gunnar Broberg |year=2008 |title=The Dragonslayer |journal=Tijdschrift voor Skandinavistiek |volume=29 |issue=1–2 |pages=29–43 |url=http://dpc.uba.uva.nl/tvs/vol29/nr01/art03 |ref=Broberg2008}}
* {{cite book |last=Broberg |first=Gunnar |title=Carl Linnaeus |authorlink=Gunnar Broberg |year=2006 |publisher=Swedish Institute |location=Stockholm |isbn=978-91-520-0912-3 |ref=Broberg}}
* {{cite book | last1=Davis | first1=P. H. |author1-link= Peter Hadland Davis| last2=Heywood | first2=V. H. |author2-link= Vernon Heywood | year=1973 | title=Principles of Angiosperm Taxonomy | location=Huntington, New York | publisher=Robert E. Krieger Publishing Company | ref=Davis }}
* {{cite book|last1=Fara|first1=Patricia|authorlink=Patricia Fara|title=Sex, Botany and Empire: The Story of Carl Linnaeus and Joseph Banks |publisher=Icon Books|location=Cambridge|isbn=9781840464443|url=https://books.google.ca/books?id=TtmhBQAAQBAJ|accessdate=22. 2. 2015|ref=harv}}
* {{cite book |last=Frängsmyr |first=Tore |last2=Lindroth |first2=Sten |last3=Eriksson |first3=Gunnar |last4=Broberg |first4=Gunnar |title=Linnaeus, the man and his work |url=https://books.google.com/?id=RrKiQgAACAAJ&dq=Linnaeus+the+man+and+his+works |year=1983 |publisher=University of California Press |location=Berkeley and Los Angeles |isbn=978-0-7112-1841-3 |ref=Frängsmyr}}
* {{cite book |last=Frodin |first=D. G. |year=2001 |title=Guide to Standard Floras of the World: an Annotated, Geographically Arranged Systematic Bibliography of the Principal Floras, Enumerations, Checklists, and Chorological Atlases of Different Areas |edition=2nd |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-79077-2 |chapter=The evolution of floras |url=https://books.google.com/books?id=aMjXCF4rmDUC&pg=PA27&lpg=PA27 |pages=24–51 |ref=Frodin}}
* {{cite book |last1=Gribbin |first1=Mary |last2=Gribbin |first2=John |title=Flower Hunters |url=https://books.google.com/?id=yDC7gu-sCMsC |year=2008 |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=978-0-19-956182-7 |ref=Gribbin}}
* {{cite book |last=Keevak |first=Michael |year=2011 |title=Becoming Yellow: A Short History of Racial Thinking |publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-14031-5 |ref=Keevak}}
* {{cite book |last=Koerner |first=Lisbet |authorlink=Lisbet Rausing |title=Linnaeus: Nature and Nation |year=1999 |publisher=Harvard University Press|location=Harvard |isbn=978-0-674-09745-2 |ref=Koerner}}
* {{cite book |last=Loring Brace |first=C. |year=2005 |title="Race" is a Four Letter Word. The Genesis of the Concept |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-517351-2 |ref=Loring}}
* {{cite book |last=Marks |first=Jonathan |chapter=Ten facts about human variation |title=Human Evolutionary Biology |editor1-last=Muehlenbein |editor1-first=Michael |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-87948-4 |pages=265–276 |url=https://books.google.com/books?id=3NRf_8gwmO8C&pg=PA265 |ref=Marks}}
* {{cite journal |last=Östholm |first=Hanna |year=2007 |title=The Linnaean Legacy: Three Centuries after his Birth |editor=Mary J. Morris and Leonie Berwick |volume=Special Issue No. 8 |pages=35–44 |journal=The Linnean |publisher=Newsletter and Proceedings of the Linnean Society of London |url=http://www.linnean.org/fileadmin/images/Linnean/Special_Issue_8_-_The_Linneaen_Legacy.pdf |format=Portable Document Format PDF |ref=Östholm}}
* {{cite journal |last=Quammen |first=David |authorlink=David Quammen |date= 2007 |title=The Name Giver |journal=National Geographic |url=http://ngm.nationalgeographic.com/2007/06/linnaeus-name-giver/david-quammen-text/1 |accessdate=3. 4. 2010 |ref=Quammen}}
* {{cite book | last1=Reveal | first1=James L. | last2=Pringle | first2=James S. | year=1993 | chapter=7. Taxonomic Botany and Floristics | title=Flora of North America | volume=1 | location=New York and Oxford | publisher=Oxford University Press | isbn=0-19-505713-9 | ref=Reveal }}
* {{cite book | last=Simpson | first=George Gaylord | year=1961 | title=Principles of Animal Taxonomy | location=New York and London | publisher=Columbia University Press | ref=Simpson }}
* {{cite book |last=Slotkin |first=J. S. |year=1965 |title=Readings in early Anthropology |publisher=Methuen Publishing |chapter=The Eighteenth Century |pages=175–243 |ref=Slotkin}}
* {{cite journal |last=Sprague |first=T. A. |year=1953 |title=Linnaeus as a nomenclaturist |journal=Taxon|volume=2 |issue=3 |pages=40–46 |doi=10.2307/1217339 |jstor=1217339 |ref=Sprague}}
* {{cite book |last=Stace |first=Clive A. |authorlink=Clive A. Stace |year=1991 |title=Plant Taxonomy and Biosystematics |edition=2nd |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-42785-2 |ref=Stace}}
* {{cite book |last=Stafleu |first=Frans A. |authorlink=Frans Stafleu |year=1971 |title=Linnaeus and the Linnaeans: the Spreading of their Ideas in Systematic Botany, 1735–1789 |location=Utrecht |publisher=International Association for Plant Taxonomy |isbn=978-90-6046-064-1 |ref=Stafleu}}
* {{cite journal |last=Stearn |first=W. T. |authorlink=William T. Stearn |year=1959 |title=The Background of Linnaeus' Contributions to the Nomenclature and Methods of Systematic Biology |journal=Systematic Zoology |volume=8 |issue=1 |pages=4–22 |ref=Stearn |doi=10.2307/2411603}}
* {{cite book |last=Stöver |first=Dietrich Johann Heinrich |title=The life of Sir Charles Linnæus |url=https://books.google.com/?id=ogwXAAAAYAAJ |editor=Joseph Trapp |year=1794 |publisher=Library of Congress |location=London |oclc = 5660395 |ref=Stöver}}
* {{cite book |author1=Van den Hoek, C. |author2=D. G. Mann |author3=H. M. Jahns |last-author-amp=yes |year=2005 |title=Algae: An Introduction to Phycology |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |isbn=978-0-521-30419-1 |ref=Hoek}}
* {{cite journal |last=Veitch |first=H. J. |authorlink=Harry Veitch |year=1897 |title=''Nepenthes'' |journal=Journal of the Royal Horticultural Society |volume=21 |issue=2 |pages=226–262 |ref=Veitch}}
* {{cite book |title=The Evolution of Modern Humans in Africa: a Comprehensive Guide |last=Willoughby |first=Pamela |year=2007 |publisher=AltaMira Press |isbn=978-0-7591-0119-7 |ref=Willoughby}}
* {{cite book |last1=Wilson |first1=Don E. |author2=DeeAnn M. Reeder |year=2005 |title=Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference |volume=1 |edition=3rd |publisher=JHU Press |isbn=978-0-8018-8221-0 |ref=Wilson}}
* {{cite book |author=Windelspecht, Michael |year=2002 |title=Groundbreaking Scientific Experiments, Inventions, and Discoveries of the 17th century |publisher=Greenwood Publishing Group |isbn=978-0-313-31501-5 |ref=Windelspecht}}
{{refend}}
 
{{портал|Биографија|Биологија}}
{{Commonscat|Carl von Linné}}
 
* [http://www.linnaeus.uu.se/online/index-en.html Биографија] на веб-сајту Катедре за систематску ботанику Универзитета у Упсали
* [http://linnean.org/index.php?id=47 Биографија] на веб-сајту Линеовог друштва у Лондону
* [http://www.ucmp.berkeley.edu/history/linnaeus.html Биографија] на веб-сајту Музеја палеонтологије, Универзитета у Калифорнији
* -{A four-minute [https://www.youtube.com/watch?v=Gb_IO-SzLgk biographical video] from the London Natural History Museum, London|Natural History Museum on YouTube}-
* -{[http://www.sil.si.edu/digitalcollections/tl-2/browse.cfm?vol=3#page/87 Biography] from Taxonomic Literature, 2nd Edition. 1976–2009.}-
;Ресурси
* {{gutenberg author| id=Carl_von_Linné| name=Carl von Linné}}
* -{[http://www.linnean.org/ The Linnean Society of London]}-
* -{[http://www.linnaeus.info The Linnaeus Apostles]}-
* -{[http://www.linnean-online.org/ The Linnean Collections]}-
* -{[http://linnaeus.c18.net/ The Linnean Correspondence]}-
* -{[http://goran.waldeck.se/Ento3E.htm Linnaeus' Disciples and Apostles]}-
* -{[http://huntbot.andrew.cmu.edu/HIBD/Departments/Library/LinnaeanDiss.shtml The Linnaean Dissertations]}-
* -{[http://linnaeus.nrm.se/botany/fbo/welcome.html.en Linnean Herbarium]}-
* -{[http://www.linnaeus2007.se/ The Linnæus Tercentenary]}-
* -{[http://biodiversitylibrary.org/creator/825 Works by Carl von Linné] na Biodiversity Heritage Library}-
* -{[http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:hbz:061:2-32889 Digital edition: "Critica botanica"] na University and State Library Düsseldorf}-
* -{[http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:hbz:061:2-32631 Digital edition: "Classes plantarum seu systemata plantarum"] u Univerzitetska i državna biblioteka Düsseldorf}-
* -{[http://lhldigital.lindahall.org/cdm/ref/collection/earththeory/id/19512 ''Oratio de telluris habitabilis incremento''] (1744)}-
;Остало
* -{Linnaeus was depicted by Jay Hosler in a parody of ''Peanuts'' titled "[http://www.jayhosler.com/Charlie.jpg Good ol' Charlie Darwin]".}-
* -{[http://www.nature.com/nature/journal/v446/n7133/index.html 15 March 2007 issue] of ''Nature'' featured a picture of Linnaeus on the cover}-
* -{[http://blogs.discovermagazine.com/loom/2010/03/06/what-is-man-science-tattoo/ definition of the order Primates] mentioned by Carl Zimmer}-
* -{''[[Ginkgo biloba]]'' [http://www.xs4all.nl/~kwanten/harderwijk.htm tree at the University of Harderwijk], said to have been planted by Linnaeus in 1735}-
 
{{DEFAULTSORT:Лине, Карл фон}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Рођени 1707.]]