Текстура — разлика између измена

Док је [[визуелна перцепција]] линије и површине , иако мање директна од тактилне, поузданија од ње, и лакша за тумачење у свести, дотле је тактилна перцепција за схватање текстуре од примарног значаја. То се одражава и у говорном језику. Речи које симболишу текстуралне појаве означавају тактилне осећаје. Појмови гладак и рапав спонтано се у свести везују за чуло додира. Ово не значи да нас и [[чуло вида]] не може, посредством светлости,известити о томе да ли је неки предмет гладак или рапав. Визуелна слика текстуре је чак комплетниија, јер су чисто тактилним особинама глаткоће и рапавости придодате и особине које је [[светлост]] изазвала и додала тактилним појавама површине. Тако се под утицајем светлости нека површина перципиране само као глатка или рапава , него и као мат или сјајна.

Услед тога '''две основне групе текстура''' : '''глатке и рапаве''' , деле се на још по две.

'''Велика актуелност вештачких текстура у [[архитектура|архитектури]]''' и примењеној уметности је вероватно последица продора пластичних маса ,које у човековом животу заузимају све више места и замењују материјале, којима се човек све до скора служио,а које су по структури своје грађе увек богате и разнолике , па пружају оку комплетан визуелни доживлјај доживљај, анимирајући, активирају и радњу . [[пластика|Пластичне]] материје су, насупрот томе, по природи аморфне ,неиздиференциране,сиромашне и за око досадне и пасивизирајуће,негативног дејства на визију па услед тога и на психу. Спас се тражи у текстури и [[боја|боји]]. Оне треба да надокнаде природне визуелне недостатке [[материјал|вештачких материјала]].