Вуканово јеванђеље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Враћена ревизија 1222561 корисника Александар (Разговор)
Већина аутора сматра да није ријеч о топониму, већ пећини
Ред 1:
[[Слика:78_1.jpg|оквир|десно|Вуканово јеванђеље]]
 
'''Вуканово јеванђеље''' је, уз [[Мирослављево јеванђеље]], најзначајнији споменик [[Срби|српске]] писмености с краја XII стољећа. Рукопис је настао у [[Пећ]]и,"пећи „кодкод града Раса“, посљедњих година XII вијека. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља“ (апракоса). Иако је назив ''Вуканово јеванђеље'' одомаћен, јеванђелистар је, по свему судећи, настао по наруџби [[Вукан Немањић|Вукановог]] брата, [[Стефан Првовенчани|Стефана Немањића]], још за живота [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је по брисаном, радираном мјесту, па се претпоставка да је ту био означен Стефан чини могућом. У прилог те претпоставке говори и наставак записа у ком се говори о Вукановој побједи над Стефаном (1202. год.), „али таквим тоном који искључује Вукана као наручиоца рукописа“.
 
Палеографске и филолошке анализе указују на то да су у раду на рукопису учествовала четири, односно пет писара (пети као коректор). Док прва три писара (међу којима је и главни писар, старац Симеон) припадају традицији [[Рашка|рашке]] писарске школе, рукопис четвртог писара одаје трагове утицаја латинске културе и образовања, па се као и коректор, овај писар сматра представником [[Зета|зетске]] писарске школе.