Периодни систем — разлика између измена

[[Датотека:Periodic Table Chart-sr.png|мини|десно|375пupright=1.7|Модерни периодниПериодни систем, с распоредом у 18 колона {{resize|90%|(легенда боја се налази [[#Легенда за периодни систем|испод]])}}]]

Редови периодног система називају се [[Периода (периодни систем)|периоде]], а колоне се називају [[Група (периодни систем)|групе]]. Шест група има своја имена, као и бројеве; на пример: елементи 17. {{nbsp}}групе су [[халоген]]и, док су елементи 18. {{nbsp}}групе [[племенити гас]]ови. Периодни систем може да се користи за извођење односа између својстава различитих елемената, те предвиђање својстава нових елемената који се откривају или синтетишу. Периодни систем пружа користан оквир за анализирање хемијских карактеристика материје и широко се користи у [[Хемија|хемији]], [[Физика|физици]] и другим наукама.

Сви елементи од атомског броја {{nbsp}}1 ([[водоник]]) до {{nbsp}}118 ([[оганесон]]) откривени су или синтетисани, а последње проширење периодног система ([[нихонијум]], [[московијум]], [[тенесин]] и [[оганесон]]; именовани [[28. новембар|28. новембра]] [[2016]]) [[Међународна унија за чисту и примењену хемију]] (-{IUPAC}-) потврдила је [[30. децембар|30. децембра]] [[2015]]. године; првих седам редова периодног система је комплетирано.&zwj;<ref name="113, 115, 117, 118"/>&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.com/news/science-environment-35220823 |title=Chemistry: Four elements added to periodic table |work=BBC News |date=4. 1. 2016 |accessdate=19. 4. 2016}}</ref> Прва 94 {{nbsp}}елемента постоје природно, иако се неки могу пронаћи само у траговима и били су синтетисани у лабораторијама пре него што су пронађени у природи.&zwj;{{refn|group="н."|Елементи који су откривени прво синтетисањем а потом проналаском у природи су [[технецијум]] (43), [[прометијум]] (61), [[астат]] (85), [[нептунијум]] (93) и [[плутонијум]] (94).}} Елементи са атомским бројем из интервала {{nowrap|95—118}} једино су синтетисани у лабораторијама или нуклеарним реакторима.&zwj;<ref name="emsley">{{Citecite book |title=Nature's Building Blocks: An A–Z Guide to the Elements |last=Emsley |first=J. |edition=New |publisher=Oxford University Press |location=New York, NY |isbn=978-0-19-960563-7 |year=2011}}</ref> Синтеза елемената који имају веће атомске бројеве је оно чему хемичари тренутно теже. Бројни синтетички [[радиоизотоп]]и елемената који се природно појављују такође су произведени у лабораторијама.

Сваки хемијски елемент има јединствен [[атомски број]] (-{Z}-), који представља број [[протон]]а у његовом [[Атомско језгро|језгру]].&zwj;{{refn|group="н."|[[Неутронијум|Нулти елемент]] (тј. [[Хемијска супстанција|супстанција]] изграђена само од [[неутрон]]а), уврштен је у неколико алтернативних изведби; на пример, у [[Хемијска галаксија|Хемијској галаксији]] ({{јез-енгл|Chemical Galaxy}}).}} Већина елемената има различит број [[неутрон]]а у различитим атомима, а ове варијанте се називају [[изотоп]]има. На пример, [[угљеник]] има три изотопа која се природно појављују: сви његови атоми имају шест протона и већина има шест неутрона такође, али око један проценат има седам неутрона (постоји и веома мали број са осам неутрона). Изотопи се никада не издвајају у периодном систему; они се увек групишу заједно с појединим елементом. Елементи који немају стабилних изотопа имају [[Релативна атомска маса|атомске масе]] својих најстабилнијих изотопа, а уколико су такве масе приказане {{nbsp}}— исте се налазе у заградама.&zwj;<ref name="Greenwood">{{harvnb|Greenwood|Earnshaw|1984|pp=24—27}}</ref>

Периодни систем је на крају [[2016]]. године имао 118 {{nbsp}}потврђених елемената; елемент број {{nbsp}}1 је [[водоник]], а елемент број {{nbsp}}118 је [[оганесон]]. Елементе 113, 115, 117 и 118 званично је потврдила [[Међународна унија за чисту и примењену хемију]] ({{abbr|скр.|скраћено}} -{IUPAC}-) децембра 2015. године.&zwj;<ref name="113, 115, 117, 118">{{cite web |url=http://iupac.org/discovery-and-assignment-of-elements-with-atomic-numbers-113-115-117-and-118/ |title=Discovery and Assignment of Elements with Atomic Numbers 113, 115, 117 and 118 |publisher=[[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]] |date=30. 12. 2015 |accessdate=12. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160207061337/http://www.iupac.org/news/news-detail/article/discovery-and-assignment-of-elements-with-atomic-numbers-113-115-117-and-118.html |archivedate=7. 2. 2016 |deadurl=no}}</ref> Предложена имена за ове елементе {{nbsp}}— нихонијум (-{Nh}-), московијум (-{Mc}-), тенесин (-{Ts}-) и оганесон (-{Og}-) {{nbsp}}— -{IUPAC}- је објавио јуна 2016. године;&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.cnn.com/2016/06/08/health/periodic-table-new-elements-names/index.html |title=New elements on the periodic table are named |last=Strickland |first=Ashley |publisher=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |date=8. 6. 2016 |accessdate=12. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160609095400/http://www.cnn.com/2016/06/08/health/periodic-table-new-elements-names/index.html |archivedate=9. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> формално их је потврдио по истеку петомесечног јавног рока за расправу, новембра 2016. године.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.npr.org/sections/thetwo-way/2016/06/09/481410462/hello-nihonium-scientists-name-4-new-elements-on-the-periodic-table |title=Hello, nihonium. Scientists Name 4 {{nbsp}}New Elements On The Periodic Table |last=Gonzales |first=Richard |website=NPR.org |date=9. 6. 2016 |accessdate=12. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160612013644/http://www.npr.org/sections/thetwo-way/2016/06/09/481410462/hello-nihonium-scientists-name-4-new-elements-on-the-periodic-table |archivedate=12. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> До тада, ови елементи морали су да се формално идентификују својим атомским бројем (нпр. „елемент {{nbsp}}113”) или својим привременим [[Систематско именовање хемијских елемената|систематским именом]] (нпр. „унунтријум”, симбол „-{Uut}-”).&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://media.iupac.org/publications/pac/2002/pdf/7405x0787.pdf |title=Naming of New Elements (IUPAC Recommendations 2002) |last=Koppenol |first=W. H. |journal=Pure and Applied Chemistry |volume=74 |issue=5 |doi=10.1351/pac200274050787 |pages=787—791 |year=2002 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303230517/http://media.iupac.org/publications/pac/2002/pdf/7405x0787.pdf |archivedate=8. 3. 2016 |deadurl=yes|pages=787—791}}</ref>

Прва 94 {{nbsp}}елемента се појављују у природи; остала 24 {{nbsp}}елемента, од [[америцијум]]а до [[оганесон]]а ({{nowrap|95—118}}), добијају се само синтетисањем у лабораторијама. Од 94 {{nbsp}}елемента која се налазе природно, 83 {{nbsp}}су [[Примордијални нуклид|примордијална]] док осталих {{nbsp}}11 може да се пронађе само у ланцима [[Радиоактивност|распадања]] примордијалних елемената.&zwj;<ref name="emsley"/> Ниједан елемент тежи од [[ајнштајнијум]]а (елемент {{nbsp}}99) никада није посматран у макроскопским количинама у својој чистој форми, а исти је случај и са [[астат]]ом (елемент {{nbsp}}85); [[францијум]] (елемент {{nbsp}}87) био је једино фотографисан у облику светла емитованог у микроскопским количинама (300.000 {{nbsp}}атома).&zwj;<ref>{{cite book |title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements |chapter=Fermium, Mendelevium, Nobelium and Lawrencium |last=Silva |first=Robert J. |editor1-last=Morss |editor1-first=L. R. |editor2-last=Edelstein |editor2-first=N. M. |editor3-last=Fuger |editor3-first=J |publisher=Springer Science+Business Media |location=Dordrecht, The Netherlands |edition=III |isbn=978-1-4020-3555-5 |year=2006}}</ref>

''Група'' или ''породица'' је вертикална колона у периодном систему. Групе обично имају значајније периодичне законе од периода и блокова, што је објашњено испод. Модерне теорије квантне механике за атомску структуру објашњавају групне законе предлажући да елементи у истој групи генерално имају исту електронску конфигурацију у својој [[Валентна љуска|валентној љусци]].&zwj;<ref>{{harvnb|Scerri|2007|p=24}}</ref> Следствено томе, елементи у истој групи теже поседовању сличних хемијских особина и огледају исте законе у својствима како се атомски број повећава.&zwj;<ref>{{cite book |title=The essence of materials for engineers |last=Messler |first=R. W. |publisher=Jones & Bartlett Publishers |location=Sudbury, MA |isbn=978-0-7637-7833-0 |yearpage=201032 |pagesyear=322010}}</ref> Међутим, у неким деловима периодног система {{nbsp}}— као што је {{nowrap|-{d-}-блок}} и {{nowrap|-{f-}-блок}} {{nbsp}}— хоризонталне сличности могу да буду важне исто као или више наглашене него вертикалне сличности.&zwj;<ref>{{cite book |title=Advances in chemistry, Lanthanide/Actinide chemistry |last=Bagnall |first=K. W. |editor1-last=Fields |editor1-first=P. R. |editor2-last=Moeller |editor2-first=T |contribution=Recent advances in actinide and lanthanide chemistry |series=Advances in Chemistry |publisher=American Chemical Society |volume=71 |doi=10.1021/ba-1967-0071 |pages=1—12 |isbn=978-0-8412-0072-2 |year=1967|pages=1—12}}</ref>&zwj;<ref>{{cite book |title=Theoretical inorganic chemistry |last1=Day |first1=M. C. Jr. |last2=Selbin |first2=J. |publisher={{nowrap|Nostrand-Rienhold}} Book Corporation |location=New York |edition=II |page=103 |isbn=978-0-7637-7833-0 |year=1969|pages=103}}</ref>&zwj;<ref>{{cite book |title=Chemistry in context |last1=Holman |first1=J. |last2=Hill |first2=G. C. |publisher=Nelson Thornes |location={{nowrap|Walton-on-Thames}} |edition=V |page=40 |isbn=978-0-17-448276-5 |year=2000|pages=40}}</ref>

Према међународним конвенцијама за именовање, групе се нумерички означавају бројевима од {{nbsp}}1 до {{nbsp}}18 почев од крајње леве колоне ([[алкални метал]]и) према крајњој десној колони ([[племенити гас]]ови).&zwj;<ref name="IUPAC">{{cite book |title=Nomenclature of Inorganic Chemistry: Recommendations 1990 |last=Leigh |first=G. J. |publisher=Blackwell Science |isbn=978-0-632-02494-0 |year=1990}}</ref> Пре овог начина означавања, користили су се [[римски бројеви]]. У [[Северна Америка|Америци]], римски бројеви су били попраћени словом ''-{A}-'' ако је група била у [[s-блок|{{nowrap|-{s-}-блоку}}]] или [[p-блок|{{nowrap|-{p-}-блоку}}]], односно словом ''-{B}-'' ако је група била у [[d-блок|{{nowrap|-{d-}-блоку}}]]. Римски бројеви користили су одговарајућу варијанту за последњу цифру из данашњег начина означавања (нпр. [[4. група хемијских елемената|елементи 4. {{nbsp}}групе]] били су група ''-{IV&thinsp;B}-'', док су [[14. група хемијских елемената|елементи 14. {{nbsp}}групе]] били група ''-{IV&thinsp;A}-''). У [[Европа|Европи]], означавање словима било је готово исто, изузев правила да се користи ''-{A}-'' ако је група пре [[10. група хемијских елемената|10. {{nbsp}}групе]], односно ''-{B}-'' ако је група {{nbsp}}10. или нека после ње. Поред овога, групе {{nbsp}}8, 9 и 10 су се сматрале једном групом троструке величине, колективно познатом на оба континента као ''група {{nbsp}}-{VIII}-''. Нови систем именовања -{IUPAC}- је увео у употребу [[1988]]. године, када стара имена за групе постају превазиђена.&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://www.iupac.org/publications/pac/1988/pdf/6003x0431.pdf |title=New Notations in the Periodic Table |last=Fluck |first=E. |journal=Pure Appl. Chem. |publisher=[[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]] |volume=60 |issue=3 |pages=431—436 |doi=10.1351/pac198860030431 |year=1988 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131125223509/http://www.iupac.org/publications/pac/1988/pdf/6003x0431.pdf |archivedate=25. 11. 2013 |deadurl=yes|pages=431—436}}</ref>

Одређене групе добиле су [[Имена за низове хемијских елемената|тривијална (несистематска) имена]], што се може видети у табели испод, с тим да се нека ретко користе. Групе 3—10 немају тривијалних имена и о истима се говори једноставно помињући бројеве њихових чланова или само име првог члана (пример је алтернативни назив „[[скандијум]]ова група” за [[3. група хемијских елемената|3. {{nbsp}}групу]]), и то зато што огледају мање сличности {{nowrap|и/}}или вертикалних законитости.&zwj;<ref name="IUPAC"/>

Елементи у истој групи показују одређене узорке у погледу [[Атомски радијус|атомског радијуса]], [[Енергија јонизације|енергије јонизације]] и [[електронегативност]]и. Идући од врха ка дну групе, атомски радијус елемената се повећава. Пошто постоји више попуњених енергетских нивоа, валентни електрони се проналазе даље од језгра. Од врха, сваки узастопни елемент има нижу енергију јонизације зато што је лакше уклонити електрон (јер су атоми слабије везани). Слично томе, у групи се примећује смањење електронегативности идући с врха према дну због повећавања растојања између валентних електрона и језгра.&zwj;<ref name="For Dummies">{{harvnb|Moore|2003|p=111}}</ref> Међутим, постоје и изузеци од ових законитости; пример оваквог одступања је [[11. група хемијских елемената|11. {{nbsp}}група]], где се електронегативност повећава идући ка дну групе.&zwj;<ref name="Greenwood30"/>

''Периода'' је хоризонтални ред у периодном систему. Иако групе генерално имају значајније периодичне законе, постоје региони где су хоризонталне законитости битније од оних који се вежу за групе; пример је {{nowrap|-{f-}-блок}}, где [[лантаноид]]и и [[актиноид]]и формирају два значајна хоризонтална низа елемената.&zwj;<ref>{{cite book |title=General, organic, and biological chemistry |last=Stoker |first=S. H. |publisher=Houghton Mifflin |location=New York |page=68 |isbn=978-0-618-73063-6 |oclc=52445586 |year=2007|pages=68}}</ref>

Елементи у истој периоди показују узорке у погледу атомског радијуса, енергије јонизације, [[Електронски афинитет|електронског афинитета]] и електронегативности. Идући слева надесно кроз периоде, атомск радијус обично опада. Ово се дешава зато што сваки узастопни елемент има протон и електрон више, што узрокује веће привлачење и приближавање електрона језгру.&zwj;<ref>{{cite book |title=Chemistry The Easy Way |last=Mascetta |first=J. |publisher=Hauppauge |location=New York |edition=IV |page=50 |isbn=978-0-7641-1978-1 |oclc=52047235 |year=2003|pages=50}}</ref> Ово смањење у величини атомског радијуса такође узрокује повећање у енергији јонизације идући слева надесно кроз периоде. Што је елемент јаче везан, већа енергија је потребна да би се уклонио електрон. Електронегативност се повећава на исти начин као и енергија јонизације због привлачне силе која делује на електроне из језгра.&zwj;<ref name="For Dummies"/> Електронски афинитет такође показује приметан тренд када се пролази периодама; метали (лева страна периода) обично имају нижи електронски афинитет од неметала (десна страна периода), са изузетком племенитих гасова.&zwj;<ref>{{cite book |title=Chemistry and Chemical Reactivity, Volume 2 |last1=Kotz |first1=J. |last2=Treichel |first2=P. |last3=Townsend |first3=John |publisher=Thomson Brooks [Cole] |location=Belmont |edition=VII |page=324 |isbn=978-0-495-38712-1 |oclc=220756597 |year=2009|pages=324}}</ref>

[[Датотека:Periodic table blocks spdf (32 column)-sr.svg|мини|десно|350пupright=1.6|Слева надесно: -{''s''}-, -{''f''}-, -{''d''}- и {{nowrap|-{''p''}- {{nbsp}}блок}} у периодном систему]]

Одређени региони периодног система могу да се назову ''блоковима'', а одређују се према редоследу по ком се попуњавају електронске љуске елемената. Сваки блок је име добио према подљусци у којој „последњи” електрон појмовно обитава.&zwj;<ref name="Gray12"/>&zwj;{{refn|group="н."|Постоји недоследност и неке неправилности у овој конвенцији. Тако је [[хелијум]] приказан у {{nowrap|-{p-}-блоку}} иако је заправо елемент {{nowrap|-{s-}-блока}}, а (примера ради) {{nowrap|-{d-}-подљуска}} у {{nowrap|-{d-}-блоку}} заправо се попуни до доласка до {{nbsp}}11. уместо 12. {{nbsp}}групе.}} [[s-блок|{{nowrap|-{s-}-блок}}]] обухвата прве две групе ([[Алкални метал|алкални]] и [[земноалкални метал]]и), те [[водоник]] и [[хелијум]]. [[p-блок|{{nowrap|-{p-}-блок}}]] обухвата последњих шест група, а то су групе 13—18 у {{nowrap|-{IUPAC}--овом}} систему означавања (3-{A}-—8-{A}- у америчком систему означавања); поред осталих елемената, у овом блоку су смештени сви [[металоид]]и. [[d-блок|{{nowrap|-{d-}-блок}}]] обухвата групе 3—12 (или 3-{B}-—2-{B}- према америчкој конвенцији) и садржи све [[Прелазни метал|прелазне метале]]. [[f-блок|{{nowrap|-{f-}-блок}}]], углавном приказан испод главног дела периодног система, нема чланова група и обухвата [[лантаноид]]е и [[актиноид]]е.&zwj;<ref>{{cite book |title=d- and {{nowrap|f-block}} chemistry |last=Jones |first=C. |publisher=J. Wiley & Sons |location=New York |page=2 |isbn=978-0-471-22476-1 |oclc=300468713 |year=2002|pages=2}}</ref>

[[Датотека:Periodic table (metals–metalloids–nonmetals, 32 columns).png|мини|десно|300пupright=1.36

Према физичким и хемијским особинама које деле, елементи се могу сврстати у три велике категорије: [[метал]]и, [[металоид]]и и [[неметал]]и. Метали су углавном сјајне, добро проводљиве чврсте твари које једна с другом формирају [[Легура|легуре]] и с неметалима [[Јонска веза|јонска]] [[Хемијско једињење|једињења]] налик [[Со|соли]] (осим [[Племенити гас|племенитих гасова]]). Већина неметала су обојени или безбојни непроводљиви [[гас]]ови; неметали који формирају једињења с другим неметалима стварају [[Ковалентна веза|ковалентне везе]]. Између метала и неметала налазе се металоиди, који имају просечна или измешана својства.&zwj;<ref>{{cite book |title=Chemistry: The molecular nature of matter and change |last=Silberberg |first=M. S. |publisher={{nowrap|McGraw-Hill}} |location=New York |edition=IV |page=536 |isbn=978-0-07-111658-9 |year=2006|pages=536}}</ref>

Метали и неметали могу да се додатно класификују у поткатегорије које показују градацију од својстава метала до својстава неметала, идући редовима слева надесно. Метали су додатно подељени у високо [[Реактивност (хемија)|реактивне]] [[Алкални метал|алкалне метале]], преко мање реактивних [[Земноалкални метал|земноалкалних метала]], [[лантаноид]]а и [[актиноид]]а те архетипских [[Прелазни метал|прелазних метала]], све до физички и хемијски слабих [[Постпрелазни метал|постпрелазних метала]]. Неметали су једноставно подељени на [[Полиатомски неметал|полиатомске неметале]] (који, како су најближи металоидима, показују неке почетне карактеристике метала), [[Диатомски неметал|диатомске неметале]] (који су суштински неметали) и [[Племенити гас|моноатомске племените гасове]] (који су поптуно неметали и готово скроз инертни). Специјализована груписања као што су [[рефракторни метали]] и [[племенити метал]]и, која су ниже јединице (у овом примеру) прелазних метала, такође су препозната&zwj;<ref>{{cite book |title=Fatigue and durability of structural materials |last1=Manson |first1=S. S. |last2=Halford |first2=G. R. |publisher=ASM International |location=Materials Park, Ohio |page=376 |isbn=978-0-87170-825-0 |year=2006|pages=376}}</ref> и повремено у употреби.&zwj;<ref>{{cite book |title=Technology guide: Principles, applications, trends |last=Bullinger |first={{nowrap|Hans-Jörg}} |publisher={{nowrap|Springer-Verlag}} |location=Berlin |page=8 |isbn=978-3-540-88545-0 |year=2009|pages=8}}</ref>

Разврставање елемената у категорије и поткатегорије на основу својстава која деле је несавршено. Постоји спектар својстава унутар сваке од категорија и није тешко пронаћи преклапања на границама, као што је то случај и с већином класификационих шема.&zwj;<ref>{{cite book |title=Pluto: Sentinel of the outer solar system |last=Jones |first=B. W. |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |pages=169—71 |isbn=978-0-521-19436-5 |year=2010|pages=169—71}}</ref> [[Берилијум]], на пример, сврстан је у земноалкалне метале иако су његова амфотеричка хемија и тенденција ка формирању ковалентних једињења атрибути хемијски слабих или постпрелазних метала. [[Радон]] је сврстан у групу неметала, а племенити гас и упркос томе има многа својства катјонске хемије која је карактеристичнија за метале. Друге шеме за класификацију такође су могуће, а пример је подела елемената у [[Голдшмитова класификација|категорије минералошких учесталости]] или [[Периодни систем (кристална структура)|кристалних структура]]. Категоризација елемената на начине сличне овима датира најмање до [[1869]]. године, када је Хинрихс&zwj;<ref>{{cite journal |url=https://books.google.com/books?id=vj1SAAAAcAAJ |title=On the classification and the atomic weights of the {{nowrap|so-called}} chemical elements, with particular reference to Stas's determinations |last=Hinrichs |first=G. D. |journal=Proceedings of the American Association for the Advancement of Science |volume=18 |issue=5 |pages=112—124 |year=1869 |accessdate=19. 4. 2016|pages=112—124}}</ref> написао да једноставне граничне линије могу да се нацртају на периодном систему како би се означили елементи са сличним својствима, као што су метали и неметали или елементи у гасовитом стању.

Електронска конфигурација или организација електрона који круже око неутралних атома показује понављајуће узорке или периодичност. Електрони попуњавају низове [[Електронска љуска|електронских љуски]] (нумерисаних као 1. {{nbsp}}љуска, 2. {{nbsp}}љуска итд.). Свака љуска се састоји из једне или више [[Електронска љуска#Подљуске|подљуски]] (именованих словима ''-{s}-'', ''-{p}-'', ''-{d}-'', ''-{f}-'' и ''-{g}-''). Како се [[атомски број]] повећава, електрони прогресивно попуњавају ове љуске и подљуске {{nowrap|мање-више}} пратећи [[Ауфбауев принцип|Маделунгово правило]] или правило о енергетском редоследу, као што је приказано на дијаграму. Електронска конфигурација за [[неон]], на пример, записује се као 1-{s}-² {{nbsp}}2-{s}-² {{nbsp}}2-{p}-⁶. Са атомским бројем {{nbsp}}10, неон има 2 {{nbsp}}електрона у својој првој љусци те 8 {{nbsp}}електрона у својој другој љусци (2 {{nbsp}}у њеној {{nowrap|-{s-}-подљусци}} и 6 {{nbsp}}у њеној {{nowrap|-{p-}-подљусци}}). Повезујући ово с периодним системом, може се рећи да када електрон по први пут попуни нову љуску {{nbsp}}— почиње нова периода; ове позиције заузимају [[водоник]] и [[алкални метал]]и.&zwj;<ref name="Myers">{{cite book |title=The basics of chemistry |last=Myers |first=R. |publisher=Greenwood Publishing Group |location=Westport, CT |pages=61—67 |isbn=978-0-313-31664-7 |year=2003|pages=61—67}}</ref>&zwj;<ref name="chang2">{{harvnb|Chang|2002|pp=289—310; 340—42}}</ref>

Атомски радијуси варирају на предвидљив и објашњив начин крећући се периодним системом. На пример, радијуси се генерално смањују дуж сваке од 7 {{nbsp}}периода система, од алкалних метала до племенитих гасова; радијуси се повећавају идући низ сваку од 18 {{nbsp}}група. Радијуси се повећавају нагло између племенитих гасова и краја сваке од периода те алкалних метала и почетка следеће периоде. Овакви узорци у величини за атомске радијусе (и у разним другим хемијским и физичким својствима елемената) могу да се објасне теоријом електронске љуске атома; овиме су пружени важни докази за развијање и потврђивање [[Квантна механика|квантне теорије]].&zwj;<ref name="Greenwood27">{{harvnb|Greenwood|Earnshaw|1984|p=27}}</ref>

Електрони у {{nowrap|4-{f-}-подљусци}}, која се прогресивно пуни идући од [[церијум]]а (елемент {{nbsp}}58) до [[итербијум]]а (елемент {{nbsp}}70), нису нарочито ефективни у очувању пораста нуклеарног набоја пружајући отпор другим спољашњим подљускама. Елементи који следе одмах након лантаноида имају атомске радијусе који су мањи него што се то очекује и који су готово једнаки атомским радијусима елемената смештених одмах изнад.&zwj;<ref name="Jolly_contract">{{cite book |title=Modern Inorganic Chemistry |last=Jolly |first=W. L. |publisher={{nowrap|McGraw-Hill}} |edition=II |page=22 |isbn=978-0-07-112651-9 |year=1991|pages=22}}</ref> Тако [[хафнијум]] има виртуелно исти атомски радијус (и хемију) као и [[цирконијум]], [[тантал]] има атомски радијус готово једнак оном [[ниобијум]]а итд. Ово је познато као [[лантаноидна контракција]]. Ефекат лантаноидне контракције може да се примети све до [[Платина|платине]] (елемент {{nbsp}}78), после чега бива замаскиран [[Релативистички ефекат|релативистичким ефектом]] познатим као [[ефекат инертног пара]].&zwj;<ref name="Greenwood28">{{harvnb|Greenwood|Earnshaw|1984|p=28}}</ref> [[Контракција d-блока|Контракција {{nowrap|-{d-}-блока}}]], која представља сличан ефекат између [[d-блок|{{nowrap|-{d-}-блока}}]] и [[p-блок|{{nowrap|-{p-}-блока}}]], мање је наглашена него лантаноидна контракција али се јавља услед сличног узрока.&zwj;<ref name="Jolly_contract"/>

[[Датотека:First Ionization Energy.svg|lang=sr|мини|десно|500пupright=2.27|Енергија јонизације: свака периода почиње на минимуму (алкални метали) и завршава на максимуму (племенити гасови)]]

Прва енергија јонизације је енергија потребна да се уклони један електрон из атома, друга енергија јонизације је енергија потребна да се уклони други електрон из атома итд. За дати атом, узастопне енергије јонизације повећавају се степеном јонизације. За [[магнезијум]], на пример, прва енергија јонизације је {{nowrap|738 {{nbsp}}-{kJ/mol}-}}, а друга је {{nowrap|1450 {{nbsp}}-{kJ/mol}-}}. Електрони у ближим [[Атомска орбитала|орбиталама]] привлаче се већим [[Кулонов закон|силама електростатичког деловања]]; према томе, њихово уклањање из атома захтева више енергије јер су смештени на вишим енергетским нивоима. Енергија јонизације се повећава идући нагоре и надесно у периодном систему.&zwj;<ref name="Greenwood28"/>

Велики скокови у узастопним моларним енергијама јонизације јављају се при уклањању електрона из конфигурације племенитог гаса (комплетна [[електронска љуска]]). За магнезијум, поново, прве две моларне енергије јонизације дате изнад одговарају изузимању два {{nowrap|3-{s-}-електрона}}, док је трећа енергија јонизације много већа ({{nowrap|7730 {{nbsp}}-{kJ/mol}-}}) и потребна је да се изузме {{nowrap|2-{p-}-електрон}} из веома стабилне конфигурације коју има -{Mg}-²⁺ и која је налик оној [[неон]]а. Сличан скок у енергијама јонизације јавља се и код других атома 3. {{nbsp}}реда.&zwj;<ref name="Greenwood28"/>

Електронегативност је тенденција [[атом]]а да привлачи [[електрон]]е.&zwj;<ref name="definition">[[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]] (1997). [http://goldbook.iupac.org/E01990.html „Electronegativity”]. ''Compendium of Chemical Terminology''. изд. II [''Gold Book'']. Онлајн исправљена верзија (2006&mdash;). Приступљено 7. 4. 2016.</ref> Електронегативност атома одређује и његов [[атомски број]] и растојање између [[Валентни електрон|валентних електрона]] и [[Атомско језгро|језгра]]. Што је електронегативност већа, елемент више привлачи електроне. Овај принцип је [[1932]]. године први предложио [[Лајнус Полинг]].&zwj;<ref name="paulingJACS">{{cite journal |title=The Nature of the Chemical Bond [IV. The Energy of Single Bonds and the Relative Electronegativity of Atoms] |last=Pauling |first=L. |journal=[[Journal of the American Chemical Society]] |volume=54 |issue=9 |pages=3570—3582 |doi=10.1021/ja01348a011 |bibcode=1932JAChS..54.2610C |year=1932|pages=3570—3582}}</ref> Уопштено говорећи, електронегативност се повећава идући слева надесно дуж периода, а смањује спуштајући се низ групе. Стога, [[флуор]] је најелектронегативнији од свих елемената,&zwj;{{refn|group="н."|Док је [[флуор]] најелектронегативнији од елемената по [[Полингова скала|Полинговој скали]], [[неон]] је најелектронегативнији елемент по другим скалама (као што је [[Аленова скала]], на пример).}} док је [[цезијум]]<!-- НЕ францијум; молимо да не мењате осим ако ћете унети валидну референцу објављених резултата екперименталног истраживања --> најмање електронегативан елемент (барем од оних за које су признати екпериментални резултати доступни).&zwj;<ref name="Greenwood30">{{harvnb|Greenwood|Earnshaw|1984|p=30}}</ref>

Постоји неколико изузетака од овог општег правила. [[Галијум]] и [[германијум]] имају веће електронегативности од [[алуминијум]]а и [[силицијум]]а (редом) због присутности ефекта контракције {{nowrap|-{d-}-блока}}. Елементи 4. {{nbsp}}периоде одмах испод првог реда прелазних метала имају необично мале атомске радијусе зато што {{nowrap|3-{d-}-електрони}} нису ефективни у очувању повећаног нуклеарног набоја, а мања атомска величина повезује се с већом електронегативношћу.&zwj;<ref name="Greenwood30"/> Неуобичајено висока електронегативност [[Олово|олова]], поготово при успоредби с [[талијум]]ом и [[бизмут]]ом, верује се да је артефакт одабира података (и њихове доступности) {{nbsp}}— методи рачунања који се разликују од Полинговог метода показују нормалне периодичне законе за ове елементе.&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0022190261801425 |title=Electronegativity values from thermochemical data |last=Allred |first=A. L. |journal=Journal of Inorganic and Nuclear Chemistry |publisher=Northwestern University |volume=17 |issue=3/4 |pages=215—221 |doi=10.1016/0022-1902(61)80142-5 |year=1960 |accessdate=19. 4. 2016|pages=215—221}}</ref>

[[Датотека:Electron affinity of the elements.svg|lang=sr|мини|десно|upright=1.8|Зависност електронског афинитета од атомског броја;&zwj;<ref>{{harvnb|Huheey|Keiter|Keiter|1997|p=42}}</ref> вредности се генерално повећавају померајући се дуж сваке од периода, а врхунац се достиже код [[халоген]]а, пре наглог пада код [[Племенити гас|племенитих гасова]]; примери локализованих максимума који се виде код [[водоник]]а, [[Алкални метал|алкалних метала]] и [[11. група хемијских елемената|елемената 11. {{nbsp}}групе]] узроковани су настојањем да се попуне {{nowrap|-{s-}-љуске}} (с тим да је {{nowrap|6-{s-}-љуска}} [[Злато|злата]] додатно стабилизована релативистичким ефектима и присуством попуњене {{nowrap|4-{f-}-подљуске}}); примери локализованих минимума који се виде код [[Земноалкални метал|земноалкалних метала]] те [[азот]]а, [[фосфор]]а, [[манган]]а и [[ренијум]]а узроковани су попуњеним {{nowrap|-{s-}-љускама}} или полупопуњеним -{p}- {{nbsp}}или {{nowrap|-{d}- {{nbsp}}љускама}}&zwj;<ref>{{cite book |title=Concise chemistry of the elements |last1=Siekierski |first1=S. |last2=Burgess |first2=J. |publisher=Horwood Publishing |location=Chichester |pages=35—36 |isbn=978-1-898563-71-6 |year=2002|pages=35—36}}</ref>]]

Електронски афинитет се обично повећава идући дуж периоде. Ово је узроковано попуњавањем валентних љуски атома; при примању електрона атом 17. {{nbsp}}групе отпушта више енергије него атом 1. {{nbsp}}групе јер поседује попуњену валентну љуску и према томе је стабилнији.&zwj;<ref name="chang"/>

Тренд опадања афинитета према електрону како се иде низ групе очекивана је појава. Додатни електрон ће да попуни орбиталу која је даље од језгра. Тако ће тај електрон да се слабије привлачи према језгру и ослобођена енергија при његовом додавању ће да буде мања. Међутим, идући ка дну групе, око једна трећина елемената показује аномалију: тежи елементи имају веће електронске афинитете од својих суседних лакших сродника. Ово је увелико због слабог пружања отпора од стране -{d}- {{nbsp}}и {{nowrap|-{f}- {{nbsp}}електрона}}. Једнообразан пад у електронском афинитету једино се може уочити код атома 1. {{nbsp}}групе.&zwj;<ref>{{harvnb|Huheey|Keiter|Keiter|1997|pp=42, 880—881}}</ref>

Што су вредности енергије јонизације, електронегативности и електронског афинитета мање, елемент има више [[метал]]ног карактера. Вреди и обратно: [[неметал]]ичност се повећава порастом три претходно поменута фактора.&zwj;<ref>{{cite book |title=Chemistry |last1=Yoder |first1=C. H. |last2=Suydam |first2=F. H. |last3=Snavely |first3=F. A. |publisher=Harcourt Brace Jovanovich |edition=II |page=58 |isbn=978-0-15-506465-2 |year=1975|pages=58}}</ref> Узимајући у обзир периодичне законе који управљају овим факторима, метални карактер се смањује идући дуж периода (или редова) и с неколико неправилности {{nbsp}}— (углавном) због лошег скрининга језгра од стране -{d}- {{nbsp}}и {{nowrap|-{f}- {{nbsp}}електрона}} те [[Релативистичка квантна хемија|релативистичких ефеката]]&zwj;<ref>{{harvnb|Huheey|Keiter|Keiter|1997|pp=880—885}}</ref> {{nbsp}}— тежи повећавању идући низ групе (или {{nowrap|колоне/}}породице). Према томе, елементи с највише металних својстава (као што су [[цезијум]] и [[францијум]]) смештени су у доњем левом углу традиционалних периодних система, док су елементи с највише неметалних својстава (као што су [[кисеоник]], [[флуор]] и [[хлор]]) смештени у горњем десном углу. Комбинација хоризонталних и вертикалних законитости у металном карактеру објашњава степенасто обликовану [[Линија поделе између метала и неметала|граничну линију између метала и неметала]] која може да се уочи на неким периодним системима, као и неретко категорисање неколико елемената који леже на тој линији или елемената који су суседни претходно поменутима (као што су [[металоид]]и).&zwj;<ref>{{cite book |title=Uncle Tungsten: Memories of a chemical boyhood |last=Sacks |first=O. |publisher=Alfred A. Knopf |location=New York |pages=191, 194 |isbn=978-0-375-70404-8 |year=2009|pages=191, 194}}</ref>&zwj;<ref>{{harvnb|Gray|2009|p=9}}</ref>

{{периодни систем (микро)|mark=Sc, Y, La, Ac, Lu, Lr, Cu, Ag, Au, Zn, Cd, Hg, He, Ne, Ar, Kr, Xe, Rn|caption=Периодни систем са 32 {{nbsp}}колоне са приказаним, слева надесно, локацијама: 3. {{nbsp}}групе, лутецијума и лоренцијума, 11. {{nbsp}}и 12. {{nbsp}}групе, те племенитих гасова}}

Идући слева надесно преко четири блока дугог периодног система (или система у формату са 32 {{nbsp}}колоне), налазе се серије ’повезујућих’ или ’премошћавајућих’ група елемената, смештених отприлике између сваког блока.&zwj;<ref name="MacKay"/> Ове групе, као и металоиди, имају својства између или као и групе са страна. Хемијски гледано, елементи 3. {{nbsp}}групе (скандијум, итријум, лантан и актинијум) понашају се баш као земноалкални метали&zwj;<ref>{{cite book |title=Treatise on Inorganic Chemistry |last=Remy |first=H. |editor-last=Kleinberg |editor-first=J. |publisher=Elsevier |location=Amsterdam |volume=2 |yearpage=195630 |pagesyear=301956}}</ref> или {{nbsp}}— уопштеније разматрајући {{nbsp}}— као метали {{nowrap|-{s-}-блока}}&zwj;<ref>{{cite book |title=Inorganic Chemistry |last1=Phillips |first1=C. S. G. |last2=Williams |first2=R. J. P. |publisher=Clarendon Press |location=Oxford |year=1966|pages=4—5 |year=1966}}</ref>&zwj;<ref>{{cite book |title=Inorganic chemistry of main group elements |last=King |first=R. B. |publisher=Wiley-VCH |location=New York |yearpage=1995289 |pagesyear=2891995}}</ref> али са нешто физичких својстава прелазних метала {{nowrap|-{d-}-блока}}.&zwj;<ref name="Greenwood947"/> Лутецијум и лоренцијум, на крају {{nowrap|-{f-}-блока}}, могу да чине другу везујућу или групу премосницу. Лутецијум се хемијски понаша као лантаноид али поседује мешавину физичких својстава лантаноида и прелазних метала.&zwj;<ref>{{cite book |title=The Encyclopedia of the Chemical Elements |chapter=Lutetium |last1=Spedding |first1=F. H. |last2=Beadry |first2=B. J. |editor-last=Hampel |editor-first=C. A. |publisher=Reinhold Book Corporation |year=1968|pages=374—378 |year=1968}}</ref>&zwj;<ref>{{cite journal |title=A Study of the Physical and Mechanical Properties of Lutetium Compared with Those of Transition Metals: A Data Mining Approach |last1=Settouti |first1=N. |last2=Aourag |first2=H. |journal=JOM |publisher= |volume=67 |issue=1 |pages=87—93 |doi=10.1007/s11837-014-1247-x |year=2014|pages=87—93}}</ref> Лоренцијум, као аналоган лутецијуму, по свој прилици одражава сличне карактеристике.&zwj;{{refn|group="н."|Док се за -{Lr}- сматра да има {{nbsp}}-{p}- а не -{d}- {{nbsp}}електрон у својој електронској конфигурацији основног стања, па би се стога очекивало да буде волатилни метал у стању да формира +1 {{nbsp}}катјон у једињењу, није било могуће доћи до доказа ни за једно од ових својстава упркос бројним експерименталним покушајима да се то уради.&zwj;<ref name="Silva1642">{{cite book |title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements |chapter=Chapter 13. Fermium, Mendelevium, Nobelium, and Lawrencium |last=Silva |first=Robert J. |editor1-last=Morss |editor1-first=Lester R. |editor2-last=Edelstein |editor2-first=Norman M. |editor3-last=Fuger |editor3-first=Jean |publisher=Springer |location=Netherlands |isbn=978-94-007-0210-3 |doi=10.1007/978-94-007-0211-0_13 |year=2011}}</ref> Првобитно се очекивало да има {{nowrap|-{d-}-електрон}} у својој електронској конфигурацији&zwj;<ref name="Silva1642"/> што је и даље могуће за метални лоренцијум, док се за гасовити атомски лоренцијум сматра да веома вероватно има {{nowrap|-{p-}-електрон}}.&zwj;<ref name="Sato">{{cite journal |title=Measurement of the first ionization potential of lawrencium, element {{nbsp}}103 |last1=Sato |first1=T. K. |last2=Asai |first2=M. |last3=Borschevsky |first3=A. |last4=Stora |first4=T. |last5=Sato |first5=N. |last6=Kaneya |first6=Y. |last7=Tsukada |first7=K. |last8=Düllman |first8=Ch. E. |last9=Eberhardt |first9=K. |last10=Eliav |first10=E. |last11=Ichikawa |first11=S. |last12=Kaldor |first12=U. |last13=Kratz |first13=J. V. |last14=Miyashita |first14=S. |last15=Nagame |first15=Y. |last16=Ooe |first16=K. |last17=Osa |first17=A. |last18=Renisch |first18=D. |last19=Runke |first19=J. |last20=Schädel |first20=M. |last21=Thörle-Pospiech |first21=P. |last22=Toyoshima |first22=A. |last23=Trautmann |first23=N. |journal=Nature |volume=520 |pages=209—211 |doi=10.1038/nature14342 |bibcode=2015Natur.520..209S |date=9. 4. 2015|pages=209—211}}</ref>}} Ковни метали у 11. {{nbsp}}групи (бакар, сребро и злато) хемијски су у стању да се понашају или као прелазни метали или као метали главне групе.&zwj;<ref>{{cite book |title=The Chemistry of the Metallic Elements |last=Steele |first=D. |publisher=Pergamon Press |location=Oxford |pagespage=67}}</ref> Испарљиви метали 12. {{nbsp}}групе (цинк, кадмијум и жива) понекад се сматрају премосницом од {{nowrap|-{d-}-блока}} до {{nowrap|-{p-}-блока}}. Номинално ово су елементи {{nowrap|-{d-}-блока}}, али имају нешто својстава прелазних метала и понашају се више као своји суседи из {{nowrap|-{p-}-блока}} у 13. {{nbsp}}групи.&zwj;<ref>{{cite book |title=Chemistry of the Elements |last1=Greenwood |first1=N. N. |last2=Earnshaw |first2=A. |publisher=Elsevier Science Ltd. |location=Oxford |edition=II |page=1206 |isbn=978-0-7506-3365-9|pages=|pages=1206}}</ref>&zwj;<ref name="MacKay">{{cite book |title=Introduction to Modern Inorganic Chemistry |last1=MacKay |first1=K. M. |last2=MacKay |first2=R. A. |last3=Henderson |first3=W. |publisher=Nelson Thornes |location=Cheltenham |edition=VI |pages=194—196, 385 |isbn=978-0-7487-6420-4 |year=2002|pages=194—196, 385}}</ref> Релативно инертни племенити гасови, у 18. {{nbsp}}групи, премошћавају најреактивније групе елемената у периодном систему {{nbsp}}— халогене у 17. {{nbsp}}групи и алкалне метале у 1. {{nbsp}}групи.&zwj;<ref name="MacKay"/>

[[Датотека:Discovery of chemical elements-sr.svg|мини|десно|500пupright=2.27|[[Откриће хемијских елемената]] мапирано значајним датумима у развоју периодног система (пред-, пер- и пост-)]]

[[Антоан Лавоазје]] је 1789. године објавио списак 33 {{nbsp}}[[Хемијски елемент|хемијска елемента]], групишући их у [[гас]]ове, [[метал]]е, [[неметал]]е и [[Земља (хемија)|''земље'']] ({{јез-енгл|earths}}).&zwj;<ref>{{cite book |title=From elements to atoms a history of chemical composition |last=Siegfried |first=R. |publisher=Library of Congress {{nowrap|Cataloging-in-Publication}} Data |location=Philadelphia, Pennsylvania |page=92 |isbn=978-0-87169-924-4 |year=2002|pages=92}}</ref> Хемичари цео следећи век проводе трагајући за прецизнијијом класификационом шемом... [[Јохан Волфганг Деберајнер]] је 1829. године уочио да многи елементи могу да се групишу у ''тројства'' ({{јез-енгл|triads}}), и то на основу њихових хемијских својстава. [[Литијум]], [[натријум]] и [[калијум]], на пример, заједно су груписани у тројство као меки [[Реактивност (хемија)|реактивни]] метали. Деберајнер је такође уочио да је {{nbsp}}— при распоређивању према атомској тежини {{nbsp}}— други члан сваког тројства грубо просек првог и трећег;&zwj;<ref name="Ball100">{{harvnb|Ball|2002|p=100}}</ref> ово је постало познато као [[Деберајнерова тројства|Закон тројстава]] ({{јез-енгл|Law of triads}}).&zwj;<ref>{{cite book |title=Eureka! {{nbsp}}– Scientific Breakthroughs That Changed The World |last=Horvitz |first=L. |publisher=John Wiley |location=New York |page=43 |isbn=978-0-471-23341-1 |oclc=50766822 |year=2002|pages=43}}</ref> Немачки хемичар [[Леополд Гмелин]] радио је користећи овај принцип, а до 1843. године идентификовао је десет тројстава, три групе од четири елемента те једну групу од пет елемената. [[Жан-Батист Дима|{{nowrap|Жан-Батист}} Дима]] објавио је 1857. године рад у ком је описао односе између различтих група метала. Иако су многи хемичари били у стању да идентификују односе између малих група елемената, и даље је било неопходно створити једну шему која ће да обухвати све елементе.&zwj;<ref name="Ball100"/>

Немачки хемичар [[Аугуст Кекуле]], посматрајући [[угљеник]] је схватио да овај елемент најчешће има четири друга атома везана за себе. [[Метан]], примера ради, има један атом угљеника и четири атома [[водоник]]а.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Über die s. g. gepaarten Verbindungen und die Theorie der mehratomigen Radicale |last=Kekulé |first=August |journal=Annalen der Chemie und Pharmacie |volume=104 |issue=2 |pages=129—150 |doi= 10.1002/jlac.18571040202 |year=1857|pages=129—150}}</ref> Овај концепт је на крају постао познат као [[Валентност (хемија)|валентност]] или валенц(иј)а; различити елементи вежу се с различитим бројем атома.&zwj;<ref>{{cite book |title=The periodic system of chemical elements |last=van Spronsen |first=J. W. |publisher=Elsevier |location=Amsterdam |page=19 |isbn=978-0-444-40776-4 |year=1969|pages=19}}</ref>

[[Јулијус Лотар Мејер]], немачки хемичар, 1864. године је објавио периодни систем с 44 {{nbsp}}елемента распоређена према валентности. У табели се видело да елементи са сличним својстива најчешће имају исту валентност.&zwj;<ref>{{harvnb|Venable|1896|pp=85—86; 97}}</ref> [[Вилијам Одлинг]], енглески хемичар, упоредо с Мејером је објавио свој систем с 57 {{nbsp}}елемената распоређених према њиховим атомским тежинама. Уз неколико неправилности и пропуста, он је међу елементима уочио нешто налик на периодичност атомских тежина те да је ово усклађено с „њиховим углавном стеченим груписањима”.&zwj;<ref>{{cite journal |title=On the proportional numbers of the elements |last=Odling |first=W. |journal=Quarterly Journal of Science |volume=1 |pages=642—648 [643] |year=2002 |quote=their usually received groupings}}</ref> Одлинг је био надомак открића периодичног закона, али истраживање није успео да спроведе до краја.&zwj;<ref name="Scerri 2011">{{harvnb|Scerri|2011|p=}}</ref> Накнадно, 1870. године, предложио је класификацију елемената на основу њихове валентности.&zwj;<ref>{{cite book |title=The periodic table: Into the 21^st Century |chapter=Discovery of the periodic law: Mendeleev and other researchers on element classification in the 1860s |last=Kaji |first=M. |editor1-last=Rouvray |editor1-first=D. H. |editor2-last=King |editor2-first=R. Bruce |publisher=Research Studies Press |pages=91—122 [95] |isbn=978-0-86380-292-8 |year=2004}}</ref>

[[Датотека:Newlands periodiska system 1866.png|мини|десно|300пupright=1.36|[[Џон Њуландс|Њуландсов]] периодни систем представљен Хемијском друштву 1866. године заснован је на {{nbsp}}Закону октава (Октетном закону)]]

[[Џон Њуландс]], енглески хемичар, направио је низ пројеката у периоду 1863—1866. године; открио је да при распоређивању елемената према растућој вредности њихових атомских тежина {{nbsp}}— слична физичка и хемијска својства почињу да се понављају у интервалу броја осам. Ову периодичност он је упоредио са [[Октава (музика)|октавама]] у музици.&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://web.lemoyne.edu/~giunta/EA/NEWLANDSann.HTML#newlands3 |title=On Relations Among the Equivalents |last=Newlands |first=J. A. R. |journal=Chemical News |volume=10 |pages=94—95 |date=20. 8. 1864 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304194817/http://web.lemoyne.edu/~giunta/ea/NEWLANDSann.HTML#newlands3 |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no|pages=94—95}}</ref>&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://web.lemoyne.edu/~giunta/EA/NEWLANDSann.HTML#newlands4 |title=On the Law of Octaves |last=Newlands |first=J. A. R. |journal=Chemical News |volume=12 |page=83 |date=18. 8. 1865 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304194817/http://web.lemoyne.edu/~giunta/ea/NEWLANDSann.HTML#newlands4 |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no|pages=83}}</ref> Овај таконазвани [[Закон октава]], међутим, исмејала је велика већина Њуландсових савременика и [[Хемијско друштво]] је тако одбило да објави његов рад.&zwj;<ref>{{cite book |title=A Short History of Nearly Everything |last=Bryson |first=B. |publisher=Black Swan |pages=141—142 |isbn=978-0-552-15174-0 |year=2004|pages=141—142}}</ref> Њуландс је упркос овоме успео да направи систем елемената и искористи га за предвиђање постојања елемената који су недостајали, као што је то случај с [[германијум]]ом.&zwj;<ref>{{harvnb|Scerri|2007|p=306}}</ref> Хемијско друштво је одало признање важности његових открића тек пет година након што су заслуге припале Мендељејеву.&zwj;<ref>{{cite journal |title=The Atomic Debates: 'Memorable and Interesting Evenings in the Life of the Chemical Society' |last1=Brock |first1=W. H. |last2=Knight |first2=D. M. |journal=Isis |volume=56 |issue=1 |pages=5—25 |publisher=The University of Chicago Press |doi=10.1086/349922 |year=1965|pages=5—25}}</ref>

[[Густавус Хинрихс]], академски хемичар данског порекла који је живео у Америци, 1867. године је објавио спирални периодни систем заснован на атомским спектрима и тежинама те хемијским сличностима. Његов рад је окарактерисан као „[[Идиосинкразија|идиосинкратичан]], [[Остентативност|остентативан]] и [[Лавиринтност|лавиринтан]]”, што је негативно допринело препознавању и прихватању истог.&zwj;<ref>{{harvnb|Scerri|2007|pp=87, 92}}</ref>&zwj;<ref>{{cite journal |title=American forerunners of the periodic law |last=Kauffman |first=G. B. |journal=Journal of Chemical Education |date=март 1969 |pages=128—135 [132] |volume=46 |issue=3 |doi=10.1021/ed046p128 |bibcode=1969JChEd..46..128K |quote=idiosyncratic, ostentatious and labyrinthine}}</ref>

Руски професор хемије [[Дмитриј Мендељејев]] и немачки хемичар [[Јулијус Лотар Мејер]] независно су објавили своје периодне системе 1869. и 1870. године, редом.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Über die Beziehungen der Eigenschaften zu den Atomgewichten der Elemente |last=Mendelejew |first=D. |journal=Zeitschrift für Chemie |pages=405—406 |language=<!--немачком--> |year=1869|pages=405—406}}</ref> Мендељејевљев систем је била његова прва објављена верзија; Мејеров је био проширена верзија његовог (Мејеровог) система из 1864. године.&zwj;<ref>{{harvnb|Venable|1896|pp=96—97; 100—102}}</ref> Обојица су своје системе конструисали размештајући елементе у редове или колоне према атомској тежини и почињући нови ред или колону када се карактеристична својства елемената почну понављати (периодичност).&zwj;<ref>{{harvnb|Ball|2002|pp=100—102}}</ref>

Најзначајнији српски хемичар који је међу првима у свету прихватио Мендељејевљев систем био је [[Сима Лозанић]] (1847—1935).&zwj;<ref>{{cite web |url=https://hemija024.files.wordpress.com/2014/09/periodni-sistem-elemenata-1.pdf |title=Periodni sistem elemenata |publisher=Hemija 024 |page=1 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160415235112/https://hemija024.files.wordpress.com/2014/09/periodni-sistem-elemenata-1.pdf |archivedate=15. 4. 2016 |deadurl=no|pages=1}}</ref> Препознавање и прихватање које је задобио Мендељејевљев систем у свету је произашло из двеју одлика које је он направио. Прва је било остављање простора у систему када се могло увидети да одговарајући елемент још увек није откривен.&zwj;<ref>{{cite book |title=The Atom in the History of Human Thought ''[Axel Reisinger]'' |last=Pullman |first=B. |publisher=Oxford University Press |page=227 |isbn=978-0-19-515040-7 |year=1998|pages=227}}</ref> Мендељејев није био први хемичар који је поступио овако, али је био први препознат по коришћењу законитости у свом периодном систему за предвиђање својстава оних [[Предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева|елемената који су били неоткривени]] (као што је то [[галијум]] или [[германијум]]).&zwj;<ref>{{harvnb|Ball|2002|p=105}}</ref> Друга одлука је било повремено игнорисање редоследа који је произилазио из [[Атомска тежина|атомских тежина]] и замењивање места неким суседним елементима (као што је [[телур]] и [[јод]]), да би се исти боље класификовали у [[Група (периодни систем)|хемијске породице]]. Енглески физичар [[Хенри Мозли]] је нешто касније, 1913. године, одредио експерименталне вредности нуклеарног набоја односно [[атомски број]] појединог елемента, те је показао да Мендељејевљев размештај заиста одговара растућем распоређивању према атомским бројевима.&zwj;<ref>{{cite book |title=The Periodic Kingdom |last=Atkins |first=P. W. |publisher=HarperCollins Publishers, Inc |page=87 |isbn=978-0-465-07265-1 |year=1995|pages=87}}</ref>

Значај атомских бројева за организацију периодног система није био толико примећен све док постојање и својства протона и неутрона нису била схваћена. Мендељејевљев периодни систем је користио атомску тежину уместо атомског броја за распоређивање елемената, што је била информација до које се могло доћи поприлично тачно у то време. Атомска тежина је послужила како треба у већини случајева да би се (како је истакнуто) добила представа о предвиђању својстава неоткривених елемената тачније него било којим другим тада познатим методом. Замена атомских бројева, када је постала разумљива, за елементе је дала дефинитивни низ заснован на целим бројевима. Мозли је 1913. године (погрешно) предвидео да су једини елементи који недостају између алуминијума (13) и злата (79) елементи 43, 61, 72 и 75; како год, ови елементи су до данас ипак сви откривени. Низ атомских бројева се користи и {{nowrap|дан-данас}} када се нови, синтетички елементи „вештачки” праве и потом проучавају у лабораторијама.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Predictions of alpha decay half lives of heavy and superheavy elements |last1=Samanta |first1=C. |last2=Chowdhury |first2=P. R. |last3=Basu |first3=D. N. |journal=Nucl. Phys. A |volume=789 |pages=142—154 |doi=10.1016/j.nuclphysa.2007.04.001 |bibcode=2007NuPhA.789..142S |arxiv=nucl-th/0703086 |year=2007|pages=142—154}}</ref>

[[Датотека:Periodic table by Mendeleev, 1871.svg|мини|лево|500п|upright=12.8027|Мендељејевљев периодни систем из 1871. године са осам група елемената; црте представљају елементе који су тада били непознати]]

[[Датотека:ShortPT20b-sr.png|мини|лево|500пupright=2.27|Верзија периодног система са осам колона, са свим елементима откривеним до 2016. године]]

Мендељејев је 1871. године објавио свој периодни систем у новом облику, с групама сличних елемената распоређеним у колоне а не редове; те колоне биле су означене римским бројевима (од {{nbsp}}-{I}- до {{nbsp}}-{VIII}-), што је одговарало [[Оксидационо стање|стању оксидације]] појединог елемента. Такође је изнео детаљна предвиђања што се тиче својстава елемената за које је раније истакао да су неоткривени али да би требало да постоје.&zwj;<ref>{{harvnb|Scerri|2007|p=112}}</ref> Ове празнине су накнадно попуњаване јер су хемичари откривали додатне елементе који се могу наћи у природи.&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://www.scs.illinois.edu/~mainzv/HIST/awards/OPA%20Papers/2005-Kaji.pdf |title=D. I. Mendeleev's Concept of Chemical Elements and the Principle of Chemistry |last=Kaji |first=M. |journal=Bull. Hist. Chem |publisher=Tokyo Institute of Technology |volume=27 |issue=1 |pages=4—16 |year=2002 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303225702/http://www.scs.illinois.edu/~mainzv/HIST/awards/OPA%20Papers/2005-Kaji.pdf |archivedate=3. 3. 2016 |deadurl=no|pages=4—16}}</ref> Општеприхваћено је да је последњи елемент који се може наћи у природи био [[францијум]] (Мендељејев га је називао ''{{nowrap|ека-цезијум}}''), откривен 1939. године.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://chemeducator.org/sbibs/s0010005/spapers/1050387gk.htm |title=Francium (Atomic Number 87), the Last Discovered Natural Element |last1=Adloff |first1={{nowrap|J-P.}} |last2=Kaufman |first2=G. B. |publisher=The Chemical Educator |date=25. 9. 2005 |accessdate=26. 3. 2007 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130925113551/http://chemeducator.org/sbibs/s0010005/spapers/1050387gk.htm |archivedate=25. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref> Међутим, [[плутонијум]] који је синтетички произведен годину после, 1971. године је идентификован у траговима као елемент који може да се пронађе у природи.&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://www.nature.com/nature/journal/v234/n5325/abs/234132a0.html |title=Detection of {{nowrap|Plutonium-244}} in Nature |last1=Hoffman |first1=D. C. |last2=Lawrence |first2=F. O. |last3=Mewherter |first3=J. L. |last4=Rourke |first4=F. M. |journal=Nature |volume=234 |issue=5325 |pages=132—134 |doi=10.1038/234132a0 |bibcode=1971Natur.234..132H |year=1971 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303182851/http://www.nature.com/nature/journal/v234/n5325/abs/234132a0.html |archivedate=3. 3. 2016 |deadurl=no|pages=132—134}}</ref>

Популарни&zwj;<ref name="Gray12"/> изглед периодног система, такође познат и као уобичајена или стандардна форма (приказана у многим деловима овог чланка), може да се припише [[Хорас Гроувс Деминг|Хорасу Гроувсу Демингу]]. Наиме, амерички хемичар Деминг је 1923. године објавио два периодна система: један у кратком (<span class="plainlinks">[http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=456 Мендељејевљев стил]</span>) и један у средњем (<span class="plainlinks">[http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=360 18 {{nbsp}}колона]</span>) облику.&zwj;<ref>{{cite book |title=General chemistry: An elementary survey |last=Deming |first=H. G. |publisher=J. Wiley & Sons |location=New York |year=1923|pages=160, 165 |year=1923}}</ref>&zwj;{{refn|group="н."|Претеча Деминговог система са 18 {{nbsp}}колона може да се види у {{external link|url=http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=67|name=Адамсовом периодном систему с 16 {{nbsp}}колона}} из 1911. године. Адамс је из главног тела свог система изоставио ретке ''земље'' и радиоактивне елементе (актиноиде); уместо тога их је приказао као „[[wikt:caret|усечене]] само да би се сачувао простор” ({{јез-енгл|careted in only to save space}}) {{nbsp}}— ретке ''земље'' између -{Ba}- и {{nowrap|ека-{-Yt}-}}, радиоактивни елементи између {{nowrap|ека-{-Te}-}} и {{nowrap|ека-{-I}-}}. Погледајте:

[[Глен Т. Сиборг|Глен Сиборг]], амерички научник, [[1945]]. године је дао предлог да се [[Актиноид|актиноидски елементи]] (као што су [[лантаноид]]и) сматрају поднивоом блока {{nbsp}}-{f}-. Пре овога, актиноиди су чинили четврти ред {{nowrap|-{d-}-блока}}. Сиборгове колеге су га саветовале да не објављује тако радикалан предлог јер би му то веома лако могло да упропасти каријеру. Пошто је Сиборг сматрао да тада и није имао каријеру која би могла да се уништи, он је одлучио супротно; предлог се показао исправним и [[1951]]. године Сиборг за свој рад на синтетисању актиноидских елемената осваја [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за [[Нобелова награда за хемију|хемију]].&zwj;<ref>{{harvnb|Scerri|2007|pp=270—271}}</ref>&zwj;<ref>{{cite book |title=Chemistry: Principles and reactions |last1=Masterton |first1=W. L. |last2=Hurley |first2=C. N. |last3=Neth |first3=E. J |publisher={{nowrap|Brooks/}}Cole Cengage Learning |location=Belmont, CA |edition=VII |page=173 |isbn=978-1-111-42710-8|pages=|pages=173}}</ref>&zwj;{{refn|group="н."|Други, екстрадуги ред периодног система постулиран је чак 1892. године, како би се сместили познати и неоткривени елементи са атомском тежином већом од оне [[бизмут]]а (нпр. [[торијум]], [[протактинијум]] и [[уранијум]]). Већина научника је, међутим, сматрала да су ови елементи аналогни варијетети прелазних елемената трећег низа: [[хафнијум]], [[тантал]] и [[волфрам]]. Постојање другог, унутрашњег низа прелазних елемената (у форми актиноида) није прихваћено све док сличности са електронским структурама лантаноида нису успостављене. Погледајте:

Иако се неколицина одређених [[Трансуранијумски елемент|трансуранијумских елемената]] налази у природи,&zwj;<ref name="emsley"/> сви ови елементи су прво откривени у лабораторијама. Њихова производња проширила је периодни систем у значајној мери, а први елемент који је додат као синтетички био је [[нептунијум]] (1939. године).&zwj;<ref>{{harvnb|Ball|2002|p=123}}</ref> Пошто су многи трансуранијумски елементи веома нестабилни и [[Радиоактивност|распадају]] се доста брзо, детектовање односно одређивање својстава истих након производње представља прави изазов. Постојале су бројне [[Контроверзе у именовању хемијских елемената|контроверзе]] што се тиче прихватања назива одређених елемената који су се откривали у кратким временским размацима, а тада је било неопходно дати независно мишљење које име има приоритет те приписати откриће правој особи или тиму. Претпоследњи елементи који су прихваћени и именовани су били [[флеровијум]] (елемент 114) и [[ливерморијум]] (елемент 116), а оба су своје име добила [[31. мај]]а [[2012]]. године.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Discovery of the elements with atomic numbers greater than or equal to 113 (IUPAC Technical Report) |last1=Barber |first1=R. C. |last2=Karol |first2=P. J. |last3=Nakahara |first3=H. |last4=Vardaci |first4=E. |last5=Vogt |first5=E. W. |journal=Pure Appl. Chem |volume=83 |issue=7|page=1485 |doi=10.1351/PAC-REP-10-05-01 |year=2011|pages=1485}}</ref> Удруженим снагама {{nowrap|[[Русија|руско]]-[[Сједињене Америчке Државе|америчких]]}} научника из [[Дубна|Дубне]] ([[Московска област]], [[Русија]]), синтетисано је шест атома [[тенесин]]а; ово је најновије откриће хемијских елемената који су се уврстили у периодни систем под именима које је одредио и као последње прихваћене и именоване елементе [[28. новембар|28. новембра]] [[2016]]. године званично {{nowrap|потврдио/}}именовао -{IUPAC}-: [[нихонијум]] (елемент {{nbsp}}113), [[московијум]] (елемент {{nbsp}}115), [[тенесин]] (елемент {{nbsp}}117) и [[оганесон]] (елемент {{nbsp}}118).&zwj;<ref name="E117">{{cite web |url=http://www.jinr.ru/news_article.asp?n_id=1195&language=rus |title=Эксперимент по синтезу {{nowrap|117-го}} элемента получает продолжение<!-- |trans_title=Експеримент за синтезу 117. елемента се наставља--> |publisher=JINR |language=<!--руском--> |year=2012 |accessdate= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150610091923/http://www.jinr.ru/news_article.asp?n_id=1195&language=rus |archivedate=10. 6. 2015 |deadurl=no}}</ref>&zwj;<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2016/12/01/science/periodic-table-new-elements.html |title=Four New Names Officially Added to the Periodic Table of Elements |last=St. Fleur |first=Nicholas |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |date=1. 12. 2016 |accessdate=3. 12. 2016}}</ref>

Елементи 113, 115, 117 и 118 су формално препознати [[30. децембар|30. децембра]] [[2015]]. године од стране [[Међународна унија за чисту и примењену хемију|{{nowrap|-{IUPAC-}-а}}]], чиме је комплетиран седми ред периодног система.&zwj;<ref name="113, 115, 117, 118"/>&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.theguardian.com/science/2016/jan/04/periodic-tables-seventh-row-finally-filled-as-four-new-elements-are-added |title=Periodic table's seventh row finally filled as four new elements are added |work=[[Гардијан|The Guardian]] |date=3. 1. 2016 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160402045422/https://www.theguardian.com/science/2016/jan/04/periodic-tables-seventh-row-finally-filled-as-four-new-elements-are-added |archivedate=2. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> Званична имена и симболи за сваки од ових елемената, који су заменити привремене ознаке као што су [[московијум|унунпентијум]] (-{Uup}-) у случају елемента {{nbsp}}115, били су објављени у току 2016. године. -{IUPAC}- је [[8. јун]]а [[2016]]. године објавио предложена имена за сваки од елемената. Нихонијум (симбол {{nbsp}}-{Nh}-) било је предложено име за елемент {{nbsp}}113 јер је откривен у {{nowrap|-{RIKEN-}-у}} у [[Јапан]]у. Ово је први елемент који је добио име по локацији у источној Азији. Елемент {{nbsp}}115 је имао предложено име московијум (симбол {{nbsp}}-{Mc}-) по локацији {{ill|ru|Обједињени институт за нуклеарна истраживања|Объединённый институт ядерных исследований|Обједињеног института за нуклеарна истраживања}} у [[Москва|Москви]] ([[Русија]]). Елемент {{nbsp}}117 имао је предложено име тенесин (симбол {{nbsp}}-{Ts}-), што се односи на државу [[Тенеси]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] која је дом {{ill|en|Национална лабораторија Оук Риџ|Oak Ridge National Laboratory|Националне лабораторије Оук Риџ}}. На крају, елемент {{nbsp}}118 имао је предложено име оганесон (симбол {{nbsp}}-{Og}-), у част руског нуклеарног физичара [[Јуриј Оганесијан|Јурија Оганесијана]] који је предводио тим који је синтетисао овај елемент.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.rsc.org/chemistryworld/2016/06/iupac-announces-proposed-new-element-names |title=IUPAC Announces Proposed New Element Names |last=Gunther |first=Matthew |work=Chemistry World |date=8. 6. 2016 |accessdate=9. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160609025431/http://www.rsc.org/chemistryworld/2016/06/iupac-announces-proposed-new-element-names |archivedate=9. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>&zwj;<ref>{{cite web |url=http://iupac.org/elements.html |title=IUPAC is naming the four new elements nihonium, moscovium, tennessine, and oganesson |publisher=[[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]] |date=8. 6. 2016 |accessdate=9. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160609025723/http://iupac.org/elements.html |archivedate=9. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>

[[Датотека:32-column periodic table-a-sr.png|мини|десно|650пupright=2.95|Периодни систем у формату с 32 {{nbsp}}колоне]]

Модерни периодни систем се некад проширује у дуги односно формат с 32 {{nbsp}}колоне, умећући елементе {{nowrap|-{f-}-блока}} из фусноте на њихову ’природну’ позицију између -{s}- {{nbsp}}и {{nowrap|-{d}- {{nbsp}}блока}}. За разлику од формата са 18 {{nbsp}}колона, овакав размештај резултује спречавањем „[сваког] прекидања у низу растућих атомских бројева”.&zwj;<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=spjcrJ0UjbsC&qpg=interruptionsPA190 |title=A Tale of 7 {{nbsp}}Elements |chapter=Element 61&mdash;Promethium |last=Scerri |first=E.Eric |publisher=Oxford University Press (USA) |place=OxfordNew York |isbn=978-0-19-539131-2 |pages=175—194 (190) |year=2013 |accessdate=27. 8. 2016 |quote=... {{nbsp}}[no] interruptions in the sequence of increasing atomic numbers...|pages=190}}</ref> Однос између {{nowrap|-{f-}-блока}} и осталих блокова периодног система такође постаје јасније видљив.&zwj;<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=rysqAAAACAAJ |title=Chemistry: An introduction |last=Newell |first=S. B. |publisher=Little, Brown and Company |place=Boston |page=196 |isbn=978-0-316-60455-0 |year=1980 |accessdate=27. 8. 2016|pages=196}}</ref>

[[Вилијам Б. Џенсен|Џенсен]] заговара формат система с 32 {{nbsp}}колоне, истичући важност чињенице да лантаноиди и актиноиди у осталим случајевима у главама ученика или студената испадају досадни, неважни елементи који се могу негде одложити и игнорисати.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Classification, Symmetry and the Periodic Table |last=Jensen |first=W. B. |journal=Computers & Mathematics with Applications |volume=12B |issue=1/2 |pages=487—510 [498] |doi=10.1016/0898-1221(86)90167-7 |year=1982}}</ref>

Упркос овим предностима, формат с 32 {{nbsp}}колоне углавном се избегава на рачун неуобичајеног правоугаоног омјера (при успоредби са омјером странице у књизи и сл.),&zwj;<ref>{{cite journal |title=Concerning electronegativity as a basic elemental property and why the periodic table is usually represented in its medium form |last=Leach |first=M. R. |journal=Foundations of Chemistry |volume=15 |issue=1 |pages=13—29 |doi=10.1007/s10698-012-9151-3|pages=13—29}}</ref> али и чињенице да су хемичари навикнути много више на модерни формат (који је увео Сиборг).&zwj;<ref name="Accommodation"/>

У току стогодишњег периода након настанка Мендељејевљевог система 1869. године, процењено је да је објављено око 700 {{nbsp}}различитих верзија периодног система.&zwj;<ref name=Scerri20>{{harvnb|Scerri|2007|p=20}}</ref> Поред најбројнијих правоугаоних варијација, обликовани су и периодни системи у неким другим форматима; најзначајнији примери укључују&zwj;{{refn|group="н."|Погледајте {{external link|url=http://www.meta-synthesis.com/webbook//35_pt/pt_database.php|name=Интернетску базу података за периодне системе}}, где се могу пронаћи разне варијанте периодног система што се тиче формата (облика).}} кружне, коцкасте, цилиндричне, квадарске, спиралне, [[Лемниската|лемнискатне]],&zwj;<ref>{{cite web |url=http://cultureofchemistry.fieldofscience.com/2009/03/weird-words-of-science-lemniscate.html |title=Weird Words of Science: Lemniscate Elemental Landscapes |publisher=Fields of Science |website=fieldofscience.com |date=22. 3. 2009 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160314120258/http://cultureofchemistry.fieldofscience.com/2009/03/weird-words-of-science-lemniscate.html |archivedate=14. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> осмоуганопризмне, пирамидалне, сферичне, троугаоне и друге верзије. Овакви алтернативни системи се најчешће развијају да би се назначила или истакла хемијска или физичка својства елемената која се у традиционалним периодним системима не могу лако уочити.&zwj;<ref name="Scerri20"/>

Популарни&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://www.independent.co.uk/news/science/the-periodic-table-top-of-the-charts-2005992.html |title=The periodic table: Top of the charts |last1=Emsely |first1=J. |last2=Sharp |first2=R. |journal=The Independent |date=21. 6. 2010 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305041716/http://www.independent.co.uk/news/science/the-periodic-table-top-of-the-charts-2005992.html |archivedate=5. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> алтернативни формат је систем [[Теодор Бенфи|Теодора Бенфија]] (1960). Елементи су размештени по непрекинутој спирали, водоник је у центру, а прелазни метали, лантаноиди и актиноиди на ’полуострвима’.&zwj;<ref>{{cite journal |last=Seaborg |first=G. |year=1964 |title=Plutonium: The Ornery Element |journal=Chemistry |volume=37 |issue=6 |pagespage=14}}</ref>

Велика већина периодних система је дводимензионална;&zwj;<ref name="emsley"/> међутим, тродимензионални системи су познати још најмање од 1862. године (пре настанка Мендељејевљевог дводимензионалног система 1869. године). Новији примери укључују Куртинову „Периодну класификацију” ({{јез-енгл|Courtines' "Periodic Classification"}}) из 1925. године,&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=65 |title=1925 Courtines' Periodic Classification |last=Leach |first=Mark R |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304185017/http://meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?pt_id=65 |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> Ринглијев „Ламина систем” ({{јез-енгл|Wringley's "Lamina System"}}) из 1949. године,&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=295 |title=1949 Wringley's Lamina System |last=Leach |first=Mark R |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160306160216/http://meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?pt_id=295 |archivedate=6. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> [[Пол-Антоан Жигер|Жигеров]] „Периодни хеликс” ({{јез-енгл|Giguère's "Periodic helix"}}) из 1965. године&zwj;<ref>{{cite book |title=Graphical Representations of the Periodic System During One Hundred Years |last=Mazurs |first=E. G. |publisher=University of Alabama Press |location=Alabama |page=111 |isbn=978-0-8173-3200-6 |year=1974|pages=111}}</ref> и Дуфорово „Периодно стабло” ({{јез-енгл|Dufour's "Periodic Tree"}}) из 1996. године.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=39 |title=1996 Dufour's Periodic Tree |last=Leach |first=Mark R |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304000631/http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=39 |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> Усудивши се отићи корак даље, [[Тимоти Стоу]] је 1989. године осмислио „Периодни систем физичара” ({{јез-енгл|Stowe's "Physicist's Periodic Table"}})&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=38 |title=1989 Physicist's Periodic Table by Timothy Stowe |last=Leach |first=Mark R |accessdate=16. 10. 2012}}</ref> који наводно представља четвородимензионални периодни систем (има три просторне димензије и боју као димензију више, мада већина система данас изгледа баш овако).&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://www.chemistryviews.org/details/ezine/1247399/At_Last_A_Definitive_Periodic_Table.html |title=At last, a definitive periodic table |last=Bradley |first=D. |journal=ChemViews Magazine |doi=10.1002/chemv.201000107 |yeardate=20. 7. 2011 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160405032957/http://www.chemistryviews.org/details/ezine/1247399/at_last_a_definitive_periodic_table.html |archivedate=5. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref>

Различити облици периодног система могу да се сматрају плодом {{nowrap|[[Хемија|хемијско]]-[[Физика|физичког]]}} континуума.&zwj;<ref>{{harvnb|Scerri|2007|pp=285—286}}</ref> Приближавајући се хемијском крају континуума, могуће је пронаћи {{nbsp}}— примера ради {{nbsp}}— {{nowrap|Рејнер-Канамов}} ’непослушни’&zwj;<ref>{{harvnb|Scerri|2007|p=285}} »unruly«</ref> „Периодни систем неорганског хемичара” ({{јез-енгл|{{nowrap|Rayner-Canham's}} 'unruly' "Inorganic Chemist's Periodic Table"}}) из 2002. године,&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?PT_id=429 |title=2002 Inorganic Chemist's Periodic Table |last=Leach |first=Mark R |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160306152048/http://meta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php?pt_id=429 |archivedate=6. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> у ком је нагласак на законитостима и узорцима те необичним хемијским односима и својствима. Близу физичког краја континуума је [[Шарл Жане|Жанеов]] „Левостепенасти периодни систем” ({{јез-енгл|Janet's "{{nowrap|Left-Step}} Periodic Table"}}) из 1928. године; овај систем има структуру која показује блискију везу с редоследом попуњавања електронских љуски и тиме [[Квантна механика|квантном механиком]].&zwj;<ref>{{cite journal |title=The role of triads in the evolution of the periodic table: Past and present |last=Scerri |first=E. |journal=Journal of Chemical Education |volume=85 |issue=4 |pages=585—589 [589] |doi=10.1021/ed085p585 |bibcode=2008JChEd..85..585S |year=2008}}</ref> Донекле сличан приступ имао је и Алпер,&zwj;<ref>{{cite journal |title=The simplified periodic table: Elements ordered by their subshells |last=Alper |first=R. |journal=The Journal of Biological Physics and Chemistry |volume=10 |issue=2 |pages=74—80 |doi=10.4024/43AL09F.jbpc.10.02 |year=2010|pages=74—80}}</ref> с тим да је његов дизајн искритиковао Скери оптужујући га за занемаривање потребе да се прикаже хемијска и физичка периодичност.&zwj;<ref name="Scerri JBPC"/> Негде у средини континуума је свеприсутни уобичајени или стандардни облик периодног система, у ком је циљ боље представити емпиријске законитости у погледу физичког стања, електричне и топлотне проводљивости те оксидационе бројеве, као и друга својства лако изводљива традиционалним техникама у хемијској лабораторији.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Supporting information: News from the periodic table {{nbsp}}– An introduction to 'Periodicity symbols, tables, and models for {{nowrap|higher-order}} valency and {{nowrap|donor–acceptor}} kinships' |last1=Bent |first1=H. A. |last2=Weinhold |first2=F. |journal=Journal of Chemical Education |volume=84 |issue=7 |pages=3—4 |doi=10.1021/ed084p1145 |year=2007|pages=3—4}}</ref> Његова популарност је, како се верује, резултат чињенице да овај формат има добар баланс одлика у погледу лакоће израде и величине, те представљања атомског реда и законитости периодичности.&zwj;<ref name="Scerri 2011"/>&zwj;<ref>{{cite journal |url=http://ericscerri.com/Michelle-Nat%20Chem.pdf |title=Table manners |last=Francl |first=M. |journal=Nature Chemistry |volume=1 |issue=2 |pages=97—98 |bibcode=2009NatCh...1...97F |doi=10.1038/nchem.183 |pmid=21378810 |date=мај 2009 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160327223604/http://www.ericscerri.com/Michelle-Nat%20Chem.pdf |archivedate=27. 3. 2016 |deadurl=no|pages=97—98}}</ref>

Једноставно пратећи електронске конфигурације, [[водоник]] (1-{s}-¹) и [[хелијум]] (1-{s}-²) требало би да се налазе у 1. {{nbsp}}и 2. {{nbsp}}групи, изнад [[литијум]]а ([-{He}-] {{nbsp}}2-{s}-¹) и [[берилијум]]а ([-{He}-] {{nbsp}}2-{s}-²).&zwj;<ref name="Gray12">{{harvnb|Gray|2009|p=12}}</ref> Међутим, такво распоређивање ова два елемента се ретко користи ван контекста електронских конфигурација. Када су [[племенити гас]]ови (тада под називом „инертни гасови”) први пут откривени {{цирка|1900. године}}, били су познати као „0. {{nbsp}}група” јер нису одражавали никакву хемијску реактивност оних елемената који су били познати у то време, а хелијум је био смештен на врху те групе зато што је делио огромну хемијску инертност која се могла видети и код других елемената ове групе. Како је група променила свој формални број, многи аутори су наставили да стављају хелијум директно изнад [[неон]]а, дакле у [[Племенити гас|18. {{nbsp}}групу]]; један од примера таквог распоређивања је и тренутни периодни систем који користи -{IUPAC}-.&zwj;<ref>{{cite web |url=http://www.iupac.org/fileadmin/user_upload/news/IUPAC_Periodic_Table-1May13.pdf |title=IUPAC Periodic Table of the Elements |publisher=IUPAC |website=iupac.org |date=1. 5. 2013 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150822234830/http://www.iupac.org/fileadmin/user_upload/news/IUPAC_Periodic_Table-1May13.pdf |archivedate=22. 8. 2015 |deadurl=yes}}</ref>

Хемијска својства водоника нису веома блиска онима алкланих метала који заузимају 1. {{nbsp}}групу, а на основу тога водоник се понекад ставља на неку другу позицију: једна од најчешћих алтернатива је [[Халоген|17. {{nbsp}}група]];&zwj;<ref name="Scerri JBPC">{{cite journal |title=Some comments on the recently proposed periodic table featuring elements ordered by their subshells |last=Scerri |first=E. |journal=Journal of Biological Physics and Chemistry |volume=12 |issue=2 |year=2012|pages=69—70 |year=2012}}</ref> један од фактора који на ово утичу је стриктно унивалентна, преовлађујуће неметална хемија водоника, док је она [[флуор]]а (елемент који се налази на врху 17. {{nbsp}}групе) стриктно унивалентна и неметална такође. Каткада, да би се показало како водоник има особине које одговарају онима и алкалних метала и халогена, овај елемент може да се нађе приказан у две колоне истовремено.&zwj;<ref>{{cite journal |title=The chemical and radioactive properties of the heavy elements |last=Seaborg |first=G. |journal=Chemical English Newspaper |volume=23 |issue=23 |year=1945|pages=2190—2193 |year=1945}}</ref> Други предлог је позиција изнад [[угљеник]]а у 14. {{nbsp}}групи: распоређен на овај начин, водоник се добро уклапа у тренд растућих законитости потенцијалних вредности јонизације и вредности електронског афинитета те не одудара много ни од законитости електронегативности (мада водоник не може да покаже тетравалентне карактеристике тежих елемената 14. {{nbsp}}групе).&zwj;<ref name="hydrogen">{{cite journal |title=The Proper Place for Hydrogen in the Periodic Table |last=Cronyn |first=M. W. |journal=Journal of Chemical Education |volume=80 |issue=8 |pages=947—951 |bibcode=2003JChEd..80..947C |doi=10.1021/ed080p947 |date=август 2003|pages=947—951}}</ref> У коначници, водоник може да се смести засебно од свих група; овакав принцип заснива се на чињеници да се опште особине водоника разликују од особина елемената из свих група: за разлику од водоника, остали елементи 1. {{nbsp}}групе показују веома јако изражена метална својства; елементи 17. {{nbsp}}групе углавном стварају соли (одакле и долази термин ''халоген''); елементи преосталих група показују мултивалентнију хемију. Други елемент 1. {{nbsp}}периоде, хелијум, такође се некада издваја из свих група и ставља на засебну позицију.&zwj;<ref>{{harvnb|Greenwood|Earnshaw|1984|pp=}}</ref> Својство које разликује хелијум од остатка племенитих гасова (иако је невероватна инертност хелијума веома близу оној неона и [[аргон]]а)&zwj;<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=IoFzgBSSCwEC |title=Modeling Marvels: Computational Anticipation of Novel Molecules |last=Lewars |first=Errol G. |publisher=Springer Science & Business Media |pages=69—71 |isbn=978-1-4020-6973-4 |yeardate=5. 12. 2008 |accessdate=19. 4. 2016|pages=69—71}}</ref> представља чињеница да у својој затвореној електронској љусци хелијум има два електрона у спољашњој електронској орбитали, док остатак племенитих гасова у овој љусци има осам електрона.<!-- Неонова електронска конфигурација је [-{He}-]2-{s}-²2-{p}-⁶, аргонова је [-{Ne}-]3-{s}-²3-{p}-⁶ итд.-->

Постоје три главне варијанте периодног система, од којих се свака разликује по саставу [[3. група хемијских елемената|3. {{nbsp}}групе]]. [[Скандијум]] и [[итријум]] се једнообразно приказују као прва два члана ове групе; разлике се јављају у одређивању осталих чланова групе.&zwj;<ref name="fly">{{cite journal |title=The Flyleaf Periodic Table |last=Clark |first=R. W. |last2=White |first2=G. D. |journal=Journal of Chemical Education |volume=85 |issue=4 |page=497 |doi=10.1021/ed085p497 |bibcode=2008JChEd..85..497C |year=2008|pages=497}}</ref>-->

Иако су [[скандијум]] и [[итријум]] увек прва два елемента 3. {{nbsp}}групе, идентитет следећа два елемента није у потпуности јединствено прихваћен. Најчешће су то [[лантан]] и [[актинијум]], а ређе [[лутецијум]] и [[лоренцијум]]. Две варијанте воде порекло из историјских тешкоћа да се лантаноиди сместе у периодни систем, те аргумената о томе где елементи {{nowrap|-{f-}-блока}} почињу а где завршавају.&zwj;<ref name="Accommodation">{{cite book |title=Handbook on the Physics and Chemistry of Rare Earths |chapter=I Accommodation of the Rare Earths in the Periodic Table: A Historical Analysis |last1=Thyssen |first1=P. |last2=Binnemans |first2=K. |editor1-last=Gschneidner Jr. |editor1-first=K. A. |editor2-last=Bünzli |editor2-first={{nowrap|J-C.}} G. |editor3-last=Vecharsky |editor3-first=B |journal=Handbook on the Physics and Chemistry of Rare Earths |publisher=Elsevier |location=Amsterdam |volume=41 |pages=1—94 [76, 80—81] |isbn=978-0-444-53590-0 |year=2011}}</ref>&zwj;{{refn|group="н."|За постојање лантаноида састав 3. {{nbsp}}групе не би био извор од икаквог посебног значаја, пошто скандијум, итријум, лантан и актинијум показују исту постепену промену у својствима као и калцијум, стронцијум, баријум и радијум у 2. {{nbsp}}групи.&zwj;<ref>{{cite book |title=Redkie zemeli s tochki zreniya stroeniya atoma |trans_title=Rare earths from the point of view of structure of atom |language=<!--руском--> |last=Hevesy |first=G. |publisher= NKhTI |location=Leningrad |type=цитирано у: Trifonov (1970). стр. {{nbsp}}188 |year=1929}}</ref>}}&zwj;{{refn|group="н."|Одвајање лантаноида од главног тела периодног система се приписује чешком хемичару [[Бохуслав Браунер|Бохуславу Браунеру]], који је 1902. године све ове елементе (почев од [[церијум]]а) сместио на једну позицију у 4. {{nbsp}}групи (испод [[циркон]]а). Овакав размештај се називао „астероидском хипотезом” ({{јез-енгл|asteroid hypothesis}}), пратећи аналогију попуњавања једне орбите у [[Сунчев систем|Соларном систему]]. Пре овога, лантаноиди су најчешће (и неуспешно) постављани кроза групе I—VIII старијег облика периодног система са 8 {{nbsp}}колона. Иако се размештаји које су правили Браунерови претходници (слични његовом систему из 1902. године) бележе још од 1895. године, он је познат по томе што је 1881. године {{nbsp}}— у писму Мендељејеву {{nbsp}}— оваквом принципу дао назив „хемија астероида” ({{јез-енгл|chemistry of asteroids}}). Други аутори су смештали све лантаноиде или у 3. {{nbsp}}групу, или у 3. {{nbsp}}и 4. {{nbsp}}групу, или у 2, 3. и 4. {{nbsp}}групу. [[Нилс Бор]] је 1922. године наставио процес одвајања смештајући лантаноиде између -{s}- {{nbsp}}и {{nowrap|-{d}- {{nbsp}}блока}}. [[Глен Т. Сиборг]] је 1949. године поново увео верзију периодног система који је данас најпознатији (лантаноиди и актиноиди се приказују као фусноте). Сиборг је прво објавио свој систем у поверљивом извештају из 1944. године. После тога је поново објавио систем 1945. године, у ''Хемијским и инжењерским вестима'' ({{јез-енгл|Chemical and Engineering News}}), а у годинама до 1949. неколико аутора је прокоментарисало овај нови систем и генерално се сложило са Сиборговим предлозима за измене. Исте године он истиче да је најбољи метод за представљање актиноида смештање истих испод главног тела система, узимајући у обзир аналогију с лантаноидима. Погледајте:

|[[Датотека:Periodic table 14CeTh form---Group 3 = Sc-Y-La-Ac.jpg|десно|x100п]]<br /><small>-{La }-{{nbsp}}и -{Ac}- испод -{Y}-</small>

Лантан и актинијум се најчешће{{^|&zwj;<ref>{{cite book |title=Holt Chemistry |last1=Myers |first1=R. T. |last2=Oldham |first2=K. B. |last3=Tocci |first3=S. |publisher=Holt, Rinehart and Winston |location=Orlando |page=130 |isbn=978-0-03-066463-2 |year=2004|pages=130}}</ref>&zwj;{{refn|group="н."|Кларк и Вајт објединили су своје колекције текстова о општој хемији да би испитали трендове заступљене у брошурним периодним системима од 1948. до 2008. године. У 35 {{nbsp}}текстова пронашли су 11 {{nbsp}}система типа {{nbsp}}-{I}-, 9 {{nbsp}}система типа {{nbsp}}-{II}- и 9 {{nbsp}}система типа {{nbsp}}-{III}-.<!-- урадити --> Током последњег {{nowrap|20-годишњег}} периода спровођења својих испитивања, пронашли су 9 {{nbsp}}система типа {{nbsp}}-{I}-, 9 {{nbsp}}система типа {{nbsp}}-{II}- и 2 {{nbsp}}система типа {{nbsp}}-{III}-. Погледајте:

* Chang (2000). ''Essential Chemistry''. Boston: {{nowrap|McGraw-Hill}}. изд. II.}}<!-- Наглашавају се сличности у периодичним законитостима идући низ 1, 2. и 3. {{nbsp}}групу на рачун дисконтинуитета у периодичним законитостима између 3. {{nbsp}}и 4. {{nbsp}}групе те „цепања” лантаноида и актиноида.--> Истиче се чињеница да је овакав одабир направљен још четрдесетих година 20. века те да се изглед периодних система ослања на електронске конфигурације елемената и појам диференцијације електрона. Конфигурације [[цезијум]]а, [[баријум]]а и лантана су (редом) [-{Xe}-] {{nbsp}}6-{s}-¹, [-{Xe}-] {{nbsp}}6-{s}-² и [-{Xe}-] {{nbsp}}5-{d}-¹ {{nbsp}}6-{s}-². Лантан тако има {{nowrap|5-{d-}-диференцирајући}} електрон и ово га смешта у „3. {{nbsp}}групу на место првог члана {{nowrap|-{d-}-блока}} за 6. {{nbsp}}периоду”.&zwj;<ref name="Jensen1982">{{cite journal |title=The Positions of Lanthanum (Actinium) and Lutetium (Lawrencium) in the Periodic Table |last=Jensen |first=William B. |journal=J. Chem. Educ |volume=59 |issue=8 |pages=634—636 |doi=10.1021/ed059p634 |year=1982 |quote=... {{nbsp}}it in group {{nbsp}}3 as the first member of the {{nowrap|''d''-block|pages=634—636}} for period {{nbsp}}6.« {{nbsp}}• {{nbsp}}»... {{nbsp}}resulting in a 4''f'' differentiating electron for lutetium and firmly establishing it as the last member of the {{nowrap|''f''-block}} for period {{nbsp}}6.« {{nbsp}}• {{nbsp}}»... {{nbsp}}"resulting in a ''d'' rather than an ''f'' differentiating electron" for lutetium and making it an "equally valid candidate"...}}</ref> Доследан низ електронских конфигурација тада може да се примети у 3. {{nbsp}}групи и чине га скандијум ([-{Ar}-] {{nbsp}}3-{d}-¹ {{nbsp}}4-{s}-²), итријум ([-{Kr}-] {{nbsp}}4-{d}-¹ {{nbsp}}5-{s}-²) и лантан ([-{Xe}-] {{nbsp}}5-{d}-¹ {{nbsp}}6-{s}-²). Како год, у 6. {{nbsp}}периоди итербијум има електронску конфигурацију [-{Xe}-] {{nbsp}}4-{f}-¹³ {{nbsp}}5-{d}-¹ {{nbsp}}6-{s}-², а лутецијум [-{Xe}-] {{nbsp}}4-{f}-¹⁴ {{nbsp}}5-{d}-¹ {{nbsp}}6-{s}-²; резултат је „добијање {{nowrap|4-{f-}-диференцирајућег}} електрона за лутецијум и основано распоређивање истог на место последњег члана {{nowrap|-{f-}-блока}} за 6. {{nbsp}}периоду”.&zwj;<ref name="Jensen1982"/><!-- Матијас је стављање лантана испод итријума описао као „грешку у периодном систему {{nbsp}}— нажалост највише заговарану од стране компаније ''-{Welsh [Sargent-Welch]}-''... {{nbsp}}(...) {{nbsp}}... {{nbsp}}тако да су је сви [остали одатле] прекопирали”.&zwj;<ref>{{cite book |title=Superconductivity, Proceedings of the Advanced Summer Study Institute |chapter=Systematics of Super Conductivity |last=Matthias |first=B. T. |editor-last=Wallace |editor-first=P. R |publisher=Gordon and Breach, Science Publishers |location=New York [McGill University, Montreal] |volume=1 |pages=225—294 [249] |year=1969 |quote=... {{nbsp}}a mistake in the periodic system—unfortunately mostly propagated by the Welsh [Sargent-Welch] Company {{nbsp}}... and {{nbsp}}... everybody copied it.}}</ref> Лавел је насупрот овоме заговарао задржавање лантана испод итријума, пружајући неколико добро познатих књига с периодним системима у којима је направљен овакав распоред као своје референце.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Response to Misapplying the periodic law |last=Lavelle |first=L. |journal=Journal of Chemical Education |volume=86 |issue=10 |pages=1187 |doi=10.1021/ed086p1187 |year=2009|pages=1187}}</ref>--> Каснијим [[Електронска спектроскопија|спектроскопским]] испитивањем откривено је да је електронска конфигурација итербијума заправо [-{Xe}-] {{nbsp}}4-{f}-¹⁴ {{nbsp}}6-{s}-². Ово је значило да и итербијум и лутецијум (лутецијум који има конфигурацију [-{Xe}-] {{nbsp}}4-{f}-¹⁴ {{nbsp}}5-{d}-¹ {{nbsp}}6-{s}-²) имају 14 {{nbsp}}{{nowrap|-{f-}-електрона}}; резултат је „добијање {{nowrap|-{''d''-}-диференцирајућег}} а не {{nowrap|-{''f''-}-диференцирајућег}} електрона” за лутецијум, што га за позицију у 3. {{nbsp}}групи испод итријума чини „једнако валидним кандидатом” као што је и лантан ([Xe] {{nbsp}}5-{d}-¹ {{nbsp}}6-{s}-²).&zwj;<ref name="Jensen1982"/> Како год, лантан има предност да буде на овом положају јер се {{nowrap|5-{d}-¹-електрон}} појављује први пут у његовој структури, док се тек трећи пут по реду јавља код лутецијума (кратко друго јављање је било код гадолинијума).&zwj;<ref name="Trifonov">{{cite book |title=Rare-earth elements and their position in the periodic system |last=Trifonov |first=D. N. |type=преведено с руског |publisher=Indian National Scientific Documentation Centre |location=New Delhi |year=1970|pages=201—202 |year=1970}}</ref>

Што се тиче хемијског понашања&zwj;<ref name="Harrington">{{cite book |title=The chemistry of the transition elements |last1=Greenwood |first1=N. N. |last2=Harrington |first2=T. J. |publisher=Clarendon Press |location=Oxford |page=50 |isbn=978-0-19-855435-6 |year=1973|pages=50}}</ref> и трендова низ 3. {{nbsp}}групу за својства као што су тачка топљења, електронегативност и јонски радијус,&zwj;<ref name="Aylward">{{cite book |title=SI chemical data |last1=Aylward |first1=G. |last2=Findlay |first2=T. |publisher=John Wiley & Sons |location=Milton, Queensland |edition=VI |isbn=978-0-470-81638-7 |year=2008}}</ref>&zwj;<ref name="Wiberg">{{cite book |last=Wiberg |first1=N. |title=Inorganic Chemistry |publisher=Academic Press |location=San Diego |page=119 |isbn=978-0-12-352651-9 |year=2001|pages=119}}</ref> скандијум, итријум, лантан и актинијум су налик својим панданима из {{nowrap|1—2}}. {{nbsp}}групе. У овој варијанти, број {{nowrap|-{f-}-електрона}} код најчешћих (тривалентних) јона елемената {{nowrap|-{f-}-блока}} доследно се поклапа с њиховим позицијама у {{nowrap|-{f-}-блоку}}.&zwj;<ref name="Wulfsberg">{{cite book |title=Encyclopedia of Inorganic Chemistry |chapter=Periodic table: Trends in the properties of the elements |last=Wulfsberg |first=G. |publisher=John Wiley & Sons |location=New York |page=3 |isbn=978-0-470-86210-0 |year=2006|pages=3}}</ref> На пример, број {{nowrap|-{f-}-електрона}} за тривалентне јоне првих трију елемената {{nowrap|-{f-}-блока}} износи 1 {{nbsp}}(-{Ce}-), 2 {{nbsp}}(-{Pr}-) и 3 {{nbsp}}(-{Nd}-).&zwj;<ref name="Cotton">{{cite book |title=Lanthanide and Actinide Chemistry |last=Cotton |first=S. |publisher=John Wiley & Sons |location=Chichester |page=150 |isbn=978-0-470-01006-8 |year=2007|pages=150}}</ref>

||[[Датотека:Periodic table 14LaAc form---Group 3 = Sc-Y-Lu-Lr.jpg|десно|x100п]]<br /><small>-{Lu }-{{nbsp}}и -{Lr}- испод -{Y}-</small>

У осталим системима, лутецијум и лоренцијум се приказују као последња два члана 3. {{nbsp}}групе.&zwj;<ref>{{cite book |title=Chemistry: The Central Science |last1=Brown |first1=T. L. |last2=LeMay Jr. |first2=H. E. |last3=Bursten |first3=B. E. |last4=Murphy |first4=C. J. |publisher=Pearson Education |location=Upper Saddle River, New Jersey |isbn=978-0-13-235848-4 |edition=XI |year=2009}}</ref>&zwj;{{refn|group="н."|За још извора са овом верзијом система ({{nowrap|Sc-Y-La-Ac}}), погледајте:

* Moore et al. (1978). ''Chemistry''. Tokyo: McGraw-Hill Kogakusha.}}<!-- Ова варијанта задржава {{nowrap|-{f-}-блок}} широк 14 {{nbsp}}колона, а лантаноиди и актиноиди се поново „цепају”. Наглашавају се сличности у периодичним законитостима између 3. {{nbsp}}групе и следећих група на рачун дисконтинуитета у периодичним законитостима између 2. {{nbsp}}и 3. {{nbsp}}групе.&zwj;{{refn|group="н."|За примере система типа {{nbsp}}-{II}-, погледајте:

* Moore (1978). ''Chemistry''. Tokyo: {{nowrap|McGraw-Hill}} Kogakusha.}} Када се ова варијанта упореди с варијантом у којој су на позицијама у питању лантан и актинијум, постоји мање очигледних изузетака од правила уобичајеног попуњавања {{nowrap|4-{f-}-орбитала}} међу члановима низа који долазе после.&zwj;<sup style="color:#002bb8;">&#91;[[#белешка|белешка]]&#93;</sup>{{anchor|белешка2}}--> Прве технике за хемијско издвајање скандијума, итријума и лутецијума ослањају се на чињеницу да су се ови елементи појављивали заједно у такозваној „итријумовој групи”, док су се лантан и актинијум појављивали заједно у „церијумовој групи”.&zwj;<ref name="Jensen1982"/> Узимајући ово у обзир, многи хемичари су се двадесетих и тридесетих година 20. века одлучивали за лутецијум наспрам лантана као један од елемената 3. {{nbsp}}групе.&zwj;{{refn|group="н."|Феномен различитих група издвајања је изазван порастом базичности с порастом радијуса и не представља фундаментални разлог који би био довољан да се [[лутецијум]] (а не [[лантан]]) смести испод [[итријум]]а. Према томе, међу 2. {{nbsp}}групом [[Земноалкални метал|земноалкалних метала]], [[магнезијум]] (мање базичан) припада „растворљивој групи”, док се [[калцијум]], [[стронцијум]] и [[баријум]] (више базични) појављују као чланови „[[амонијум карбонат]]не групе”. Без обзира на ову чињеницу, магнезијум, калцијум, стронцијум и баријум одувек се сврставају у 2. {{nbsp}}групу периодног система без поговора. Погледајте:

Неколицина аутора смешта свих тридесет лантаноида и актиноида на две позиције испод итријума (обично користећи фуснотне ознаке). У овој варијанти наглашавају се сличности у хемији 15 {{nbsp}}лантаноидних елемената ({{nowrap|La—Lu}}), можда на рачун двосмислености око питања који елементи заузимају две позиције испод итријума у 3. {{nbsp}}групи те 15 {{nbsp}}колона широког {{nowrap|-{f-}-блока}} (иако само 14 {{nbsp}}елемената може да буде у било ком од редова {{nowrap|-{f-}-блока}}).&zwj;{{refn|group="н."|За још извора са овом верзијом система ({{nowrap|Sc-Y-Ln-An}}), погледајте:

Дефиниција [[Прелазни метал|прелазног метала]] коју даје -{IUPAC}- је да је то сваки елемент чији атом има некомплетну {{nowrap|-{d-}-подљуску}} или који може да се доведе у стање катјона с некомплетном {{nowrap|-{d-}-подљуском}}.&zwj;<ref name="ReferenceA">[[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]] (1997). [http://goldbook.iupac.org/T06456.html „Transition element”]. ''Compendium of Chemical Terminology''. изд. II [''Gold Book'']. Онлајн исправљена верзија (2006&mdash;). Приступљено 7. 4. 2016.</ref> Према овој дефиницији, сви елементи у групама 3—11 су прелазни метали. {{nowrap|-{IUPAC-}-ова}} дефиниција из категорије прелазних метала искључује, дакле, елементе 12. {{nbsp}}групе, што обухвата [[цинк]], [[кадмијум]] и [[Жива|живу]].

Неки хемичари користе категорије „елемената [[d-блок|{{nowrap|-{d-}-блока}}]]” и „прелазних метала” као синониме, тиме директно укључујући елементе група 3—12 међу прелазне метале. У овом случају, елементи 12. {{nbsp}}групе се третирају као посебан случај прелазних метала код којих {{nowrap|-{d-}-електрони}} обично немају способност стварања хемијске везе. Извештај из [[2007]]. године о [[Жива(IV) флуорид|{{nowrap|жива(-{IV}-)-флуориду}}]] (-{HgF}-₄), једињењу у којем жива хипотетички користи своје {{nowrap|-{d-}-електроне}} за везивање, навело је неке научнике на излагање предлога о томе да и жива може да се третира као прелазни метал.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Mercury Is a Transition Metal: The First Experimental Evidence for HgF₄ |last1=Xuefang |first1=W. |last2=Andrews |first2=L. |last3=Riedel |first3=S. |last4=Kaupp |first4=M. |journal=Angew. Chem. Int. Ed |volume=46 |issue=44 |pages=8371—8375 |doi=10.1002/anie.200703710 |pmid=17899620 |year=2007|pages=8371—8375}}</ref> Остали научници, као на пример Џенсен,&zwj;<ref name="Jensen2008">{{cite journal |title=Is Mercury Now a Transition Element |last=Jensen |first=W. B. |journal=J. Chem. Educ |volume=85 |issue=9 |pages=1182—1183 |doi=10.1021/ed085p1182 |bibcode=2008JChEd..85.1182J |year=2008|pages=1182—1183}}</ref> истицали су чињеницу да до формације једињења као што је -{HgF}-₄ може да дође само под високо абнормалним условима; штавише, постојање истог је тренутно оспорено. Према томе, жива не може да се сматра прелазним металом ни према једној разумној интерпретацији уобичајеног значења овог термина.&zwj;<ref name="Jensen2008"/>

С друге стране, неки хемичари искључују [[3. група хемијских елемената|елементе 3. {{nbsp}}групе]] из дефиниције прелазног метала. То чине на основу тога што елементи 3. {{nbsp}}групе не формирају ниједан јон с нарочито заузетом {{nowrap|-{d-}-љуском}} и тако не одражавају нити једну од карактеристика хемије прелазних метала.&zwj;<ref>{{cite book |title=Descriptive inorganic chemistry |last1={{nowrap|Rayner-Canham}} |first1=G. |last2=Overton |first2=T |publisher=W. H. Freeman |location=New York |edition=IV |pages=484—485 |isbn=978-0-7167-8963-5|pages=|pages=484—485}}</ref> У овом случају, само елементи група 4—11 убрајају се у прелазне метале. Како год, иако елементи 3. {{nbsp}}групе показују мало карактеристичних хемијских својстава прелазних метала {{nbsp}}— исти показују значајан број карактеристичних физичких својстава (на рачун постојања у сваком атому појединог {{nowrap|-{d-}-електрона}}).&zwj;<ref name="Greenwood947">{{harvnb|Greenwood|Earnshaw|1984|p=947}}</ref>

Иако су сви до [[оганесон]]а до сада откривени, од елемената после [[хасијум]]а (елемент {{nbsp}}108) само [[коперницијум]] (елемент {{nbsp}}112) и [[флеровијум]] (елемент {{nbsp}}114) имају познате хемијске особине односно својства. Остали елементи се можда понашају другачије у односу на оно што екстраполација предвиђа, и то због [[Релативистичка квантна хемија|релативистичких]] ефеката; на пример, за флеровијум се предвиђало да ће највероватније да се одликује неким својствима која су карактеристична за племените гасове, а тренутно се исти налази смештен у [[14. група хемијских елемената|угљеникову групу]].&zwj;<ref>{{cite book |title=The Chemistry of Superheavy Elements |last=Schändel |first=M. |publisher=Kluwer Academic Publishers |location=Dordrecht |isbn=978-1-4020-1250-1 |yearpage=2003277 |pagesyear=2772003}}</ref> Новији експерименти показали су, међутим, да се флеровијум хемијски понаша попут [[Олово|олова]], што се и очекује гледајући позицију овог елемента у периодном систему.&zwj;<ref>{{harvnb|Scerri|2011|pp=142—143}}</ref>

{{периодни систем (микро)|number=120|caption=Систем са осам редова, проширен до елемента 172&zwj;<ref name="Fricke">{{cite journal |url=http://link.springer.com/article/10.1007%2FBF01172015?LI=true# |title=The continuation of the periodic table up to Z {{nbsp}}= 172 [The chemistry of superheavy elements] |last1=Fricke |first1=B. |last2=Greiner |first2=W. |last3=Waber |first3=J. T. |journal=Theoretica chimica acta |publisher={{nowrap|Springer-Verlag}} |volume=21 |issue=3 |pages=235—260 |doi=10.1007/BF01172015 |year=1971 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=http://archive.is/7v0tn |archivedate=3. 2. 2013 |deadurl=no|pages=235—260}}</ref>}}</div>

Није познато да ли ће новооткривени елементи да прате узорак тренутног периодног система као [[8. периода хемијских елемената|8. {{nbsp}}периода]] или ће додатна прилагођавања и корекције да буду неопходне. [[Глен Т. Сиборг|Сиборг]] је очекивао да ће 8. {{nbsp}}периода да прати претходно успостављени узорак у потпуности, и то тако што ће да постане део двоелементног {{nowrap|-{s-}-блока}} за елементе {{nbsp}}[[Унуненијум|119]] и [[Унбинилијум|120]], новог [[g-блок|{{nowrap|-{g-}-блока}}]] за следећих 18 {{nbsp}}елемената, те 30 {{nbsp}}додатних елемената који би били наставак на преостала три тренутна блока (-{f}-, {{nbsp}}-{d}- и {{nbsp}}{{nowrap|-{p}- {{nbsp}}блок}}) {{nbsp}}— завршавајући се елементом {{nbsp}}168 као следећим племенитим гасом.&zwj;<ref>{{cite journal |title=Superheavy Elements |last=Frazier |first=K. |journal=Science News |volume=113 |issue=15 |pages=236—238 |doi=10.2307/3963006 |jstor=3963006 |year=1978|pages=236—238}}</ref> Недавно су физичари попут [[Пека Пике|Пеке Пикеа]]<!-- финско име: Pekka Pyykkö --> износили теорије да ови додатни елементи можда неће следити [[Ауфбауев принцип|Маделунгово правило]], које предвиђа како се електронске љуске попуњавају и тиме увелико утиче на изглед тренутног периодног система. Тренутно постоји неколико конкурентних теоријских модела за одређивање положаја елемената са атомским бројем мањим од или једнаким {{nbsp}}172.&zwj;<ref>{{cite journal |title=A suggested periodic table up to Z {{nbsp}}≤ 172, based on {{nowrap|Dirac–Fock}} calculations on atoms and ions |last=Pyykkö |first=P. |journal=Physical Chemistry Chemical Physics |volume=13 |issue=1 |pages=161—168 |pmid=20967377 |doi=10.1039/c0cp01575j |bibcode=2011PCCP...13..161P |year=2011|pages=161—168}}</ref>

Број могућих елемената није познат. Веома рано мишљење које је 1911. године изнео [[Елиот Адамс]] и које је засновано на размештају елемената у сваком од хоризонталних редова периодног система било је да елементи са атомском тежином већом од 256± (што би данас било једнако елементу са атомским бројем између 99 и 100) не могу да постоје.&zwj;<ref>{{cite journal |title=A modification of the periodic table |last=Elliot |first=Q. A. |journal=[[Journal of the American Chemical Society]] |volume=33 |issue=5 |pages=684—688 [688] |doi=10.1021/ja02218a004 |year=1911}}</ref> Нешто скорија процена је да би периодни систем могао да се заврши недуго након преласка ’[[Острво стабилности|острва стабилности]]’,&zwj;<ref name=EB>{{cite web |url=http://www.britannica.com/science/transuranium-element |title=Transuranium element (chemical element) |last=Seaborg |first=G. |publisher=Encyclopædia Britannica |date=cca 2006 |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160402015755/http://www.britannica.com/science/transuranium-element |archivedate=2. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> за што се верује да ће се десити око [[Унбихексијум|елемента {{nbsp}}126]], зато што је проширивање периодних и нуклидних система ограничено протонским и неутронским [[Нуклеарна линија капи|линијама капи]]<!-- Тачност овог превода је упитна! --> ({{јез-енгл|drip lines}}).&zwj;<ref>{{cite journal |title=Shape coexistence and triaxiality in the superheavy nuclei |last1=Cwiok |first1=S. |last2=Heenen |first2={{nowrap|P-H.}} |last3=Nazarewicz |first3=W. |journal=Nature |volume=433 |issue=7027 |pages=705—709 |bibcode=2005Natur.433..705C |doi=10.1038/nature03336 |pmid=15716943 |year=2005|pages=705—709}}</ref> Други значајни предлози везано за крај периодног система укључују прекид на елементу {{nbsp}}128 који је предложио [[Џон Емсли]],&zwj;<ref name="emsley"/> прекид на елементу 137 који је предложио [[Ричард Фајнман]]&zwj;<ref name="rscend">{{cite webjournal |url=http://www.rsc.org/chemistryworld/Issues/2010/November/ColumnThecrucible.asp |title=Column: The crucible {{nbsp}}&#124; Would Element 137 Really Spell the End of the Periodic Table {{nbsp}}– Philip Ball Examines the Evidence [Chemistry World] |last=Ball |first=P. |journal=Chemistry World |publisher=[[Краљевско хемијско друштво|Royal Society of Chemistry]] |year=2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151001015055/http://www.rsc.org/chemistryworld/Issues/2010/November/ColumnThecrucible.asp |archivedate=1. 10. 2015 |deadurl=no}}</ref> те прекид на елементу 155 који је предложио [[Алберт Казан]].&zwj;<ref name="emsley"/>&zwj;{{refn|group="н."|„Karol (2002, ppстр. {{nbsp}}63)” каже да би гравитациони ефекти постали значајни када би атомски бројеви постали астрономски велики, тиме превазилазећи друге феномене нестабилности супермасивних језгара, те да [[Неутронска звезда|неутронске звезде]] (са атомским бројевима реда 10²¹) могу аргументовано да се сматрају најтежим познатим елементима у универзуму. Погледајте:

[[Боров модел атома]] ставља одређене тешкоће пред атоме са атомским бројевима већим од {{nbsp}}137 зато што би било који елемент с већим атомским бројем захтевао да {{nowrap|1-{s-}-електрони}} путују брже од величине ''-{c}-'' тј. [[Брзина светлости|брзине светлости]].&zwj;<ref>{{cite book |title=Quantum Physics of Atoms, Molecules, Solids, Nuclei and Particles |last1=Eisberg |first1=R. |last2=Resnick |first2=R. |publisher={{abbr|Wiley|John Wiley & Sons}} |year=1985}}</ref> Према томе, нерелативистички Боров модел показује се нетачним када се примени на елементе са овим или већим атомским бројем.

[[Теорија релативности|Релативистичка]] [[Пол Дирак|Диракова]] [[једначина]] такође испољава проблеме када се примени на елементе с више од 137 {{nbsp}}протона. За такве елементе, таласна функција Дираковог основног стања је осцилаторна уместо ограничене, те не постоји празнине између позитивних и негативних енергетских спектара (као у [[Клајнов парадокс|Клајновом парадоксу]]).&zwj;<ref>
{{cite book |title=Relativistic Quantum Mechanics |last1=Bjorken |first1=J. D. |last2=Drell |first2=S. D. |publisher={{nowrap|McGraw-Hill}} |year=1964}}</ref> Тачнији прорачуни, узимајући у обзир ефекте ограничене величине језгра, указују на то да енергија везивања прво прелази лимит за елементе с више од 173 {{nbsp}}протона. За теже елементе, ако унутрашња орбитала (1-{s}-) није попуњена, [[електрично поље]] језгра вукло би електроне из [[вакуум]]а, што би даље резултовало у [[Позитронска емисија|спонтаној емисији позитрона]];&zwj;<ref>Погледајте и референце у следећем извору поред самог примарног извора:

Неколико различитих облика периодног система навело је на постављање питања да ли постоји оптимални или дефинитивни облик периодног система. Сматра се да одговор на ово питање зависи од тога да ли је хемијска периодичност уочена као појава међу елементима заправо стопостотно истинита, ефективно уткана у [[Свемир|универзум]], или је пак ова периодичност само производ субјективне људске интерпретације, условљене околностима, веровањима и склоностима људских посматрача. Објективни фундамент хемијске периодичности дао би одговоре и на питања позиције за водоник и хелијум, као и састав 3. {{nbsp}}групе. Таква темељна истина, уколико постоји, верује се да још увек није откривена. Све док се ово откриће не догоди, многи различити облици периодног система могу да се сматрају варијацијама схватања хемијске периодичности, при чему ће заговарачи сваке да истражују и стављају нагласак на различите аспекте, својства, перспективе и односе елемената.&zwj;{{refn|group="н."|[[Ерик Скери|Скери]], један од најистакнутијих овлашћених за дословно ’писање историје’ периодног система,&zwj;<ref>{{cite journal |url=https://www.newscientist.com/article/mg21929291-200-an-elementary-history-lesson/ |title=An elementary history lesson |last=Sella |first=Andrea |journal=New Scientist |issue=2929 [51] |date=7. 8. 2013 |accessdate=17. 6. 2017}}</ref> фаворизовао је концепт оптималног облика периодног система, али недавно је променио своје мишљење и сада подржава вредност плуралитета периодних система.<ref>{{cite Погледајтеweb |url=http://ericscerri23.blogspot.com.au/2013/08/0-0-1-16-77-ucla-2-1-92-14.html |title=Is there an optimal periodic table and other bigger questions in the philosophy of science |last=Scerri |first=Eric |publisher=Eric Scerri |website=ericscerri23.blogspot.com.au |date=9. 8. 2013 |accessdate=17. 6. 2017 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170613022703/http://ericscerri23.blogspot.com.au/2013/08/0-0-1-16-77-ucla-2-1-92-14.html |archive-date=13. 6. 2017 |deadurl=no}}</ref>}}

<div style="margin-left:3em;font-size:90%;"><hr>{{anchor|белешка}}[[#белешка2|Белешка]]: За периодне системе с лантаном и актинијумом односно с лутецијумом и лоренцијумом, у следећим двема табелама дата је успоредба идеализованог броја {{nowrap|-{f-}-електрона}} за елементе 6. {{nbsp}}и 7. {{nbsp}}периоде у {{nowrap|-{f-}-блоку}} с њиховим стварним бројем {{nowrap|-{f-}-електрона}}. Постоји 20 {{nbsp}}неправилности у првој табели наспрам 9 {{nbsp}}неправилности у другој.<br />

| '''6. {{nbsp}}периода''' || '''-{Ce}-'''|| '''-{Pr}-''' || '''-{Nd}-''' || '''-{Pm}-''' || '''-{Sm}-''' || '''-{Eu}-''' || '''-{Gd}-''' || '''-{Tb}-''' || '''-{Dy}-''' || '''-{Ho}-''' || '''-{Er}-''' || '''-{Tm}-''' || '''-{Yb}-''' || '''-{Lu}-'''

| '''7. {{nbsp}}периода''' || '''-{Th}-'''|| '''-{Pa}-'''|| '''-{U}-'''|| '''-{Np}-'''|| '''-{Pu}-'''|| '''-{Am}-'''|| '''-{Cm}-'''|| '''-{Bk}-'''|| '''-{Cf}-'''|| '''-{Es}-'''|| '''-{Fm}-'''|| '''-{Md}-'''|| '''-{No}-'''|| '''-{Lr}-'''

'''ТАБЕЛА 2: Периодни систем с 3. {{nbsp}}групом коју чине -{Sc}- и -{Y}- те -{Lu}- и -{Lr}- [{{nowrap|-{f-}-блок}} с приказаним електронским конфигурацијама]'''

(светлосива позадина {{nbsp}}= поклапање са идеализованим бројем {{nowrap|-{f-}-електрона}}; тамносива позадина {{nbsp}}= неправилност)

| '''6. {{nbsp}}периода''' || '''-{La}-'''|| '''-{Ce}-'''|| '''-{Pr}-''' || '''-{Nd}-''' || '''-{Pm}-''' || '''-{Sm}-''' || '''-{Eu}-''' || '''-{Gd}-''' || '''-{Tb}-''' || '''-{Dy}-''' || '''-{Ho}-''' || '''-{Er}-''' || '''-{Tm}-''' || '''-{Yb}-'''

| '''7. {{nbsp}}периода''' || '''-{Ac}-''' || '''-{Th}-'''|| '''-{Pa}-'''|| '''-{U}-'''|| '''-{Np}-'''|| '''-{Pu}-'''|| '''-{Am}-'''|| '''-{Cm}-'''|| '''-{Bk}-'''|| '''-{Cf}-'''|| '''-{Es}-'''|| '''-{Fm}-'''|| '''-{Md}-'''|| '''-{No}-'''

: {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books/about/The_Ingredients.html?id=xDRoQgAACAAJ |title=The Ingredients: A Guided Tour of the Elements |last=Ball |first=P. |location=Oxford |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-284100-1 |year=2002 |accessdate=19. 4. 2016}}

: {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books/about/Chemistry.html?id=ns1dRwAACAAJ |title=Chemistry |last=Chang |first=R. |publisher={{nowrap|McGraw-Hill}} Higher Education |location=New York |edition=VII |isbn=978-0-19-284100-1 |year=2002 |accessdate=19. 4. 2016}}

: {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=XrjX_rbkg-0C |title=The Elements: A Visual Exploration of Every Known Atom in the Universe |last=Gray |first=T. |publisher=Black Dog & Leventhal Publishers |location=New York |isbn=978-1-57912-814-2 |year=2009 |accessdate=19. 4. 2016}}

: {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books/about/Chemistry_of_the_Elements.html?id=EvTI-ouH3SsC |title=Chemistry of the Elements |last1=Greenwood |first1=N. N. |last2=Earnshaw |first2=A. |publisher=Pergamon Press |place=Oxford |isbn=978-0-08-022057-4 |year=1984 |accessdate=19. 4. 2016}}

: {{cite book |ref=harv |url=http://www.alibris.com/Inorganic-Chemistry-Principles-of-Structure-and-Reactivity-James-E-Huheey/book/3239205 |title=Principles of structure and reactivity |last1=Huheey |first1=J. E. |last2=Keiter |first2=E. A. |last3=Keiter |first3=R. L. |publisher=Harper Collins College Publishers |location=New York |edition=IV |isbn=978-0-06-042995-9 |year=1997 |accessdate=19. 4. 2016}}

: {{cite book |ref=harv |url=http://www.amazon.com/Chemistry-For-Dummies-John-Moore/dp/1118007301 |title=Chemistry For Dummies |last=Moore |first=J. |publisher=Wiley Publications |location=New York |edition=I |isbn=978-0-7645-5430-8 |year=2003 |accessdate=19. 4. 2016|pages=111}}

: {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books/about/The_Periodic_Table.html?id=yPtSszJMOO0C |title=The periodic table: Its story and its significance |last=Scerri |first=E. |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=978-0-19-530573-9 |year=2007 |accessdate=19. 4. 2016}}

: {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books/about/The_Periodic_Table_A_Very_Short_Introduc.html?id=dXepGFYbvukC |title=The periodic table: A very short introduction |last=Scerri |first=E. |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=978-0-19-958249-5 |year=2011 |accessdate=19. 4. 2016}}

: {{cite book |ref=harv |url=https://books.google.com/books?id=tF0vAQAAMAAJ |title=The Development of the Periodic Law |last=Venable |first=F. P. |publisher=Chemical Publishing Company |location=Easton, Pennsylvania |year=1896 |accessdate=19. 4. 2016}}

* {{cite web |url=http://www.ptableperiodicvideos.com |title={{nowrap|Dynamic/}}InteractiveThe Periodic Table of Videos |last=DayahHaran |first=MB |publisher=PtableUniversity of Nottingham |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/2016031618223620160304043827/http://ptablewww.periodicvideos.com/ |archivedate=164. 3. 2016 |deadurl=no}}

* {{cite web |url=http://www.periodicvideoswebelements.com |title=WebElements: The Periodic Table ofon Videosthe Web |last=HaranWinter |first=BM |publisher=University of NottinghamSheffield |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/2016030404382720160411090733/httphttps://www.periodicvideoswebelements.com/ |archivedate=411. 34. 2016 |deadurl=no}}

* {{cite web |url=http://www.webelementsmeta-synthesis.com/webbook//35_pt/pt_database.php |title=WebElements: The PeriodicInternet TableDatabase onof thePeriodic WebTables |last=WinterLeach |first=M. R |publisher=University of Sheffield{{nowrap|Meta-Synthesis}} |accessdate=19. 4. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/2016041109073320160324070522/httpshttp://www.webelementsmeta-synthesis.com/webbook/35_pt/pt_database.php |archivedate=1124. 43. 2016 |deadurl=no}}

* [http://chemistry.about.com/od/periodictables/a/10-Periodic-Table-Facts.htm 10 {{nbsp}}чињеница о периодном систему елемената]

* [http://cheezburger.com/601093/funny-memes-periodic-table-elements-characters 108 {{nbsp}}хемијских елемената анимираних у занимљиве ликове &#91;-{CHEEZburger}-&#93;]