Ислам у Србији — разлика између измена

Стварањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] ([[1918]]) наставиле су да паралелно постоје две исламске верске заједнице: једна за Србију, Македонију и Црну Гору, на чијем челу је муфтија са седиштем у Београду; и друга за подручје Босне и Херцеговине, Хрватске, Славоније, Словеније и Далмације, којом управља реис-ул-улема у Сарајеву.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>

 

Јединство исламске верске заједнице у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] установљено је Законом о Исламској верској заједници (ИВЗ) из [[1930]]. године, чији темељни став гласи: »Сви муслимани у Краљевим Југославији сачињавају једну самосталну Исламску верску заједницу под реис-ул-улемом као врховним верским старешином.« Седиште реис-ул-улеме премештено је у престоницу Београд. Међутим, подвојеност југословенских муслимана није нестала спроведеном централизаеијом. Напротив, остала је видљива у структури органа верске управе, јер су створена два меџлиса, два вакуфска већа и две вакуфске дирекције, са седиштима у Сарајеву и Скопљу.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>