Насељавање Срба на Балканско полуострво — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 25:
које су у саставу [[Хрватска|Хрватске]].
 
Најсевернија приморска област коју су населили Срби била је [[Паганија|НеретвљанскаНеретљанска кнежевина]] од Цетине до [[Неретва|Неретве]] са [[Острво|острвима]] [[Hvar (ostrvo)|Хвар]], [[Брач]], [[Корчула (острво)|Корчула]] и [[Мљет]]. Од Неретве до [[Дубровник]]а простирало се [[Захумље]], док се од Дубровника до [[Бока Которска|Бока которске]] простирала [[Травунија]] са [[Конавли|Конављем]], док је [[Југ|најјужнија]] област насељена [[Срби]]ма [[Дукља]] од [[Котор]]а до Бојане. Границу приморских области према унутрашњости чинила је вододелница Дунава (односно [[Црно море|Црног мора]]) и [[Јадранско море|Јадранског мора]]. У унутрашњости се простирала област коју [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенит]] назива [[Србија (област)|Србија]] која се простирала између долина [[врбас (ријека)|река Врбаса]] и [[Ибар|Ибра]] и у њеном саставу налази се [[Босна]].
Податке о пореклу Хрвата и Срба и њиховом доласку на Балканско полуострво, осим домаћих хроника сумњивог порекла и садржаја доноси још само византијски цар Константин Порфирогенит у свом делу „О Управљању царством“ лат. De administrando imperio писаног средином X века. На основу података и легенди које износи Порфирогенит може се закључити да су Срби и Хрвати са подручја некадашње Источне Немачке, Пољске и севера Чешке стигли на Балканско полуострво током владавине цара Ираклија (610—641), прецизније у њеној другој половини односно након комбиноване опсаде Цариграда 626. године.