Спарта — разлика између измена

Хелоти су припадали најнижем друштвеном слоју у Античкој Спарти. Добили су своје име од града Хелос, чије је становнике Спарта међу првима поробила. Хелоти нису били типични приватни [[ропство|робови]] као у осталим деловима хеленског света{{sfn|Whitby|2002|p=191}}, него државни робови и о њима је искључиво водила рачуна спартанска држава. Нису могли приватно да се купе или продају, пошто су били у власништву Спарте и њихов статус се може упоредити са средњовековним кметовима. Њихово порекло није апсолутно дефинисано, мада се најстарији хелоти сматрају потомцима становника Лаконије које су поробили Дорци током њихове инвазије на те просторе. Потоњи хелоти се углавном сматрају потомцима становника Месеније које су Спартанци поробили у [[Месенијски ратови|Првом и Другом месенијском рату]], током [[8. век п. н. е.|8.]] и [[7. век п. н. е.|7. века п. н. е.]] Хелоти су живели на имањима Хомија, радили су углавном тешке пољопривредне послове и давали су половину својих производа Спартанској држави.<ref name="Хелоти">[http://www.livius.org/so-st/sparta/helots.html livius.org Хелоти]</ref> Имали су право да оснују породицу. Обавеза им је била да служе у спартанској војсци као лако наоружани војници или као војне слуге. Уколико би показали храброст и пожртвованост у борбама они и њихове фамилије могли би бити ослобођени. Мада се то углавном односило на Лаконске хелоте.<ref>[http://alex.edfac.usyd.edu.au/BLP/websites/HOGAN/Sparta%20Homepage/helots.htm helots Хелоти][httphttps://web.archive.org/web/20110409233648/http://alex.edfac.usyd.edu.au/blp/websites/HOGAN/Sparta%20Homepage/helots.htm Архивирано из оригинала] на дан 09. 04. 2011.</ref>{{sfn|Whitby|2002|p=193}} Карактеристично је да су они били најбројнија друштвена група у Античкој Спарти. Надмашивали су број Хомија, отприлике двадесет пута. Из тог разлога су Спартанци имали стални страх од устанка хелота који су били чести, те их је то обавезивало да у Спарти увек држе велики број војника. Тукидид пише да је основни задатак спартанске државе био одржавање многобројних хелота под контролом.<ref>Тукидид „Историја“, 4. 80</ref>{{sfn|Cartledge|2002|p=211}} Месенске хелоте је ослободио Тебанац Епаминонда у [[4. век п. н. е.|4. веку п. н. е.]] Упркос томе Лаконски хелоти су служили као робови спартанске државе све до 2. века п. н. е. када их је ослободио последњи спартански краљ Набис.<ref name="Хелоти" /> Њихов живот под спартанским јармом је био посебно тежак. Говорило се да су неки од њих били бичевани сваких годину дана како би увек памтили да су робови. Такође, Плутарх пише да су Спартанци присиљавали хелоте да пију [[вино]] које није било мешано са водом и да су их терали да плешу на понижавајуће начине како би показали млађима колико је срамотно бити пијан.<ref>Плутарх. ''Упоредни Животописи''. Ликург 28. 8-10.</ref> У Античкој Атини је постојала карактеристична анегдота о томе да су у Спарти живели најслободнији и најпоробљенији људи у Грчкој, што је значило да је термин хелот постао синоним за поробљеног човека.{{sfn|Cartledge|2002|p=139}} Историчар Ксенофонт пише да су хелоти изузетно мрзели своје Спартанске газде и да су увек били спремни за устанак чим би се пружила прилика.<ref name="Хелоти" /> То се нарочито показивало у случају Месенских хелота који су били према већини процена једна поробљена нација. С друге стране, Лаконски хелоти су се сматрали генерално вернијим спартанској држави и нису били велика опасност за њену стабилност.{{sfn|Whitby|2002|p=193}}

У Спарти, жена је имала право да се образује и рачунајући да су мушкарци могли бити дуже време у рату, жена је имала велике повластице у односу на стандарде тога доба.{{sfn|Pomeroy|2002|p=5}} Спартанске девојчице су училе да читају и да пишу, што није био случај ни у једном другом старогрчком граду.{{sfn|Cartledge|2001|p=83-84}} Жена у Спарти се бавила спортом исто као и мушкарци. Учествовала у такмичењима у бацању копља, трчању, бацању диска и посебну пажњу је посвећивала фолкору.<ref name="Ксенофон" /> Спартанске девојчице су вероватно пролазиле кроз фазу агоге, која је била слична оној кроз коју су пролазили дечаци, мада је највероватније била у знатно блажој мери. У Античкој Спарти су постојала такмичења и за жене, у поменутим спортовима. Учеснице тих такмичења су се такмичиле потпуно голе, баш као и мушкарци како би биле у стању да виде и усаврше своје тело.{{sfn|Дјурант|1996|p=100}} Насупрот осталим грчким градовима где су жене биле већим делом затворене у кући и морале су да носе тешка одела, у Спарти су оне могле носити лагану одећу и слободно излазити напоље. Спартански закон је сматрао мајке-удовице потпуно равноправним са мушкрацима, и оне су могле бити наследнице мужевљевог богатства што је био начин да остану финансијски независне. Аристотел наводи да је у његово време већи део спартанског богаства заправо био у рукама жена. За време краљева Агиса и Клеомена, у трећој четвртини 3. века п. н. е. Спартанке су поседовале највећи део спартанског земљишта. За Спарту се говорило да је био једини град у Античкој Грчкој где су жене владале мушкарцима.<ref>Plutarch trans. Richard Talbert (2005). "Plutarch on Sparta". стр. 184. Penguin Books Ltd., London.</ref> У историји је остао забележен један број Спартанских жена које су постале познате, као на пример Горго,<ref name="autogenerated2">[http://www.oocities.com/Athens/Aegean/7849/spwomen.html Горго и Спартанке]</ref> супруга Леониде, Кратисиклеја, мајка Клеомена -{III}-, као и његова супруга Агијатис. Треба додати да је у Античкој Грчкој прва жена победница на Олимпијским играма заправо била Спартанка. То је била Киниска, сестра краља Агесилаја -{II}-, која је победила у [[аутомобил|колским тркама]] у Олимпији као власница тих кола.<ref name="atheltics sparta">[http://www.sikyon.com/Sparta/athletics_eg.html Spartan athletics] [httphttps://web.archive.org/web/20150610211622/http://www.sikyon.com/Sparta/athletics_eg.html Архивирано из оригинала] на дан 10. 06. 2015.</ref> Спартанке због њихових великих права и слободне природе биле су нарочито омиљене у Хеленском свету, а биле су познате и због њихове лепоте.{{sfn|Дјурант|1996|p=98}}

* [httphttps://web.archive.org/web/20150919111828/http://www.sikyon.com:80/sparta/sparta_eg.html sikyon]

* [httphttps://web.archive.org/web/20150914110628/http://www.sikyon.com:80/sparta/history_eg.html History of Ancient Sparta]

* [httphttps://web.archive.org/web/20110517030140/http://www.laconia.org/sparti_h_1.htm Facts on Sparta]

* [httphttps://web.archive.org/web/20081012222426/http://web.missouri.edu/~daw262/sparta.html Археологија Античке Спарте]

* [httphttps://web.archive.org/web/20150628065605/http://www.sikyon.com:80/Sparta/Art/sparta_peg01.html Лаконска уметност]