Филаделфија — разлика између измена

м
https
м (razne ispravke)
м (https)
Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.<ref>''Philadelphia: A 300-Year History'', pages 7, 14 - 16</ref> Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут [[1701]], Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао [[Бенџамин Френклин]]. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 24 - 25</ref>
[[Датотека:Independence Hall.jpg|мини|десно|220п|Дворана независности]]
Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар [[Америчка револуција|Америчке револуције]]: у њему су одржани Први Конитентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана [[Декларација независности САД]] током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије [[18. век]]а.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 30 - 33</ref> [[Žuta groznica|Жута грозница]] је [[1793]]. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.<ref>{{cite web | last=Arnebeck | first=Bob | title=A Short History of Yellow Fever in the US | work=Benjamin Rush, Yellow Fever and the Birth of Modern Medicine | date = 30. 1. 2008. | url=http://www.geocities.com/bobarnebeck/history.html | accessdate=04-12-2008|archiveurl=httphttps://web.archive.org/web/20021029000834/http://www.geocities.com/bobarnebeck/history.html|archivedate = 29. 10. 2002.}}</ref>
 
Државна влада је напустила Филаделфију [[1799]]. а федерална влада убрзо након тога [[1800]]. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога [[Њујорк]] ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током [[19. век]]а Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомитва, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.<ref>''Philadelphia: A 300-Year History'', pages 214, 218, 428 - 429</ref> Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из [[1854]]. којим је Филаделфија проширена на целу област.<ref>{{cite web |url=http://www.ushistory.org/philadelphia/philadelphia.html |title=A Brief History of Philadelphia |accessdate=December 14 2006 |work=Philadelphia History |publisher=ushistory.org}}</ref> У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.<ref>''Insight Guides: Philadelphia and Surroundings'', pages 38 - 39</ref>
147.074

измене