Едвард VIII — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 36:
[[Датотека:Edward VIII boy.jpg|мини|лево|200п|''Едвард VIII као дечак'']]
 
Едвардови родитељи били су искључени из синовљевог образовања, које је било поверавано разним гувернантама, као што је био обичај међу ондашњом [[аристократија|аристократијом]]. Као што је било уобичајено међу мушким члановима британске краљевске породице, принц Едвард је завршио војну школу. Када је избио [[Први светски рат]], двадесетогодишњи краљевић је био квалифокован за служење војске, па јој се и придружио.{{sfn|Windsor||pp=106–107}}{{sfn|Ziegler||pp=48–50}} Његове жеље да учествује у отвореним сукобима нису узимане у обзир због страха од реакција у случају отмице престолонаследника.{{sfn|Roberts||ppp=41}}{{sfn|Windsor||ppp=109}} Едвард често није обраћао пажњеу на ове забране, због чега је међу ветеранима након рата био веома популаран. Године [[1918]]. завршио је обуку и добио дозволу за управљање војним [[авион]]ом.
 
По завршетку рата почео је да преузима неке од очевих дужности и тако се припремао за своју будућу улогу [[краљ]]а. Ишао је на турнеје широм [[Британска империја|Британског царства]] и стекао велику популарност, иако су се већ тада могле осетити његове будуће националистичке замисли. На врхунцу своје популарности био је модна икона и најфотографисанија особа на свету.<ref>{{citation |last=Broad |first=Lewis |title=The Abdication: Twenty-five Years After. A Re-appraisal |year=1961|publisher=Frederick Muller Ltd |location=London |pages=4-5}}</ref>
 
Године [[1930]]. добио је властиту резиденцију ван [[Бакингемска палата|Бакингемске палате]]. Имао је везе са неколико уданих жена, а последња од њих, глумица Милдред Харис, упознала га је са Американком [[Волис Симпсон, војвоткиња од Виндзора|Волис Симпсон]]. Везу са Волис започео је још током њеног другог брака, који је недуго затим завршио разводом, баш као и први. Његови родитељи нису били задовољни овим начином Едвардовог живота, а Волис је цела краљевска породица гледала са презиром и неповерењем. Едвардова веза са Волис, упркос неодобравању целе породице, је напредовала и пар се све више зближавао.
Ред 46:
Краљ [[Џорџ V]] умро је [[20. јануар]]а [[1936]]. године и круна је аутоматски припала Едварду, који је у тренутку очеве смрти постао краљ Едвард VIII. На Едвардов пад популарности међу политичарима није утицала само напредујућа веза са Волис, већ и његово уплитање у политику и критиковање владе због њеног неуспеха у осигуравању животних средстава за незапослене рударе у Велсу. Сматра се да је Едвард погрешно схватио своју улогу [[уставна монархија|уставног монарха]] и да је желео активно да учествује у вођењу државе, што су чланови владе гледали са негодовањем. Поред тога, Едвард је по доласку на трон прекршио бројне краљевске традиције. [[Ирци|Ирац]] Џорџ Ендру Макнам покушао је да изврши [[atentat|атентат]] на Едварда [[16. јул]]а 1936. године, али без успеха. Макнам је на суду тврдио да је неуспели атентат спровео помоћу британске контраобавештајне и безбедносне агенције [[MI5]].<ref name="urlThe plot thickens | Politics | The Guardian">{{cite web | url = http://www.guardian.co.uk/g2/story/0,3604,867861,00.html | title = The plot thickens &#124; Politics &#124; The Guardian | format = | work = | accessdate = 14. 2. 2011.}}</ref>
[[Датотека:Edward abdication.png|мини|десно|200п|''Документ о адикацији Едварда VIII'']]
Упркос непопуларности међу члановима владе, Едвард је задржао велику подршку у народу све до објављивања његових намера да ожени Волис Симпсон након што њен развод буде озакоњен. Међутим, Едвардов премијер, Станли Болдвин, упозорио је краља да народ неће прихватити Волис као краљицу, будући да је она Американка чија два развода није признавала [[Црква Енглеске|Англиканска црква]], чији је Едвард био врховни поглавар.{{sfn|Windsor||pp=330-331}} Едвард је затим предложио [[морганатски брак]], према којем би Едвард остао краљ, а Волис не би постала краљица, нити би Едварда могла наследити деца рођена из њиховог брака. Ова опција је такође одбијена.{{sfn|Windsor||ppp=346}} Премијер Болдвин је затим краљу представио три опције: да заборави на идеју о браку са Волис, да је ожени против жеља својих министара, или да [[абдикација|абдицира]].{{sfn|Windsor||pp=354-355}} Едвард је изабрао трећу опцију.{{sfn|Windsor||ppp=387}}
 
== После владавине ==
 
Едвард је потписао документе којима је потврдио своју абдикацију [[10. децембар|10. децембра]] [[1936]]. у присутности тројице браће. Његова посљедња одлука као краља било је давање „''краљевског пристанка''“ на објављивање акта о његовој абдикацији. Све [[Крунске земље Комонвелта]] признале су овај документ истог дана када је потписан, осим [[Ирска|Ирске]], па је законски, Едвард остао краљ Ирске до [[11. децембар|11. децембра]] 1936. године. Недуго након абдикације Едвард се појавио уживо на телевизији, где је представљен као принц Едвард, а своју одлуку о напуштању дужности монарха објаснио је рекавши да би то било немогуће без подршке жене коју воли.<ref name="urlwww.royal.gov.uk">{{cite web | url = http://www.royal.gov.uk/pdf/edwardviii.pdf | title = Broadcast after his abdication, 11&nbsp; December 1936 | format = | work = | accessdate = 14. 2. 2011.}}</ref> У тренутку његове абдикације круна је прешла на главу најстаријег од троје његове млађе браће, [[Џорџ VI|Џорџа VI]], чија је кћерка [[Елизабета II|Елизабета]] постала пресумирана наследница.
 
=== Нова титула и брак ===
Ред 62:
Године [[1937]]., пред сами почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]], војвода и војвоткиња од Виндзора били су у посети [[Трећи рајх|Немачкој]] и [[Адолф Хитлер|Адолфу Хитлеру]], упркос негодовању британске владе. Током ове посете Едвард је нацистички салутирао Хитлеру{{sfn|Donaldson||pp=331–332}}. Након ове контроверзне посете [[нацизам|нацистичком]] вођи, војводски пар се вратио у Француску, одакле су [[1939]]. године враћени у Британију.
[[Датотека:Windsors_meet_Adolf_Hitler_1937.jpg|мини|лево|300п|''Виндзори са Адолфом Хитлером 1937.'']]
Године [[1940]]. немачки велепосланик у [[Хаг]]у тврдио је да је војвода од Виндзора издао британске планове о одбрани Белгије.{{sfn|Bradford||ppp=434}} Након немачке [[Битка за Француску|инвазије на југ Француске]], Едвард и Волис су се склонили у [[Португалија|Португалији]]. Премијер [[Винстон Черчил]] запретио је војводи од Виндзора војном тужбом уколико се не врати на тло [[Комонвелт]]а.{{sfn|Bloch||ppp=93}} Едвард је затим пресељен на [[Бахаме]] и ту постављен за гувернера. Бахаме је називао трећеразредном британском колонијом, мада се трудио да помогне његовом сиромашном становништву.{{sfn|Bloch||ppp=364}}
 
Едвардови савременици веровали су да је он преферисао [[фашизам]] уместо [[комунизам|комунизма]], као и да је подржавао алијансу са Немачком. Хитлер је Едварда сматрао пријатељем његове идеологије [[Нацизам|нацизма]] и нацистичког државног уређења, а Едвардову абдикацију називао је својим великим губитком.{{sfn|Ziegler||ppp=392}} Многи историчари сматрају да је Хитлер био спреман да врати Едварда на британски трон уколико му се укаже прилика, па на тај начин да уведе фашизам у [[Уједињено Краљевство]]. Распрострањено је веровање да је Едвард, а поготово неопопуларна Волис, био склон фашизму још много пре избијања рата, као и да су послани на Бахаме како би се онемогућило њихово фашистичко деловање у Британији. Сам Черчил је веровао да војвода од Виндзора представља опасност по своја бивша краљевства. Након рата Едвард је у својим мемоарима признао да га је фасцинирала ондашња [[Немачка]], али је порицао своје тежње ка нацизму, а Хитлера је описао као смешну фигуру предраматичног смисла за изражавање и превеликим очекивањима.<ref>Love conquers all in Books and Bookmen, vol. 20 (1974),. ppстр. 50.</ref>
 
== Последње године и смрт ==
Ред 129:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Спољашње везе ==