Симеон I — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м https |
||
Ред 95:
Крај 9. и почетак 10. века представља најпродуктивнији период бугарске средњовековне књижевности.<ref name="automatski generisano5">Ivanova, "Introduction", Tǎržestvo na slovoto</ref> Рад [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] наставили су њихови ученици, [[Климент Охридски|Климент]], [[Наум Охридски|Наум]] и [[Константин Преславски|Константин]]. [[Библија]], дела [[Јован Златоусти|Јована Златоусток]], [[Василије Велики|Василија из Цезареје]], [[Кирил Александријски|Кирила Александријског]], [[Григорије Богослов|Григорија Богослова]], [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]] и хроничара [[Јован Малала|Јована Малала]] и [[Ђорђе Амартол|Ђорђа Амартола]], преведена су на бугарски језик<ref name="automatski generisano5" /> Током Симеонове владавине настала су и бугарска дела [[Јован Егзарх|Јована Егзарха]] (Шестоднев), Константина Преславског и [[Црноризац Храбар|Црнорисца Храброг]]. Симеон је и сам дао допринос бугарској књижевности<ref>Ivanova, "[http://knigite.abv.bg/zv/zv1_4.html Pribavka ot samija hristoljubiv car Simeon]", Tǎržestvo na slovoto.</ref>
Нова бугарска престоница, [[Велики Преслав|Преслав]], изграђена је у велелепни културни и верски центар Бугарске. У Преславу се налазило преко 20 цркава и манастира, импресиван краљевски двор и Златна црква.<ref>Delev, Zlatnijat vek na bǎlgarskata kultura</ref> Развој бугарске уметности у периоду Симеона показује и керамичка икона [[Теодор Стратилат|Теодора Стратилата]] у преславском стилу<ref>[
== Породица ==
| |||