Вилијам Шекспир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
Након 1606-7. године, Шекспир је написао нешто мање позоришних комада и ниједан од тих комада му није био приписан након 1613.<ref>-{Schoenbaum, Compact, 279.}-</ref>. Његова последња три комада била су колаборације, вероватно са [[Џон Флечер|Џоном Флечером]]<ref>-{Honan, 375–78.}-</ref>, који гаје наследио на месту драматурга у позоришту Краљеви људи<ref>-{Schoenbaum, Compact, 276.}-</ref>. Роу је био први биограф који је одбацио традиционално мишљење да се Шекспир повукао у Стратфорд неколико година пре своје смрти<ref>-{Ackroyd, 476.}-</ref>, али повлачење од било каквог рада у то доба је била права реткост<ref>-{Honan, 382–83.}-</ref>, и Шекспир је наставио да и даље одлази повремено у Лондон<ref>-{Ackroyd, 476.}-</ref>. Године 1612. позван је на суд у својству сведока у процесу бракоразводне парнице Монтжојеве кћерке, Мери<ref>-{Honan, 326.}-</ref><ref>-{Ackroyd, 462–464.}-</ref>. У марту 1613. године, купио је кућу у парохији Блекфријарс<ref>-{Schoenbaum, Compact, 272–274.}-</ref>, а од новембра 1614. био је у Лондону неколико недеља са својим зетом, [[Џон Хол|Џоном Холом]]<ref>-{Honan, 387.}-</ref>
 
Шекспир је умро [[23. април]]а [[1616]].<ref>-{Schoenbaum, Compact, 25, 296.}-</ref> за собом оставио своју жену и две кћерке. Сузана се удала за доктора Џона Хола, 1607.<ref>-{Schoenbaum, Compact, 287.}-</ref> године, а Џудит за Томаса Кинија, винара, два месеца пре него што је Шекспир умро<ref>-{Schoenbaum, Compact, 292, 294.}-</ref>.
 
У свом тестаменту, Шекспир је оставио велики део свог имања својој старијој кћерци, Сузани<ref>-{Schoenbaum, Compact, 304.}-</ref>. Услов је био да га она пренесе на свог прворођеног сина<ref>-{Honan, 395–96.}-</ref>. Кинијеви су имали троје деце и сво троје је умрло<ref>-{Chambers, William Shakespeare, Vol 2: 8, 11, 104.}-</ref><ref>-{Schoenbaum, Compact, 296.}-</ref>. Холови су имали једну кћерку, Елизабет, која се удала два пута али је умрла без деце 1670. године, чиме се директна линија Шекспирових угасила<ref>-{Chambers, William Shakespeare, Vol 2: 7, 9, 13.}-</ref><ref>-{Schoenbaum, Compact, 289, 318–19.}-</ref>. Шекспиров тестамент скоро да и не помиње његову жену, Ану, која је вероватно имала право на трећину наследства.