Википедија

Битка код Варне — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м https
Ред 23:
Међутим хришћанска флота није успела да спречи прелазак Муратових снага и око 60.000 Османлија је 10.11. код Варне напало крсташку војску, коју су, према проценама, бројчано надмашивали око три пута<ref name=Setton/>. Без обзира на бројчану надмоћ Османлија, чињеницу да је скоро целокупна крсташка војска била састављена од [[konjica|коњаника]] [[оклопник]]а и рану Ћезаринијеву погибију, крсташи су успешно започели битку и толико су сузбили Отоманске снаге да је битка чак и Мурату изгледала изгубљено и он се одлучио да напусти бојиште. Потиснуте су [[Анадолија|анадолијске]] трупе под вођством [[Караџа беј]]а и [[Румелија|румелијска]] [[konjica|коњица]] под вођством [[Сихабедин паша|Сихабедин паше]], тако да је на самом бојишту практично остао само султан са [[јањичари|јаничарима]]. У тој фази борбе дошло је до преломног тренутка у коме је двадесетогодишњи краљ Владислав одлучио да се укључи у борбу, пошто је до тада по Хуњадијевој препоруци пасивно стајао у позадини, док је он потискивао крила османлијске војске. Он је са око 500 својих [[Пољаци|пољских]] [[витез]]ова јурнуо ка отоманском центру, на коме се налазио Мурат који је практично кренуо да се повлачи, са циљем да зароби или убије самог [[султан]]а. Током борби са јаничарима, краљ је оборен са коња и одрубљена му је глава, после чега је његове трупе захватила паника коју су искористили јаничари којима је у помоћ притекла и њихова коњица коју је Хуњади претходно потиснуо са бојишта. Сам Јанош је покушао да спасе краљево тело, али у томе није успео, после чега је окупио остатке трупа и са њима се повукао преко [[Дунав]]а.
 
Последице битке по хришћанске државе на Балканском полуострву биле су поражавајуће. Хуњадија је на повратку у Угарску током проласка кроз [[Влашка|Влашку]] заробио [[Влад II Дракул]] (прва владавина 1436—1442, друга владавина 1443—1447) због пљачкања која су током пута ка Варни његове трупе починиле по Влашкој<ref name="Колин">-{Colin Imber, ''„The Crusade of Varna, 1443-45“''}- . 2006. ISBN 978-0-7546-0144-9. ([httphttps://web.archive.org/web/20070628084856/http://www.ashgate.com/subject_area/downloads/sample_chapters/Crusade_of_Varna_Intro.pdf увод] ([[пдф]])) {{ен}}</ref> и пустио га је тек након што је добио висок откуп, а слична судбина ће Јаноша задесити и четири године касније када се после [[косовска битка (1448)|пораза на Косову]] буде повлачио кроз српску деспотовину. Владиславова погибија је поново отворила питање коме припада краљевска круна у Угарској и покренула сукоб са [[Фридрих III Хабзбург|Фридрихом III]] ([[списак владара Немачке|немачки краљ]] 1440—1493, [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] 1452—1493) око [[Владислав V Посмрче|Владислава V ''Посмрчета'']] (1440—1457).[[Списак византијских царева|Византијском цару]] [[Јован VIII Палеолог|Јовану VIII]] (савладар 1421—1425, цар 1425—1448), који је опремио две [[брод|лађе]] за помоћ блокаде Босфора и Дарданела иако је био отомански [[вазал]], је после тешког пораза крсташа остало само да старом султану честита на великој победи, а сви успеси које је његов брат деспот Константин Драгаш постигао у [[Ахаја|Ахаји]] и [[Тесалија|Тесалији]], анулирани су већ у [[Зима|зиму]] [[1446]]. године рушењем [[Бедем Хексамилеон|Хексамилеона]] и пустошењем [[север]]ног [[Пелопонез]]а.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_код_Варне”