Википедија

Патријарх српски Павле — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м https
Ред 56:
Почетком рата да би се издржавао радио је на београдским [[Грађевинарство|грађевинама]], а то му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга [[Јелисеј Поповић|Јелисеја Поповића]], који је био игуман [[Манастир Свете Тројице (Овчар)|манастира Свете Тројице]], одлази 1942. у овај овчарско-кабларски манастир где је провео следеће две године рата. У то време његовог брата Душана убиле су усташе.
 
Током 1944. запослио се као [[вјеронаука|вероучитељ]] и васпитач у дому за децу избеглу из Босне у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]]. Када је децу изводио на реку један дечак је почео да се дави и Гојко је скочио у хладну воду да му помогне. Убрзо се тешко разболео „на плућима“ и лекари су веровали да је [[туберкулоза]] предвиђајући му још три месеца живота. Отишао је тада у [[манастир Вујан]] где је живео неко време изолован од осталих монаха и успео је да се излечи од ове болести. У знак захвалности изрезбарио је и поклонио манастиру дрвени крст са распећем.<ref>{{cite web|url=httphttps://web.archive.org/web/20140517093723/http://pravoslavlje.spc.rs:80/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/ |title=Вујански крст патријарха Павла („Православље“ број 901) |publisher=Pravoslavlje.spc.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=Vesna Trtović |url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87234/Tuga+u+srpskoj+Svetoj+gori.html |title=Туга у српској Светој гори („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 15. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Током 1945. године братство из Вујна се преселило у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастир Благовештење]] где је био игуман [[Јулијан Кнежевић]]. Гојко је тада био искушеник и једини међу братством који је имао завршен Богословски факултет. Међу искушеницима је био и Милисав, касније архимандрит [[Јован Радосављевић]]. Гојко је за свога духовника изабрао јеромонаха [[Макарије Миловановић|Макарија Миловановића]], старешину женског [[манастир Јовање|манастира Јовање]]. Макарије је тада био стар монах, водио је строг подвижнички живот и био [[аскеза|аскета]]. Гојко је замонашен у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастиру Благовештењу]] 1948. године и добио име Павле, према [[апостол Павле|апостолу Павлу]]. Замонашио га је његов духовник Макарије. Убрзо се замонашио и Милисав који је за свог духовника изабрао Павла.
Од 1949. до 1955. године био је у монашком братству [[манастир Рача|манастира Раче]], где су прешли још неки монаси из Благовештења. Школску 1950/51. годину провео је као учитељ заменик у [[Призренска богословија|призренској Богословији]] св. Кирила и Методија. У чин [[јеромонах]]а унапређен је 1954, [[протосинђел]] је постао 1954, а [[архимандрит]] 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факултету у [[Атина|Атини]]. Одлуку Синода да га пошаље у Атину, у манастир Рачу му је донео професор прота [[Стева Димитријевић]].
 
Ред 73:
=== Патријарх српски ===
 
За патријарха [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] изабран је 1. децембра [[1990]]. Сутрадан, 2. децембра, устоличен је у Саборној цркви у Београду. Церемонију је извршило 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Избор је обављен за живота претходног патријарха, [[Патријарх српски Герман|Германа]], због његове дуготрајне тешке болести на предлог лекарског Конзилијума [[Војномедицинска академија|Војномедицинске академије]] које су потрвђене стручним налазом.<ref>[httphttps://web.archive.org/web/20140504224533/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/izabran-novi-patrijarh/ Изабран нови Патријарх], Приступљено 4. 5. 2014.</ref> Павлово име нашло се на листи кандидата у деветом кругу гласања. Довољан број гласова за улазак на листу кандидата у првом кругу добили су епископ шумадијски [[Сава Вуковић|Сава]] и епископ жички [[Стефан Боца|Стефан]], а тек у деветом кругу „цензус“ је прешао и епископ рашко-призренски Павле. После тога, по тзв. апостолском начину бирања, коверте са именима тројице кандидата стављене су на Јеванђеље, архимандрит [[манастир Троноша|троношки]] [[Антоније Ђурђевић]] их је промешао и потом извукао коверат са именом патријарха. Најстарији присутни великодостојник митрополит сарајевски [[Владислав Митровић|Владислав]] отворио је коверат и прочитао име. Митрополит Владислав је био патријархов школски друг из богословије у Сарајеву, а архимандрит Антоније заједно са њим сабрат манастира Раче. Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао:
 
{{Цитат|Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.}}
Ред 102:
Повремено се исповедао [[Тадеј Штрбуловић|светом Тадеју Витовничком]].
 
Дана 8. децембра 2005. примљен је на лечење у [[Војномедицинска академија|Војномедицинску академију]] због повреде кука приликом пада у својим одајама. Убрзо се опоравио од ове повреде и вратио у Патријаршију. Пред Васкрс 2006. се опекао врелом водом приликом купања, па је поново отишао на ВМА где је дочекао овај празник, убрзо се опоравио и вратио својим обавезама у Патријаршији.<ref>{{cite web|url=httphttps://web.archive.org/web/20120119062335/http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zivotom-svedochio-jevandjelje.sr.html|title=Животом сведочио јеванђеље („Политика“, 16. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
 
Примљен је на лечење на Војномедицинску академију у Београду [[13. новембар|13. новембра]] [[2007]]. године веома исцрпљен и са јаком упалом плућа.<ref name="san">{{cite web|author=D. Isailović |url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87186/Preminuo+u+snu%3A+Patrijarh+srpski+Pavle%2C+umro+ju%C4%8De+u+96.+godini.html |title=Преминуо у сну („Прес“, 16. новембар 2009.) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 15. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Ту је провео две године на опоравку и лечењу, до своје смрти.<ref>{{cite web|author=Д. Давидов-Кесар |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kako-je-patrijarh-proveo-dve-godine-na-VMA.sr.html |title=Како је патријарх провео две године на ВМА („Политика“, 17. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date = 17. 11. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
Ред 112:
Патријарх српски господин Павле је преминуо у [[Београд]]у на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] после дуже болести, у недељу [[15. новембар|15. новембра]] [[2009]]. године око 10.45 часова.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Preminuo-patrijarh-Pavle.sr.html |title=Преминуо патријарх Павле („Политика“) |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=V. N. |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162733&title_add=Preminuo%20patrijarh%20Pavle&kword_add=patrijarh%20pavle |title=Преминуо патријарх Павле („Вечерње новости“, 15. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Рано тог јутра причестио га је јеромонах Методије, а патријарх је касније умро у сну.<ref name="san"/> [[Влада Републике Србије|Влада Србије]] је поводом његове смрти прогласила тродневну жалост у Србији (16, 17 и 18. новембар 2009), а дан сахране 19. новембар био је дан жалости у Београду, [[Република Српска|Републици Српској]] и у [[брчко Дистрикт|дистрикту Брчко]]. Од недеље 15. новембра до четвртка 19. новембра тело патријарха Павла налазило се у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] где су непрестано читане молитве и где су верници долазили да му одају почаст. У недељу 15. новембра око 22 сата колона испред Саборне цркве била је дужа од километра<ref>{{cite web|author=(J. D. - Lj. R.) |url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87205/%28VIDEO%29+Srbi+%C5%BEale+patrijarha.html |title=Срби жале патријарха („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 16. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>, слично је било и наредних дана када се ред испред Саборне цркве простирао улицом краља Петра и кнез Михаиловом до палате „Албанија“.<ref>{{cite web|author=Ekipa &quot;Novosti&quot; |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163089&title_add=Mali%20smo%20pred%20tobom&kword_add=patrijarh%20pavle |title=Мали смо пред тобом („Вечерње новости“, 18. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
 
Патријарх је, према сопственој жељи израженој у тестаменту, сахрањен у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]. Датум сахране био је четвртак 19. новембар 2009. године.<ref>{{cite web|author=Танјуг |url=http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Sahrana-patrijarha-u-chetvrtak.sr.html |title=Сахрана патријарха у четвртак у 13 часова („Политика“, 16. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Тог дана заупокојена [[литургија]] била је у Саборној цркви са почетком у 7 сати и 30 минута и служили су је [[Васељенски патријарх Вартоломеј I|патријарх васељенски Вартоломеј]] и чувар патријаршијског трона [[Амфилохије Радовић|митрополит Амфилохије]] заједно са осталим владикама и свештеницима. После тога литија са патријарховим телом је кренула према [[Храм Светог Саве|храму Светог Саве]] где је одржано опело у 11 сати. Према процени полиције у литији и на опелу било је присутно око 600.000 људи.<ref>{{cite web|url=httphttps://web.archive.org/web/20120121053430/http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sahrana-patrijarh-Pavle-Hram-manastir-arhangela-Rakovica-svetog-Save-opelo-liturgija.sr.html |title=Сахрањен патријарх Павле („Политка“, 20. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date = 20. 11. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Осим патријарха Вартоломеја и митрополита Амфилохија, присутнима на опелу се обратио и председник Србије [[Борис Тадић]]. Био је присутан већи број црквених поглавара и делегација, а од православних поглавара осим васељенског патријарха били су: румунски патријарх [[Патријарх румунски Данијел|Данило]], албански архиепископ [[архиепископ албански Анастасије|Анастасије]], чешки и словачки Христифор, уместо [[Патријарх московски Кирил|руског патријарха Кирила]] дошла је делегација на челу са митрополитом [[минск]]им Филаретом<ref>{{cite web|author=Ekipa ”NOVOSTI” |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163105&title_add=Patrijarh%20Pavle%20sahranjen%20%2Fvideo%2F&kword_add=partijarh%20pavle%2C%20patrijarh%20pavle |title=Патријарх Павле сахрањен („Вечерње новости“, 19. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>, а био је присутан и архиепископ непризнате [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонске православне цркве — Охридске архиепископије]], Стефан. После опела поворка је кренула према манастиру Раковица где је патријарх сахрањен око 13.50 часова, у манастирском дворишту поред [[патријарх српски Димитрије|патријарха Димитрија]].<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vechna-kuca-pod-chempresom.sr.html |title=Вечна кућа под чемпресом („Политика, 17. новембар 2009“) |publisher=Politika.rs |date = 17. 11. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизија Србије]] је четири и по сата директно преносила литургију, литију и опело на свом првом програму. Сахрана у манастиру Раковица била је без присуства камера пред око хиљаду људи којима се обратио митрополит мински Филарет.<ref>{{cite web|author=D. Luković |url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87775/%28FOTOVIDEO%29+Srbija+se+oprostila+od+Patrijarha+Pavla.html |title=Сахрањен патријарх Павле („Прес“, 20. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 19. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Патријархова жеља је била да се на сахрану не доносе венци, него да се уместо тога да прилог за изградњу храма Светог Саве.<ref>{{cite web|author=Novosti online |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162828&title_add=Sahrana%20u%20%C4%8Detvrtak%20u%2013%20%C4%8Dasova&kword_add=patrijarh%20pavle |title=Испраћај у четвртак („Вечерње новости“, 16. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
 
На опелу је митрополит Амфилохије цитирао његове речи:
Ред 158:
* [http://www.spc.rs/ Званична страница Српске православне цркве]
* [http://www.rastko.rs/istorija/ppavle-bez_osuda_c.html Патријарх српски Павле: Без осуда, отворено, очински (сећања и размишљања)]
* [httphttps://web.archive.org/web/20100323023850/http://www.spc.rs/Vesti-2006/11/27-11-06-c.html#pos Патријарх српски Павле: О посту и причешћивању]
* [httphttps://web.archive.org/web/20070930094332/http://www.spc-mladenovac.org.yu/Tekstovi/Patrijarh_Pavle-Koji_se_duh_javlja_spiritistima.pdf Патријарх српски Павле: Који се дух јавља спиритистима]{{пдф}}
* [httphttps://web.archive.org/web/20071231224919/http://www.danas.co.yu/20040909/terazije2.html Деведесет лета патријарха Павла („Данас“, 9. септембар 2004.)]
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=608 Космет очима патријарха („Вечерње новости“, фељтон, 13-23. јануар 2008)]
* [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/55138/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5+%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BE+%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%83+%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D1%83.html Патријарх Павле обележио Лазареву суботу (11.4.2009.)]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Патријарх_српски_Павле”