Гласовна транскрипција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м (GR) File renamed: File:IPA chart 2005 png.svg → File:IPA chart 2005.svg File renaming criterion #6: Non-controversial maintenance and bug fixes, including fixing double extensions, invalid or incorr… |
м https |
||
Ред 685:
[[Фрикатив]]и настају проласком ваздуха кроз уски пролаз који чине два [[артикулатор]]а један близу другог (доња [[усна]] и горњи [[секутићи]], на пример). Српски језик их од четрдесетак има шест — [[безвучни зубни сибилант]] {{ИПА|/s̪/}}, [[звучни зубни сибилант]] {{ИПА|/z̪/}}, [[безвучни тврди фрикатив|безвучни тврди сибилант]] {{ИПА|/ʃ/}}, [[звучни тврди фрикатив|звучни тврди сибилант]] {{ИПА|/ʒ/}}, [[безвучни уснено-зубни фрикатив]] {{ИПА|/f/}} и [[безвучни задњонепчани фрикатив]] {{ИПА|/x/}}.<ref name=moren/>
Код неких говорника, посебно оних пореклом из [[Црна Гора|Црне Горе]], [[палатализација у новоштокавским дијалектима|палатализацијом]] тврдих фрикатива настају [[безвучни меки сибилант]] {{ИПА|/ɕ/}} и [[звучни меки сибилант]] {{ИПА|/ʑ/}}. У [[Црногорска абецеда|црногорској абецеди]], ова два гласа прихваћена су као део [[Црногорски језик|књижевног језика]]. У њему, иако је дозвољено записивати их као ''шј'' и ''жј'', преферира се потпун фонетски запис коришћењем слова преузетих из [[Пољски језик|пољског језика]] — ћирилички -{[[С́|С́с́]]}- и -{[[З́|З́з́]]}- и латинички -{[[Ś|Śś]]}- и -{[[Ź|Źź]]}-.<ref>{{cite web |url=http://rtcg.me/index.php/vijesti/politika/aktuelno/6369-pravopis-crnogorskog-jezika |title=Donijet Pravopis crnogorskog jezika|date=9. 7. 2009.|accessdate=11. 1. 2013.|archiveurl=
Струјни сугласници могу бити шушкави ([[сибилант]]и):
| |||
