Цијанид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Цијанид''' су соли и друга једињења [[Цијановодонична киселина|цијановодоничне киселин... |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Цијанид''' су [[со|соли]] и друга једињења [[Цијановодонична киселина|цијановодоничне киселине]] (-{HCN}-). У [[Органска хемија|органској хемији]] цијаниди се описују општом формулом -{R-C≡N}-. Име цијанид потиче од [[Грчки језик|грчке]] речи -{κυανός}- (плав), и односи се на једињење гвожђе(III)хексацијаноферат(II) ([[
== Особине ==
Ред 12:
=== Сложена једињења ===
Цијанидни-[[анјон]] је веома реактиван и гради стабилне везе са другим металима, попут [[гвожђе|гвожђа]]. У многои случајева, реакцијом настаје нови анјон који се састоји од једног дела метала и обично 4 или 6 делова цијанида. Метал се налази у центру оваквог једињења, окружен цијано-групама (z. B. [Fe(CN)<sub>6</sub>]<sup>4-</sup>). Овакви спојеви спадају у ред [[Комплексна једињења|комплексних једињења]]. Они могу да граде соли са [[катјони]]ма (на пример: K<sub>4</sub>[Fe(CN)<sub>6</sub>], калијумхексацијаноферат(II) ). У многим комплексним једињењима, цијанид је тако јако везан, да губи своју [[реактивност]], на пример цијановодонична киселина се неутралише пажљивим додавањем вруће разблажене [[Сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. Концентрована сумпорна киселина не постиже овај ефекат.
== Отровност ==
Многа једињења цијанида су веома отровна, али многа нису. Пруско плаво, са приближном формулом -{Fe7(CN)18}- се користи за штампарство и као противотров код тровања [[талијум]]ом и [[цезијум 137|цезијумом 137]]. Најопаснији цијаниди су цијановодонична киселина (-{HCN}-) и њене соли, попут калијумцијанида (-{KCN}-) и натријумцијанида (-{NaCN}-).
Механизам тровања цијанидом постиже се инхибицијом [[Ензим|ензима]] [[цитохром це оксидаза|цитохром це оксидазе]] у ћелијском процесу транспорта електрона. [[Противотрови]]: [[4-диметиламинофенол]]-хидрохлорид, [[натријумтиосулфат]], [[Витамин бе 12]], [[амилнитрит]].▼
▲Механизам тровања цијанидом постиже се инхибицијом [[Ензим|ензима]] [[цитохром це оксидаза|цитохром це оксидазе]] у ћелијском процесу транспорта електрона ([[ћелијско дисање]]). [[
Цијаниди су често коришћени као отрови у историји. Најпознатија је њихова примена у масовним нацистичким убиствима током [[Холокауст]]а. Овај отров је кориштен за убиство [[Распућин]]а, и при самоубиству [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] и његових сарадника.
[[Категорија:Једињења]]
|