Историја Мркоњић Града — разлика између измена

м
https
м (Бот: правопис)
м (https)
За вријеме [[Римско царство|Римског царства]], подручје данашње општине је улазило у састав провинције [[Илирик]]. На прелазу старог и новог вијека, овдје су се водиле [[Батонов устанак|борбе]] уједињених илирских племена (под командом војсковође [[Батон]]а) и римске војске (којом су заповједали генерали [[Октавије]] и [[Германик Јулије Цезар|Германик]]). Борбе су завршене око [[9]]. године нове ере побједом Рима.
 
У то вријеме је настала и магистрала -{Salona – Servitium}-, која је повезивала [[Далмација|Далмацију]] са [[Панонија|Панонијом]]. Почињала је код [[Млиниште|Млиништа]] и ишла до [[Бочац (Бања Лука)|Бочца]], а затим ријеком [[Врбас (ријека)|Врбас]] према сјеверу. Постојало је још неколико важних путева - ка [[Котор (Мркоњић Град)|Котору]], [[Шипово|Шипову]], [[Језеро (насеље)|Језеру]] итд. С обзиром на саобраћајну и рударску важност краја још из предримских времена, овдје се у [[антика|антици]] створио динамичан сплет насеља и прикључних [[пут]]ева. Према резултатима [[археологија|археолошких истраживања]] стјециште и раскршће тих путева је било насеље Леусаба (средњовјековно Варцарево), смјештено испод Грабежа око извора Врћенац.<ref name="antika">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20080418013421/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/antika/ |title=Антика |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Између извора Суљиновац и локалитета Чергалиште и данас је очувано око 300-400 метара римског пута и излизани натпис у стијени. Трагови и дијелови насеља су откривени у [[Копљевићи (Мркоњић Град)|Старом Селу]] (римски жртвеник), [[Бјелајце|Бјелајцу]] (надгробни споменик са текстом), [[Мајдан (Мркоњић Град)|Мајдану]] (античка [[базилика]]), [[Горња Пецка|Пецкој]] (римска тврђава), [[Тријебово|Тријебову]] (бронзана глава [[Медуза (митологија)|Медузе]]) и др.<ref name="antika" /><ref name="monografija"> Ловреновић И: „Мркоњић-Град – монографија“, Народни универзитет, Мркоњић-Град 1973.</ref>
== Средњи вијек ==
[[Датотека:Bočac stari grad.JPG|мини|десно|220п|Бочац стари град]]
У [[Средњи вијек|средњем вијеку]], ово је био дио жупе [[Доњи Краји]], која је припадала [[феудализам|феудалцима]] Стипанићима-Хрватинићима. О том периоду свједочи 29 некропола и 500-600 пронађених [[стећци|стећака]] (надгробних споменика), који су разасути свуда по општини. Нарочито лијепо су обрађени (архитектонски и ликовно) они у [[Баљвине|Баљвинама]], [[Шеховци (Мркоњић Град)|Шеховцима]], [[Густовара|Густовари]] и [[Лисковица|Лисковици]].<ref name="srednji">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20080512080104/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/srednji_vijek/ |title=Средњи вијек |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
На три мјеста у мркоњићкој општини постоје и данас остаци три средњовјековна града-тврђаве:
Насеље Мркоњић Град је на садашњем мјесту настало [[1593]]. године, када је ту подигао свој [[вакуф (ислам)|вакуф]] (задужбину) кизлар-ага Ђукановић (у народу познат као Крзлар-ага) поријеклом из оближњих Котлина. Он је узет као „[[данак у крви]]“, а када је одвођен у [[Истанбул|Цариград]] овдје су војници убили његовог оца. Крзлар-ага је саградио [[џамија|џамију]], 24 дућана, мусафирхану са 20 димњака, [[турско купатило|хамам]], пекару, мектеб и водовод, за који је [[вода]] доведена са планине Лисине. Посебном вакуфнамом (који се чувао у Земаљском музеју у [[Сарајево|Сарајеву]]) оставио је 690.000 [[акча|акчи]] за унапређење [[трговина|трговине]] и занатства и за издржавање мусафирхане у којој је сваки путник (и његов [[коњи|коњ]]) бесплатно могао бити гост 24 часа.<ref name=zav/>
 
[[Град]] спомиње у својим записима и познати турски путописац [[Евлија Челебија]] [[1660]]. године, наводећи да су га спалили [[ускоци]] [[Стојан Јанковић|Стојана Јанковића]].<ref name="rađanje">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20080512080349/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/radjanje_vakufa/ |title=Рађање Вакуфа |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name=monografija />
 
Мјесто је касније названо Јениџе Јајце (''Ново Јајце''). Затим добија име Варцарев Вакуф, па Варцар Вакуф, а [[1925]]. године име је промијењено у Мркоњић Град, у знак сјећања на српског владара [[Петар I Карађорђевић|Петра -{I}- Карађорђевића]] који је као [[Петар I Карађорђевић|Петар Мркоњић]] учествовао у [[Невесињска пушка|босанско-херцеговачком устанку]] [[1875]]. године.<ref name=zav />
{{цитат2|''Градски вијећници, нарочито Срби, захтијевали су да се граду промијени име. Томе су се јако противили сви католички и муслимански градски одборници; осим Цере, власника кахве и хана на чаршији. Тако се град од данас зове Мркоњић Град, а не Варцар Вакуф као до сада''.<ref name="vodic"> Мирослав Караулац: „Водич кроз Варцар Вакуф“, 1984. године</ref>}}
 
Од [[1849]]. до [[1851]]. године у Варцару је служио фра [[Иван Фрањо Јукић]] (1818—1857). Он је овдје основао и водио прву световну школу и покренуо први босански књижевни часопис „[[Босански пријатељ]]“.<ref name="s19">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20081107031747/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/19_stoljece/ |title=19. стољеће |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из нешто каснијег периода је остао забиљежен велики [[пожар]] који се одиграо [[3. септембар|3. септембра]] [[1883]]. када је изгорило 98 кућа, 120 дућана, православна црква и католичка капела. Још један пожар у насељу Рика се десио 1925. године.<ref>{{cite web|author=|url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2790&tip=11 |title=Пожар у Варцар Вакуфу |publisher=Mrkonjic-grad.com |date= |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>
 
Након [[Аустроугарска|аустроугарске]] окупације [[1878]]. град почиње интензивније да се развија. Модерније се организује просвјетни и административни живот, покреће се експлоатација бакра у Сињакову, граде се путеви и сл. Према записима из [[1910]]. године овдје је постојала добро организована [[пошта]]нска и [[телеграф]]ска служба, општа и православна школа, два мектеба, општинска администрација, амбуланта итд. Осим тога, овај период карактерише и добро развијен ковачки занат и трговина.<ref name="s19" />
== Између два рата ==
[[Датотека:Kolobara.jpg|мини|десно|220п|Центар града]]
У периоду између два свјетска рата, Мркоњић Град је одликовала велика незапосленост, неписменост и слаба здравствена и социјална заштита. У то вријеме класне разлике су постајале све израженије, а посебно тешко је живјело сеоско становништво. Услови за рад су били тешки, а наднице изузетно мале.<ref name="između">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20080512081828/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/izmedju_dva_svjetska_rata/ |title=Између два свјетска рата |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Занатство је и даље било привредно обиљежје града и општине, а посебно је био велики број ковача, мутафџија, опанчара и обућара. Великих индустријских постројења у то вријеме није било.
 
Од политичких партија највећи утицај у околини је имала ''Земљорадничка странка'', а у самом граду ''Југословенска радикална заједница''. Тек од [[1940]]. почиње активно дјеловање [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Најзапаженији комунисти су били [[Акиф Бешлић]] и [[Џемал Шеховић]].<ref name="uoci">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20080512083032/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/uoci_rata/ |title=Уочи рата |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
== Други свјетски рат ==
 
Након капитулације Југославије, у Мркоњић Град је из [[Кључ (град)|Кључа]] стигла њемачка извидница која је са челницима општине договорила мирну предају града. Међутим, у међувремену је из правца [[Јајце|Јајца]] стигао IV ђачки батаљон југословенске војске и распоредио се на положајима око града. Борба је трајала само један дан и југословенски војници су се повукли према планини [[Лисина (планина)|Лисини]]. Њемачка војска је [[14. април]]а [[1941]]. по први пут ушла у Мркоњић Град.<ref name="prva">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20080512082044/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/prva_bitka/ |title=Прва битка |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Почетком јуна 1941. одржан је састанак на [[Шехитлуци]]ма код [[Бања Лука|Бање Луке]], гдје је договорено подизање устанка против њемачких трупа на територији читаве [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. На подручју мркоњићке општине борбе су почеле [[29. јул]]а исте године. Град је први пут ослобођен [[28. август]]а 1941, али је држан свега неколико дана. Недуго након тога у селу [[Медна]] је формиран -{III}- крајишки партизански одред, а за команданта је именован [[Данко Митров]]. У јесен исте године на ово подручје су дошле италијанске трупе, а почео је са радом и четнички покрет на челу са [[Урош Дреновић|Урошем Дреновићем]].<ref name="dru">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/liveweb/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/ustanak/ |title=Устанак |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Устаници, које је предводио [[Симо Шолаја]], су [[25. фебруар]]а [[1942]]. по други пут ушли у град али нису успјели у потпуности да га ослободе. То им је пошло за руком тек [[24. август]]а 1942. У то вријеме су се ослобађали и други дијелови Босанске Крајине, а [[Врховни штаб НОВЈ]] челу са [[Јосип Броз Тито|Титом]] се смјестио на [[Млиниште|Млиништа]]. Крајем исте године у селу [[Ораховљани (Мркоњић Град)|Ораховљани]] је формирана -{VII}- крајишка бригада.<ref name="dru" />
 
Током [[1943]]. наставиле су се борбе, а град је неколико пута прелазио из руке у руку. Први пут је ослобођен на дуже вријеме у ноћи између [[15. август|15]]. и [[16. август]]а 1943. Неколико дана касније у селу [[Општина Рибник|Рибник]] је основана и -{XIII}- крајишка бригада.<ref name="dru" /> У јесен су почеле припреме за Прво засједање ЗАВНОБиХ-а, које је одржано у Мркоњић Граду 25. новембра 1943.<ref name="zavnobih">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20081203171439/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/zavnobih/ |title=ЗАВНОБиХ |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name=monografija/>
 
Град је коначно ослобођен [[2. август]]а [[1944]]. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизанске јединице]] су [[Мркоњић Град]] ослобађале укупно 39 пута у току [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], што је јединствено у читавој бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]. Са подручја општине је у рату учествовао 1.171 борац, од чега је погинуло њих 524. Осим тога било је и 1.615 цивилних жртава, а 252 људи је убијено у [[Усташе|усташком]] затвору који је радио током 1941. и 1942. године.<ref name="premasl">{{Cite web |url=httphttps://web.archive.org/web/20080512082524/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/prema_slobodi/ |title=Према слободи |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
== Рат 1992-1995 ==
Мркоњић Град је током рата у више наврата био гранатиран и том приликом је погинула неколицина становништва и оштећени цивилни објекти.<ref>{{Cite web |url= http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/hronika/korade_naredio_granatiranje/ |title= Гранатирање града |accessdate= 25. 3. 2013. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=mrkonjicgrad.com}}</ref><ref>{{cite web|author=Goran Obradović |url=http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/29630/lat/Uhapseno-sedam-puma-za-zlocine-nad-Srbima.html |title=Хапшење Пума |publisher=Glassrpske.com |date = 19. 10. 2009. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> У граду је [[12. новембар|12. новембра]] [[1992]]. срушена Крзлар-агина џамија, а исте године је срушена џамија Хамидија<ref>[http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc94/EDOC6999.htm -{Council of Europe}-], Приступљено 7. 2. 2010.</ref> и запаљена католичка црква у насељу Рика.<ref>{{cite web|url=http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |title=Жупа Мркоњић Град |publisher=Biskupija-banjaluka.org |date= |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> Недалеко од града припадници [[Војска Републике Српске|ВРС]] су [[2. јун]]а [[1995]]. [[Инцидент код Мркоњић Града|оборили]] авион [[НАТО]] снага -{[[F-16]]}-. Његов пилот Скот О`Грејди се катапултирао и шест дана скривао на подручју Мркоњића, док га [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[марински корпус Сједињених Држава|маринци]] нису спасили шест дана касније.<ref>{{cite web|url=http://www.f-16.net/varia_article10.html |title=Инцидент код Мркоњић Града |publisher=F-16.net |date = 19. 6. 1995. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> У мјесту [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] су [[13. септембар|13. септембра]] 1995. стрељана 24 Муслимана и 4 Хрвата са подручја мркоњићке општине, који су били на радној обавези. Ово се догодило у зони одговорности [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса ВРС]], али није доказано ко је непосредни извршилац.<ref>{{Cite web |url= http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2780810,00.html?maca=bos-rss-bos-all-1475-rdf |title= Годишњица злочина |accessdate= 4. 3. 2009. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=dw-world.de}}</ref>
 
У самом граду се нису одвијале борбе све до [[операција Јужни потез|операције Јужни потез]], када су [[10. октобар|10. октобра]] 1995. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]] и [[Хрватско вијеће одбране]] заузели Мркоњић Град. Готово цијело становништво је тада кренуло према [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Они који су остали су углавном побијени и сахрањени у масовној гробници на православном гробљу.<ref>{{Cite web |url=http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-MRK.htm |title= Злочини почињени у Мркоњић Граду |accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из ове гробнице је ексхумирано 181 тијело<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t5970.sr.html |title=Правда стала на граници|accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html |title=Serbs unearth 181 bodies in mass grave |publisher=Independent.co.uk |date = 6. 4. 1996. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>, од чега 42 цивила, 136 припадника [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и 3 полицајца српске националности.<ref name="rsrpska">[httphttps://web.archive.org/web/20081024131906/http://www.republikasrpska.net/Vijesti/2008/10/10/Pomen-za-srpske-zrtve-zapadnokrajiskih-opstina/ Помен за жртве], Приступљено 24. 11. 2008.</ref> На подручју читаве општине су евидентиране укупно 364 жртве<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/sjecanje_na_364_zrtve | title= Сјећање на 364 жртве |accessdate= 7. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>, од чега 210 са подручја општине.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/zlocin_u_mrkonjic_gradu/ Злочин у Мркоњић Граду], , Приступљено 7. 2. 2010.</ref> У јесен и зиму 1995. и почетком 1996. је уништен и велики дио [[индустрија|индустрије]] и [[привреда|привреде]] уопште, као и већина српских вјерских објеката. Према подацима Општинске комисије за процјену ратне штете, уништене су и 3.644 куће и 700 станова, а оштећено је још 6.017 стамбених објеката.<ref>{{cite web|author=08:08 |url=http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=379028 |title=Вијести |publisher=Index.hr |date = 19. 3. 2008. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/na-tapetu-hrvatska-vojska-i-snage-hvo |title=Глас јавности |publisher=Glas-javnosti.rs |date = 21. 9. 2007. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>
 
По [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском мировном споразуму]] Мркоњић Град је враћен [[Република Српска|Републици Српској]] [[4. фебруар]]a [[1996]]. Од тада се овај датум прославља као ''Дан општине''. У град се вратио дио становништва, углавном српске националности.
147.074

измене