Националкомунизам — разлика између измена

нема резимеа измене
Национал-комунизам се понекад сматра скретањем у односу на [[марксизам|марксистичке]] темеље комунистичке идеологије, с обзиром да су [[Kарл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]] промовисали интернационализам, односно [[Интернационализам (политика)|пролетерски интернационализам]], сматрајући класну борбу важнијим приоритетом од стварања [[национална држава|националних држава]], а тзв. [[буржоаски национализам]] средство којим су владајуће класе по начелу ''подели па владај'' настојале држати у покорности пролетаријат. Kонцепт тзв. [[социјализам у једној земљи|социјализма у једној земљи]], који је постао службена идеологија [[СССР]]-а под водством [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] средином 1920-их, може се такође сматрати првим значајнијим примером скретања од дотадашњих интернационалистичких ставова. Многи политички аналитичари и историчари сматрају да се [[идеологија|идеолошка]] целина [[Стаљинизам|стаљинизма]] састоји од идеолошке мешавине [[Марксизам-лењинизам|марксизма-лењинизма]], [[Национализам|национализма]] и [[Традиција|традиционализма]] која у свом коначном облику формира идеолошки концепт тзв. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетског]] ([[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|руског]]) [[Комунизам|комунизма]] тј. [[бољшевизам|бољшевичког]]-[[социјализам|социјализма]].
 
Бивше и садашње државе које се могу сматрати национал-комунистичким државама су: [[Социјалистичка Република Румунија]] у којој је била службена државна [[идеологија]] национал-комунизам под владавином [[Николаје Чаушеску|Николаја Чаушескуа]]; [[Народна Социјалистичка Република Албанија]] која је претендовала на стварање [[Велика Албанија|Велике Албаније]] од територија [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Грчка|Грчке]] загде живе [[албанци]] у време владавине [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]]; [[Народна Република Кина]] која се темељила за време [[Мао Цетунг|Мао Цетунга]], и данас се темељи на политичком и идеолошком савезу са [[национализам|националистима]], који је за последицу имао [[Совјетско-кинески рат 1929.]] године и [[Кинеско-вијетнамски рат]] чији је узрок био војни сукоб између [[Вијетнам|Вијетнама]] и [[Народна Република Кампућија|Народне Републике Кампућије]] (међусобни ратови између социјалистичких држава) итд; и [[Демократска Република Немачка]] која је испољавала изразити национализам у државној политици. Такође и друге [[социјализам|социјалистичке]] државе исказивале су национал-комунизам штитећикроз разне видове и облике. Штитећи национале интересе властите државе и народа, притоме негледајући на изворна интернационалистичка начела комунистичке идеологије.
 
Данашње државе које су задржале овакав облик друштвено-политичког уређење су: самоизолована од остатка света [[Северна Кореја|ДНР Кореја]] и делом [[Kуба]], [[Белорусија]], [[Придњестровље]], [[Мозамбик]], [[Венецуела]], [[Боливија]] итд. Такође постоје [[Списак социјалистичких држава|социјалистичке]] тј. национал-комунистичке државе попут [[Кина|Кине]], [[Вијетнам|Вијетнама]] и [[Лаос|Лаоса]] које функционишу по [[капитализам|капиталистичкој]] тржишној економији. Док у [[Африка|Африци]] и [[Латинска Америка|Латинској Америци]], постоје национал-комунистичке државе које се темеље на [[демократски социјализам|демократском социјализму]] и [[марксизам-лењинизам|марксизму-лењинизму]].
 
[[Датотека:Coat of Arms of the Socialist Republic of Serbia (fictional).png|159px|мини|десно|Неусвојени [[грб]] [[Република Србија (1990—2006)|Републике Србије]] из [[1993]]. године, креиран је без [[Религија|религијских]] обележја са елеметима [[Грб Савезне Републике Југославије|грба СРЈ]]. Грб је био предложен од стране [[СУБНОР Србије|СУБНОР]]-а]]
Израз национал-комунизам се такође користио за описивање прилика у [[СФРЈ|Југославији]] за време [[Хрватско прољеће|Хрватског пролећа]], као и пред њен [[Распад СФРЈ|распад]], односно јачање и постепена доминација националистичких струја у републичким и покрајинским организацијама владајућег [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]]. При чему се као најчешћи пример национал-комунизма спомиње [[Савез комуниста Србије]], а касније и [[Социјалистичка партија Србије]] ([[1990]]—[[1992]]) под водством [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], неки такву [[Политика|политику]] називају '''''Слобизам'''''. Таква је [[политика]] од [[1992]]. године све више [[идеологија|идеолошки]] и друштвено-политички слабила постепено претварајући државу у друштвено-политички облик [[социјализам|социјализма]] са [[капитализам|капиталистичким]] карактеристикама. Овакав друштвено-политички систем усред економских санкција, [[рат]]ова и декадентних друштвених појава попут повећаног [[криминал]]а и ратног профитерства доводи до пада [[режим]]а [[5. октобар 2000.|5. октобра 2000.]] године, када на [[власт]] долази [[Демократска опозиција Србије|ДОС]].
 
Данашње државе које су задржале овакав облик друштвено-политичког уређење су: самоизолована од остатка света [[Северна Кореја|ДНР Кореја]] и делом [[Kуба]], [[Белорусија]], [[Придњестровље]], [[Мозамбик]], [[Венецуела]], [[Боливија]] итд. Такође постоје [[Списак социјалистичких држава|социјалистичке]] тј. национал-комунистичке државе попут [[Кина|Кине]], [[Вијетнам|Вијетнама]] и [[Лаос|Лаоса]] које функционишу по [[капитализам|капиталистичкој]] тржишној економији. Док у [[Африка|Африци]] и [[Латинска Америка|Латинској Америци]], постоје национал-комунистичке државе које се темеље на [[демократски социјализам|демократском социјализму]] и [[марксизам-лењинизам|марксизму-лењинизму]].
 
== Комунистички манифест (1848) ==
1.598

измена