Вилијам Шекспир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 56:
Постоје четири периода у Шекспировој стваралачкој каријери<ref>-{Dowden, Edward (1881). Shakspere. New York: Appleton & Co., 48–9. OCLC 8164385}-</ref>. До [[1590]]. писао је углавном комедије под утицајем римских и италијанских узора и историјске драме базиране на народној традицији. Други период је почео око [[1595]]. са трагедијом [[Ромео и Јулија]] и завршио се [[1599]]. са [[Јулије Цезар (драма)|Јулијем Цезаром]]. Током овог периода, написао је оно што се сматра његовим најбољим делима. Од отприлике [[1600]]. до [[1608]]. Шекспир је углавном писао само трагедије и овај период се назива његовим „трагичним периодом“. Од [[1608]]. до [[1613]]. писао је трагикомедије које се још зову и романсе.
Прва забележена дела су [[Ричард III (драма)|Ричард III]] и три прва дела [[Хенри (драма)|Хенрија VI]], које су написане почетком деведесетих година 16. века. Веома је тешко одредити тачан датум настанка Шекспирових комада<ref>-{Frye, 9.}-</ref><ref>-{Honan, 166.}-</ref>. Стручњаци сматрају да [[Тит Андроник (драма)|Тит Андроник]], [[Комедија неспоразума]], [[Укроћена горопад]] и [[Два племића из Вероне]] такође припадају овом периоду<ref>-{Schoenbaum, Compact, 159–61.}-</ref><ref>-{Frye, 9.}-</ref>. Његове историјске драме које су доста црпле теме из „Хронике Енглеске, Шкотске и Ирске“ аутора [[Рафаел Холинсхед|Рафаела Холинсхеда]] из 1587<ref>-{Dutton, Richard; and Jean Howard (2003). A Companion to Shakespeare's Works: The Histories. Oxford: Blackwell, 147. ISBN 0631226338.}-</ref>, драматизују корумпирану владавину и тумаче се као оправдање порекла династије Тјудор<ref>-{Ribner, Irving (2005). The English History Play in the Age of Shakespeare. London; New York: Routledge, 154–155. ISBN 0415353149.}-</ref>. Композиција ових дела је била под утицајем елизабетанских драматурга, нарочито Томаса Кида и Кристофера Марлоуа, као и средњовековном драмом и Сенекиним позоришним делима<ref>-{Frye, 105.}-</ref><ref>-{Ribner, 67.}-</ref><ref>-{Cheney, Patrick Gerard (2004). The Cambridge Companion to Christopher Marlowe. Cambridge: Cambridge University Press, 100. ISBN 0521527341.}-</ref>. Комедија неспоразума је базирана на класичним моделима, док се извори за Укроћену горопад нису нашли, иако је повезана са другом, истоименом драмом и могуће је да је настала на основу народне приче<ref>-{Honan, 136.}-</ref><ref>-{Schoenbaum, Compact, 166.}-</ref>. Као и Два племића из Вероне, у којој се појављују два пријатеља која одобравају силовање<ref>-{Frye, 91.}-</ref><ref>-{Honan 116–117.}-</ref><ref>-{Werner, Sarah (2001). Shakespeare and Feminist Performance. London; New York: Routledge, 96–100. ISBN 0415227291.}-</ref>, такође и прича о укроћењу независног женског духа од стране мушкарца понекад забрињава модерне критичаре и редитеље<ref>-{Friedman, Michael D (2006). "'I'm not a feminist director but...': Recent Feminist Productions of The Taming of the Shrew," in Acts of Criticism: Performance Matters in Shakespeare and his Contemporaries: Essays in Honor of James P. Lusardi. Paul Nelsen and June Schlueter (eds.). New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press, 159. ISBN 0838640591.}-</ref>.
Шекспирове ране класичне и комедије под италијанским утицајем са дуплим заплетима и јасним комичним секвенцама биле су претходница романтичној атмосфери његових најбољих комедија<ref>-{Ackroyd, 235.}-</ref>. Сан летње ноћи је домишљата мешавина љубавне приче, магије, и комичних сцена у којима учествују људи из нижих слојева<ref>-{Wood, 161–162.}-</ref>. Шекспирова следећа комедија, Венецијански трговац, садржи портрет осветољубивог позајмљивача новца, Јеврејина Шајлока, која представља сведочење о елизабетанској ери, али која у исто време модерној публици може изгледати расистичка<ref>-{Wood, 205–206.}-</ref><ref>-{Honan 258.}-</ref>. Домишљатост и игре речи у „Много буке ни око чега“<ref>-{Ackroyd, 359.}-</ref>, шармантна рурална сцена у „Како вам драго“, и живописно проводаџисање у „Богојављенској ноћи“ заокружују Шекспиров циклус великих комедија<ref>-{Ackroyd, 362–383.}-</ref>.
Након лирског „Ричарда II“, написаног готово у потпуности у стиху, Шекспир уводи прозну комедију у историјске драме у касним деведесетим 16. века (Хенри IV, први и други део и Хенри V). Његови ликови постају комплекснији и осећајнији, комичне и озбиљне сцене се смењују, проза и поезија такође, чиме постиже наративну разноврсност свог зрелог доба<ref>-{Shapiro, 150.}-</ref><ref>-{Gibbons, Brian (1993). Shakespeare and Multiplicity. Cambridge: Cambridge University Press, 1. ISBN 0521444063.}-</ref><ref>-{Ackroyd, 356.}-</ref>. Овај период почиње и завршава се са две трагедије: „Ромео и Јулија“<ref>-{Wood, 161.}-</ref><ref>-{Honan, 206.}-</ref>, чувена романтична трагедија и „Јулије Цезар“, базирана на преводу Плутархових Паралелних живота из 1579, који је урадио сир Томас Норт, и којом је увео нову врсту драме<ref>-{Ackroyd, 353, 358.}-</ref><ref>-{Shapiro, 151–153.}--{}-</ref>.
Линија 82 ⟶ 85:
# [[Млетачки трговац]] (-{The Merchant of Venice}-; 1595)
# Укроћена горопад (-{The Taming of the Shrew}-; 1596)
# Много вике ни око чега (-{Much Ado About Nothing}-; 1599)
# Веселе жене виндсорске (-{The Merry Wives of Windsor}-; 1599)
# Богојављенска ноћ (-{Twelfth Night}-; 1599—1600)
| |||